Ужасан посао: Ући у главе нацистима уочи суђења у Нирнбергу

Пре 80 година, свет се мучио да схвати размере трагедије Другог светског рата.

На светлост дана испливали су ужаси концентрационих логора преко којих је нацистички режим покушао да истреби Јевреје, Роме, хомосексуалце и политичке противнике.

Како су људи били способни за такву свирепост?

Човечанство је очекивало одговоре од Међународног војног трибунала основаног од победника рата у немачком граду Нирнбергу.

Двадесетог новембра 1945. године, почело је суђење за 24 лидера палог Трећег рајха.

Међутим, морали су да се разреше многи правни и технички проблеми, као што су одлука о томе за које злочине ће бити оптужени, ко ће им судити и који ће поступак бити поштован да би се оптуженима обезбедило фер суђење.

Али изнад свега морало је да се одговори на једно питање: да ли су они који су се нашли на оптуженичкој клупи ментално здрави да могло да им се суди?

Тај задатак је био поверен америчком психијатру доктору Дагласу М. Келију.

Примат менталног здравља

Ако неко не поступа по слободној вољи, већ због менталне болести или поремећаја, демократско кривично право га изузима од одговорности или је макар смањује", објашњава Карлос Ајала Корао, председник Међународног савета правника.

И зато је закључак до којег је дошао Кели, психијатар са Универзитета у Калифорнији, морао по дефиницији да утиче на судбину оптужених.

Он се пријавио у америчку војску, достигавши чин потпуковника, и лечио је савезничке војнике у Европи од „исцрпљености борбама или ратног шока“.

Данас би се то звало посттрауматским стресним поремећајем (ПТСП).

Кели је провео око осам месеци са нацистичким вођама, углавном у луксембуршком хотелу у којем су били држани, и користио мешавину психијатријских техника, рекао је за амерички новинар Џек ел-Хаи за ББЦ.

Ел-Хаи је проучавао Келијев рад за његову књигу Нацисти и психијатар, која је инспирисала филм Нирнберг.

Прегледао је 15 кутија докумената, извештаја и белешки које је направио доктор Кели и које је деценијама чувала његова породица, а у које је записивао студије о нацистимаа.

Доктор Кели је интервјуисао оптужене, али им је давао и низ психолошких тестова, као што је Роршахов тест, замоливши их да опишу шта виде на апстрактним сликама, рекао је Ел-Хаи.

Давао им је и Тест тематске перцепције, сличан Роршаховом, али уз помоћ фотографија и цртежа, када би учесници били замољени да исконструишу причу.

Уз то, давао им је тестове интелигенције који су показали да су сви били просечно или натпросечно интелигентни, објаснио је Ел-Хаи.

Погледајте видео о Нирнбершком процесу

Присан однос са Герингом

Током истраге, доктор Кели је показао посебно интересовање за једног од оптужених: Хермана Геринга, планираног наследника Адолфа Хитлера и команданта немачких ваздухопловних снага - Луфтвафе.

„Геринг је био официр највишег ранга од свих заробљених и интригирао је Келија, делом зато што су њих двојица имали неке заједничке особине: обојица су били интелигентни, харизматични, егоцентрични и донекле нарцисоидни“, рекао је Ел-Хаи.

„Кели никад није игнорисао Герингову свирепост и хладне одлуке које је доносио током рата, али су њих двојица развили однос који је подразумевао извесно узајамно поштовање, мада не и пријатељство“, додао је.

Геринг је умео да буде шармантан када је то хтео: поседовао је изузетну интелигенцију, бриљантну машту, много енергије и смисао за хумор", написао је доктор Кели, према рукописима који се чувају у Музеју Холокауста Сједињених Америчких Држава.

„Сваки дан кад бих дошао у његову ћелију, устао би са столице, поздравио ме широким осмехом и испруженом руком, одвео ме до његовог кревета, и потапшао његово средиште: 'Добро јутро, докторе. Веома ми је драго што сте дошли да ме видите, молим вас, седите.'

„Потом би сместио крупно тело крај мене, спреман да одговара на моја питања“, препричао је доктор Кели у једном од његових докумената.

Доктор Кели не само да је одредио Герингово ментално здравље, већ и физичко, покушавши да излечи његову гојазност и зависност од кодеина.

И зато је убедио Геринга да држи дијету и постепено му смањивао дозу дроге коју је користио да би се изборио са болом од рана које је задобио у рату.

Али веза коју је доктор Кели остварио са пацијентом навела га је да „прекорачи границе које се не прелазе“, а које су нашкодиле његовој репутацији за читав живот, испричао је Ел-Хаи.

„Кели је пристао да буде курир и испоручује писма које је Геринг писао супрузи Еми.

„Трибунал то није одобрио ни било која савезничка влада, али је он пристао то да ради“, написао је Ел-Хаи.

Међутим, постојао је још већ знак поверења које је Геринг указао психијатру.

„Геринг је замолио Келија да усвоји његову ћерку и одгоји је у Сједињеним Државама ако он или његова жена не преживе.

„Кели је разговарао о тој идеји са својом супругом, која се успротивила“, испричао је Ел-Хаи.

Страх од онога што је открио

На почетку његових истрага, доктор Кели се водио теоријом да су нацистичке вође биле заражене болешћу која их је навела да планирају и наређују зверства за која им је суђено, рекао је Ел-Хаи за ББЦ.

„Али кад је закључио да они нису ментално болесни и да је њихово понашања спадало у оквире нормалног, и да не могу да се припишу никаквој психијатријској болести, Кели је био престрављен.

„Ови налази указивали су на то да међу нама има много људи као што су они (нацистичке вође), у свакој земљи и у сваком тренутку“, додао је.

„Они су практично били нормални људи, који су потпали под утицај обмане и бирократије. Створења обликована окружењем, појединци који могу да се нађу за великим канцеларијским столовима било где у свету“, закључио је доктор Кели, према књизи Анатомија злобе: Енигма ратних злочинаца америчког психијатра Џоела Димсдејла.

По повратку у САД 1946. године, психијатар је одржао низ предавања и написао чланке у којима је упозоравао на ризике које би фашизам могао да представља по ту земљу, као што се то раније десило у Немачкој, Италији, Шпанији и другим европским земљама.

„У то време, многим државама владали су политичари који су бранили расну сегрегацију и користили технике сличне онима које су користили нацисти за манипулацију гласачима“. истакао је Ел-Хаи.

А доктор Кели је започео и ново професионално поглавље.

„Време које је провео са нацистима променили су Келијев начин размишљања о природи менталне болести и о томе да ли је психијатрија одржива специјалност за лечење људи као што су ови злочинци.

„И закључио је да није“, каже Ел-Хаи.

„Ако су ови људи били нормални, како психијатрија може да објасни оно што су урадили?

„Због тога се, у последњим годинама живота, посветио криминологији, мислећи да ће можда у њој пронаћи одговоре“, рекао је.

Копирање пацијента?

Неки кажу да је оно што се десило доктору Келију 1. јануара 1958. године био дефинитиван доказ да су његови контакти са Герингом оставили неизбрисив траг на њему.

Доктор Кели је имао проблема са алкохолизмом и депресијом послен његовог рада у Нирнбергу и тога дана је ушао у жучну расправу са женом.

Одједном, у потезу који је деловао као крајње импулсиван, прогутао је капсулу цијанида која га је убила на лицу места.

Дванаест година раније, Геринг је окончао себи живот на исти начин, само неколико сати пре него што је требало да буде извршена његова смртна казна вешањем за, између осталих, злочине против човечности.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]