Видео игре и Супер Марио: Славни водоинсталатер који је постао светска звезда

Један плави радни комбинезон, црни бркови и црвена капа 31-годишњем Срђану Костићу из Београда прва су асоцијација на безбрижне дечачке дане.

Никада неће заборавити дан када је као седмогодишњак угледао оца, који је ушао на врата носећи у рукама конзолу компаније Сега, уз неколико жутих кертриџа са видео играма, прича он за ББЦ на српском.

Била је то „пијачна" верзија ове конзоле, тада честа појава у домовима широм тадашње Југославије, на којој је први пут са братом заиграо игру Супер Марио Брос, каже.

„У свом одушевљењу и срећи наш живот поприма нови смисао, а та игра нам је обележила детињство у тој мери да у сваком тренутку можемо да призовемо те пикселе и музику у глави", присећа се Костић.

Супер Марио, водоинсталатер италијанског порекла, и његов брат Луиђи, били су главни ликови легендарне серије видео игара јапанске компаније Нинтендо.

Све је почело још 1981, када је направљена Нинтендова игра Донки конг (Donkey Kong), a главни лик био је Џампмен, столар који је био претеча Супер Марија.

Четири године касније у продаји се нашла игра Супер Марио Брос, која је почела да масовно „продаје" НЕС конзолу (Nintendo Entertainment System), али је и „означила препород индустрије видео игара средином 1980-их", каже Манојло Маравић, професор Академије уметности у Новом саду, за ББЦ на српском.

Маравић је и аутор књиге „Тотална историја видео игара", у којој Марија описује као „прву звезду видео игара", а објашњава и због чега је заслужио тај статус.

„Са Маријом имамо првог човеколиког лика, који заиста има некакав карактер - мали је, подсећа на естетику манга стрипова и аниме цртаних филмова, има те бркове, касније постаје и Италијан и добија брата Луиђија.

„То је тачка од које се у индустрији видео игара посвећује велика пажња дизајну главног лика, који се сматра носиоцем целе игре, попут главних глумаца у холивудским филмовима", истиче професор.

Франшиза о Супер Марију садржи укупно 23 видео игре, последња је објављена 2021, 40 година након изласка његове претече Донки конга, наводи се на сајту компаније Нинтендо.

Са више од 387 милиона продатих примерака, ова франшиза је међу 10 најпопуларнијих свих времена, према подацима магазина Бизнис инсајдер.

Снимљено је и 12 телевизијских серија и седам филмова посвећених овом чувеном, омаленом водоинсталатеру, а последњи у низу је Браћа Супер Марио, који је постао и филм који настао од видео игре и остварио највећу зараду у биоскопима широм света са више од 900 милиона долара.

'Игра која нам је обележила детињство'

Звук сада већ чувене музичке теме, која свира у позадини док Супер Марио и Луиђи сакупљају печурке и новчиће и скачу на виртуелне непријатеље, једна је од омиљених мелодија из детињства Срђана Костића.

Када је чује, знао је да почиње омиљени део дана, а са млађим братом имао је само један циљ - да спасе принцезу Пич, присећа се он.

Последња препрека на том путу био је змај Боусер (Bowser), кога су деца у то време називали и „краљицом" игре, али успеси су били ретки, додаје.

„Првих пар нивоа смо знали напамет, лако их је наш дечији мозак меморисао, али наравно, колико год покушавали никада нисмо успели да пређемо више од тога.

„Међутим, на Сеги су биле бројне варијације игре, а када смо то приметили, више смо њих испробавали него што смо играли - била је она где Марио може да скаче много више и дуже, разне где не крећете од првог нивоа, тако да смо ипак имали прилику да опробамо све", прича Костић.

Када је са братом открио игру Марио Карт, у којој више играча може да се такмичи у картинг тркама, надметање је могло да почне, сећа се он.

„Да ли је већи рат био у соби или у игри, и даље се дебатује", препричава кроз смех Београђанин.

Погледајте и ову причу:

Ненад Теофанов, 35-годишњи графички дизајнер из Панчева, био је нешто старији када се сусрео са Супер Маријом, али је и за њега ово „једна од првих игара које памти".

Како су оригиналне конзоле тада биле скупе и тешко их је било пронаћи у Србији, он је пронашао алтернативни пут до првог контакта са легендарним виртуелним ликом.

„Када смо били клинци, појавила се Сега конзола, која тада за нас уопште није била приступачна, али се убрзо после тога појавила и копија, коју су овде код нас у Панчеву шверцовали из Мађарске", прича Теофанов за ББЦ на српском.

„Фејк" конзоле, како их описује, имале су „жуте кертриџе са тоном игрица", једна од њих била је и Супер Марио Брос, а врло брзо је са друговима одлучио да му је баш она омиљена.

„Била је то једна од бољих игара у том периоду, издвојила се од осталих и није била претерано тешка, па смо је играли до изнемоглости", сећа се Ненад готово три деценије касније.

После прве, Теофанов је играо још неколико верзија ове чувене видео игре.

„Касније се појавио и Доктор Марио, где су се слагале некакве пилуле, а затим и Супер Марио Карт, где си возио картинг трке против других играча", описује овај Панчевац.

Како је Марио 'препородио' индустрију

Дугогодишњи председник компаније Нинтендо Хироши Јамаучи сматрао је да „велике игре продају конзоле", а после изласка Супер Марио Броса 1985. ова тврдња се показала као тачна, наводи професор Манојло Маравић у књизи „Тотална историја видео игара".

Али, напомиње Маравић за ББЦ, још четири године раније са изласком Донки конга почео је успон јапанске фирме.

„Већ је та игра била значајна за компанију Нинтендо, јер је са њом почео пробој те фирме и њених игара на америчко тржиште", додатно појашњава професор Академије уметности.

Када се појавио Супер Марио Брос, „највећи хит читаве франшизе", стигао је и спас за тада посрнулу индустрију видео игара, која је почетком 1980-их пролазила кроз тешке године.

„Када је 1985. изашла видео игра Супер Марио Брос за НЕС конзолу, тада је конзола почела масовно да се продаје у Америци и ово је означило препород индустрије видео игара и враћање поверења у њу", објашњава.

Али, како су у јапанској компанији пронашли рецепт за препород?

Увели су низ промена, које раније нису виђене у гејминг индустрији, каже Манојло Маравић.

„Дотад су се игре углавном одвијале у ограниченом простору по систему 'добијаш оно што видиш', док је Супер Марио Брос била једна од првих side-scrolling игара - како сте се померали са лева на десно, простор се 'одмотавао'", прича професор.

Шигеру Мијамото, аутор игре, продуцент и дизајнер у Нинтенду, изменио је и амбијент у којем се Марио упуштао у авантуре у односу на све што су гејмери до тог тренутка могли да виде.

„Тада је углавном у позадини била једна црна подлога, а овде добијамо један отворени, виртуелни свет и радња се одвијала напољу, па имате оне дивне облачиће и лепе пастелне боје у позадини.

„Мијамото је желео да ослика просторе које је обилазио у детињству, попут шумарака и водопада", додаје Маравић.

Овај стручњак за видео игре истиче и да су опције које су играчима биле на располагању, доживеле еволуцију управо са појавом ове игре 1985.

„Када поједе различите печурке или сакупи друге предмете, дешавају му се различите ствари.

„Раније је скок ликова у играма био увек идентичан, а сада сте могли да га модификујете померајући дугмиће и он је скакао даље или ближе", наводи неке од примера.

Темељ 'култа виртуелних ликова' и улазак музике

Највећа револуција коју су јапански дизајнери унели у свет видео игара био је сам лик Марија, а касније и његовог брата Луиђија, који је носио комбинезон и капу, попут славнијег рођака, само зелене боје.

До појаве Донки конга са столаром Џампменом, није се посвећивала велика пажња изгледу ликова видео игара, каже професор Маравић.

„Пре тога није било много важно како ће изгледати, нису били дубље елаборирани и нису имали јасну физиономију.

„То су биле неке летелице или топови којима сте управљали, или су били некакви недиференцирани ликови у спортским играма, попут чича-глиша", објашњава.

Са појавом Супер Марија индустрија долази до прекретнице и почиње „грађење култа виртуелних ликова", додаје Маравић.

Ликови постају „човеколики и добијају карактер", као што Марио има бркове, раднички комбинезон и препознатљиву ниску грађу, истиче.

Али, све је могло да буде другачије.

Када је замишљао лика за Донки конг, Шигеру Мијамото је желео да херој Нинтендове игре из 1981. буде морнар, налик Попају, али је због проблема са ауторским правима морао да смисли ново занимање за јунака, наводи амерички ЦНБЦ.

Замислио га је као столара, што је и реализовано у овој видео игри, али са изласком игре Донки конг јуниор годину дана касније, Мијамото је схватио да би се водоинсталатер боље уклопио у амбијент у којем главни херој прескаче водоводне цеви и у њих ускаче.

Схватио је јапански дизајнер да његовом лику треба и упечатљивије име, а у компанији су га пронашли на несвакидашњи начин.

Човек по којем је нови јунак добио име звао се Марио Сегале, био је Американац италијанског порекла и власник складишта у Сијетлу, које је Нинтендо претходно узео у закуп, описано је у књизи „Тотална историја видео игара".

На овај начин јапанска фирма је желела да се одужи Сегалеу „за толеранцију према њиховом честом кашњењу у плаћању ренте", додаје се.

Многи који су играли неку од игара легендарнове Нинтендове франшизе радо се сећају и музичке теме, а професор Маравић каже да је ова видео игра „апсолутно" била прекретница и када је реч о звучним ефектима у свету гејминга.

Тема игре дело је јапанског композитора Кођија Конда, а недавно је постала и прва таква мелодија која је уврштена у званичну збирку америчког Конгреса.

Кондо је био „први значајни композитор музике у видео играма", а свет је добио „елаборирану музику са битном улогом за стварање атмосфере и доживљај игре", објашњава Манојло Маравић.

„Од тада је постала нормална ствар да постоји музика у видео играма, а ову музику данас изводе и симфонијски оркестри љубитељима широм света, постала је нека врста класике", закључује он.

Забава за одрастање, али и за одрасле

Уз авантуре чувеног, бркатог водоинсталатера и његовог рођака Луиђија у Србији се није само одрастало, већ су у њима уживали и они којима је детињство давно прошло.

Један од њих је и Зоран Маричић, 56-годишњак из Београда, који се присећа првог сусрета са видео игром Донки конг и Супер Маријом, новом верзијом те игре, „негде 1994. или 1995. године".

Био је тада већ у другој половини двадесетих, ожењен, добио је и сина, али се „заразио" Супер Маријом и конзолом Нинтендо.

„Нинтендо се набављао у некој радњи код стадиона Обилића - морао си да поручиш и да чекаш да стигне, кертриџи су се посебно наплаћивали, било је то тада скупо као ђаво", присећа се Маричић.

Главни „партнер" за прескакање корњача и прикупљање новчића и печурака Зорану је био бивши другар из школске клупе и данашњи кум.

„Играли смо као лудаци!", прво изговара Маричић на питање да опише сате пред телевизором са џојстиком у рукама.

„Мој друг и кум Лаза је једно време стално био код нас и играли смо Нинтендо, а онда му је пала на памет досетка - његовој жени је био рођендан, а он јој је купио конзолу као поклон за рођендан.

„Наравно, није га купио њој, него себи, сећам се да смо се јако смејали томе", препричава овај 56-годишњак.

Док се видео игре данас играју преко интернета, против других играча широм света или уживо на великим и добро организованим турнирима, чији освајачи кући носе милионе долара, време сусрета Зорана са Супер Маријом било је много другачије.

„Колико се сећам, имали смо само један џојстик и то са каблом, прикачиш конзолу на онај стари телевизор што је био као кутија, па јуриш да купиш кабл, па гледаш да ли одговара", присећа се Маричић.

Маричићеви синови данас такође проводе време испред телевизора и конзоле, у рукама су им џојстици, само је технологија модернија.

Они играју видео игре на Сонијевом Плејстејшну, неретко и њега зову да им се придружи, али Зорана то „уопште не занима".

„Знају да сам играо раније Марија и стално ме зову: 'ајде, ћале, на једну партију'.

„Али, право да ти кажем, још нисам ни пробао, нешто ме то не привлачи - Марио је ипак Марио и то на оној старој конзоли", прича 56-годишњи Београђанин.

Феномен поп културе

Супер Марио је одавно више од лика из видео игара, а из виртуелног преселио се и у стварни свет.

У америчкој Калифорнији и јапанском Токију постоје тематски паркови под називом Супер Нинтендо свет, у којима овај фиктивни лик заузима централно место.

Играчке и сувенири са ликом овог водоинсталатера популарне су већ деценијама међу колекционарима.

Ненад Теофанов, који годинама сакупља фигурице и има их на стотине у личној колекцији, каже да су оне са Мариовим ликом „веома колектибилне и популарне".

„Сви гејмери, колекционари или они који воле поп културу, воле да имају нешто његово, знам чак и да су се продавале лампе у облику биљки људождерки из игре", прича он.

Снимљен је и низ филмова и телевизијских серија о најпознатијем водоинсталатеру из видео игара, а последњи под називом Супер Марио Брос имао је светску премијеру 5. априла ове године.

За мање од месец дана у биоскопским салама, зарада коју је филм донео превазишла је 900 милиона долара.

To га чини најгледанијим филмом свих времена у категорији оних насталих по узору на видео игре, а приходи су више него двоструко надмашили Воркрафт, филм настао по истоименој игри, који је досад био најбоље рангиран у тој конкуренцији.

Међу свим филмовима , анимираним или играним, који су ове године имали премијере, Супер Марио Брос остварио је највећу зараду.

Појава да се једна успешна франшиза видео игара „користи на различите начине и кроз различите медије", попут филма или телевизијских серија, није новина, каже професор Маравић.

„Најчешће то не буде баш успешно, јер су очекивања различита и сасвим су другачији доживљаји гледања филма и играња видео игре", додаје.

Он подсећа да је истоимени играни филм из 1993. био је дан од првих који су настали по узору на видео игре.

„До тада су углавном прављене игре по филмовима, као што су Супермен или Индијана Џоунс.

„Али, тај први филм о Марију је доживео дебакл и комерцијални неуспех", описује Маравић.

Овог остварења из 1993. сећа се и Срђан Костић, који га је током одрастања „гледао у свакој прилици", иако му из данашње перспективе делује „ужасно".

„Срећом, последњих година се ситуација на том пољу поприлично поправила, тако да се баш радујем гледању новог филма", закључује Костић.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]