Гејминг револуција: 20 година од изласка GTA III, видео игре која је променила све

Пре двадесет година догодила се револуција у свету видео игара.

Та револуција се није одиграла захваљујући - за то време (2001.) - сјајној графици, могућности да истовремено уживате у пуцачкој и игри вожње, све то уз фантастичну плејлисту.

Додуше, то су све фактори који су ишли у корист револуцији, подмазивали је, доливали уље на ватру или, у овом случају, досипали Молотовљев коктел у стаклену флашу.

До револуције је дошло јер су играчи добили слободну вољу - могућност да у једној видео игри исписују властиту причу, играју по сопственим правилима, спремни да плате цену за то.

Револуција се догодила у видео игри Grand Theft Auto III, наслову који је на данашњи дан, пре две деценије, заувек променио свет гејминга, увукавши милионе играча широм света у прљаво подземље Либерти Ситија.

Новинар и писац Дејвид Кушнер у књизи Jacked: The Outlaw Story of Grand Theft Auto наводи да је GTA, поред тога што је променио читаву индустрију, такође „дефинисао једну генерацију, а изнервирао другу".

„Трансформисао је медиј који је дуго сматран забавом за децу у нешто што је културно релевантно, мрачно, а ипак забавно, и невероватно слободно".

„Сместио је играче у сам центар криминалног универзума који су сами креирали", пише Кушнер.

Инспирација

Како би се испричала прича о видео игри тако великој и важној као што је GTA, потребно је вратити се мало у прошлост.

Замислите сцену на екрану: човек који успаничено трчи поред реке, бежећи од црвеног спортског аутомобила који му је за петама.

Одједном, појављује се бели кабриолет.

За воланом је прелепа Британка кестењасте боје косе и наочарима са сребрним оквиром.

„Џек, овуда", каже, и он, наравно, улази у кола.

Почетком седамдесетих година, у Британији није било особе која је изгледала више кул у колима од Џералдин Мофет у филму Ухватите Картера (Get Carter).

Многи су је замишљали за воланом сопственог аутомобила, али Сем и Ден Хаусер нису морали да замишљају.

Она им је мајка.

Очигледно је да свако дете жели да буде више кул од његових родитеља.

Али када вам мајка глуми у гангстерским филмовима, а тата, Волтер Хаусер, држи један од најбољих џез клубова у граду, то није нимало лак задатак.

Међутим, Сем и Ден Хаусер су на најбољи начин искористили то што су одрастали у кући са звездом крими-трилера.

Сем је одувек проналазио инспирацију у филмовима налик онима у којима је глумила његова мајка.

Постао је опседнут бандама, различитим крими заплетима.

Небројено пута је гледао филмове попут Бекства (The Getaway), Француске везе (The French Connection) и Ратника подземља (The Warriors).

Узевши у обзир околности, можда и није толико чудно што су управо ова двојица браће основала Рокстар Гејмс, студио који је изнедрио GTA.

Постали су рок звезде, у неком властитом свету, под утицајем родитеља, али далеко од њихове сенке.

Како су настала прва два дела видео игре Grand Theft Auto је једна дуга прича, која заслужује посебне текстове, поводом неких других јубилеја.

Али, као што Кушнер истиче у књизи, за Британце који су осмислили ову игру, GTA је представљао „љубавно писмо Енглеске упућено Америци и читавој њеној неумерености: сексу и насиљу, новцу и криминалу, моди и наркотицима."

То савршено сумира и Ерон Гарбот, уметнички директор Рокстар Гејмса, који је у разговору са Кушнером изјавио да је циљ игре био да се „играчи осете као да глуме у сопственој верзији уврнутог цртаног филма који режира Мартин Скорсезе".

Прво промашај, па велики погодак

Прва два дела GTA, урађена из птичије перспективе, такође су истраживала концепт слободне воље.

У другом делу, објављеном 1999. године, играчи су могли да прихватају или одбијају мисије које би им задале различите банде, јављајући се на телефон у другим деловима града.

У зависности од тежине злочина које би починили, за петама им не би била само полиција, већ и ФБИ агенти.

Ипак, играчи нису били одушевљени, као ни критичари, а то се све одразило на продају.

Док је први део продат у више од три милиона примерака, други део је једва пребацио цифру од два милиона.

Али овај двомилионски неуспех није обесхрабрио креаторе игре. Баш напротив, како GTA није испунио очекивања публике, Сем и Ден су решили да за наредни део ударе још јаче.

„Сем је развио једну црту која је постала кључна за успех: интуитивно је знао како да искоришћава будућност, али да истовремено остане веран прошлости", наводи Кушнер.

Стога је GTA III остао веран свему што су претходни делови донели - већој слободи, са антихеројима - заправо, више негативцима - у главној улози и овога пута у 3Д-у.

Добро дошли у Либерти Сити

Тако је настао Либерти Сити, познатији и као „Најгоре место у Америци", како су га назвали челници Рокстар Гејмса.

Либерти Сити је рађен по узору на Њујорк, где су се налазиле нове просторије студија Рокстар Гејмс.

Али то није био Њујорк какав су гејмери знали из ранијих игара, још мање онај какав знају туристи.

Либерти Сити је подељен у три дела - индустријску зону, сличну Бруклину и Квинсу, пословни центар града налик Менхетну и предграђа попут Џерзија.

И играчи сада нису бирали мисије јављајући се на телефон.

Како би прихватили задатак, морали су да упознају окрутне криминалце уживо, пробијајући се кроз слојеве гангстерског подземља.

Наравно, то је био само један од избора.

Могли сте да будете гангстер, и то је многима било најпримамљивије, али уопште нисте морали.

Могли сте да покушате да водите и миран животу у Либерти Ситију.

Обилазите га, зарађујете на друге начине, на пример, да возите амбулантна кола.

Просто, избор између тога да ли ћете бити добри или лоши, као у стварном животу, био је на вама.

Иван Динић, фоторепортер и социолог, имао је 11 година када је први пут пробао GTA III.

„Тада сам малтене живео у играоници, пошто нисам има рачунар код куће."

„Сећам се да је GTA 2 изашао нешто раније, да је био из птичије перспективе, али ово је била прва 'права' 3Д игра где си могао да радиш шта хоћеш и идеш где хоћеш", каже Динић.

„Највећи допринос игре GTA III управо је тај open world који је она унела, где ниси морао да јуриш мисије, већ су могао и само да зујиш по граду."

Слично мишљење дели и Алекса Здравковић, графички дизајнер, који је имао свега десет година када се упустио у авантуре у Либерти Ситију.

„Највећи допринос мора бити та амбиција у стварању open world наслова који дозвољавају велику слободу."

„Размислите само о саобраћају који функционише независно од вас у том виртуелном граду", каже Здравковић.

Први интерактивни гангстерски филм

Али са новом конзолом за коју је игра прављена - Плејстејшн 2 - и новом перспективом, Сем је имао и нову мисију.

„Да направи први интерактивни гангстерски филм", истиче Кушнер.

Како је био велики фан филмова, Сем Хаусер је одлучио да помера њихове границе, користећи медиј који му је омогућавао много већу слободу.

Претходни део је садржао неке игране секвенце, убачене између мисија, које су обогаћивале причу, а и користиле играчима за предах.

Али Сем више није желео да има ништа са играним секвенцама.

Није му се свидело да се играчи пребацују из једног медија у други.

Ипак, то што нису снимали глумце камером, не значи да су одустали од њихових гласова.

Међу глумцима коју су позајмили гласове ликовима у игри нашла су се имена попут Мајкла Медсена, Кајла Меклахлана и Френка Винсента.

Винсент је глумио у Скорсезеовим филмовима Разјарени Бик (Raging Bull) и Казину (Casino), али и у најпопуларнијој серији са почетка двехиљадитих - Породици Сопрано (The Sopranos).

Са таквом залеђином, био је савршен за улогу мафијашког боса Салватора Леонеа.

Заправо, Винсенту се толико допао рад на видео игри, да је чак два пута репризирао улогу окорелог гангстера.

То је оно што је игри GTA давало посебан шмек.

Нико од ових глумаца не спада међу најтраженије људе у Холивуду, али екипа из Рокстара никада није ни имала за циљ да ангажује суперстарове.

Да је Сем Хаусер некада хтео да направи филм, ангажовао би исте ове глумце.

Али није само сјајна глумачка екипа допринела додатном филмском ефекту ове гангстерске игре.

Јако је важно и из ког угла гледате на ствари.

Када једном седнете у ауто, добијате нове видике.

Притиснете Селект дугме на контролеру једном и и изаберите снимак из првог лица, скоро као да је ГоПро камера залепљена за хаубу аутомобила.

Кликните други пут, и гледаћете све из трећег лица, ауто ће бити испред вас.

Али ако кликнете трећи пут, укључићете Семов омиљени филмски режим.

Камера ће се наћи са доње леве стране аутомобила, као да управо посматрате филмску потеру колима.

За оно време, то су биле импресивне функције.

Шум радија, музика и џинглови

Још од краја деведесетих година прошлог века, у пакету са видео играма иде и добра музика.

Можда чак и најбољи пример добре плејлисте у видео игри припада серијалу Tony Hawk's Pro Skater.

И иако је у игри увек ишла добра музика - распон од нумера репера Royce Da 5'9" па до Моцартових композиција је у најмању руку занимљив.

Оно што је издвојило Grand Theft Auto III није било то каква се музика у њој слушала, већ на који начин.

GTA је имао једно правило - нема аутомобила, нема музике!

Наизглед је то само ситница, али када искомбинујете музику са радијским џингловима и најавама водитеља, заиста можете рећи да добијате једно поприлично реалистично искуство вожње колима кроз америчку метрополу.

И као и све у овој игри, и музику сте могли да бирате сами, донекле.

„Музика у видео играма је обично ту како би изазвала специфичну емоционалну реакцију код вас.

Међутим, GTA је имао другачији приступ, дозволивши вам да бирате музику у зависности од вашег расположења", наводе новинари сајта ГејмсРадар.

Сан сваког детета и ноћна мора сваког родитеља

Игра је била инстант хит.

Играче је једноставно обузела манија звана GTA III.

Оцене критичара су биле сјајне.

Сајт ГејмСпај описао је као „ненормално добро направљену и забавну игру… доказ снаге Плејстејшн Двојке".

Гејм Информер истакао је да је игра „порушила све стандарде коју су поставили њени претходници", док је сајт Ентертејмент Викли игру назвао „сном сваког детета и ноћном мором сваког родитеља".

Јер у овој игри, играчи су могли да раде готово шта су хтели.

Иван Динић сматра да је велики проблем то што је појам слободе изврнут у овој видео игри.

„Једини минус који GTA III је исти онај који је имао и филм Ране, а то је да је слобода изврнута на наличје, па су многи играли тако што би укуцали шифру за тенк, којим би потом разваљивали цео град, а у паузама газили секс раднице", каже овај социолог.

Насиље је постало велики проблем у овој игри.

Дејвид Кушнер наводи да је у Аустралији, Канцеларија за класификацију филмова и литературе, владино тело одговорно за све медијске производе, одбила да категоризује игру због прекомерних „чинова сексуализованог насиља".

У Аустралији није било само забрањено играти GTA, било је забрањено и гледати га.

Продавцима је претила казна и до две године затвора уколико би изложили игру у продавници.

Сваки наредни наслов је давао играчима још више слободе, што је значило још више насилних сценарија и још бурније реакције.

После двадесет година и осам наставака, GTA серијал је и даље на мети критичара због мизогиније, употребе расистичких термина, секса и сцена бруталног мучења.

Али GTA није покренуо талас насиља само у сопственом универзуму.

Многи произвођачи видео игара мислили су да је довољно направити игру која ће бити екстремнија од GTA и да ће аутоматски бити боља од култног наслова.

И уместо добро осмишљене приче, многи су додавали само још више насиља, још више псовки и експлицитног садржаја.

И док неке игре попут Postal 2 користе насиље како би правиле пародију на серијал GTA, већина само клизи у беспотребно, чак и досадно, насиље.

Бројке су нешто друго

GTA је један од најпродаванијих серијала видео игара у историји.

После благог пада продаје с краја деведесетих - први део је продат у три, а други у два милиона примерака - од почетка новог миленијума почиње раст.

GTA III је продат у 14.5 милиона примерака. Grand Theft Auto: Vice City у 17,5 милона.

Бројке су порасле и када је изашао GTA IV, који је продат у 25 милона примерака, док је пети наставак оборио рекорд - невероватних 140 милиона јединица.

Двадесет година касније

Оно што фанове ове видео игре свакако највише занима јесте када ће се у продаји наћи GTA VI.

За сада нема званичних информација - само нагађања.

Гласине са интернета указују да би GTA VI могао да изађе између априла 2023. године и марта 2024.

Поприлично широк временски распон, зар не?

И још увек није из Рокстар студија то није потврдио.

Али овај студио за видео игре је одувек био дарежљив када су годишњице у питању, тако да фанови можда и имају нечему да се радују.

За десетогодишњицу игре GTA III, нове верзије су објављене за мобилне уређаје, а омогућена је и куповина класичне ПС2 верзије на конзолама новије генерације.

А шта нас очекује за двадесети рођендан?

Па, ништа ново, али опет нешто другачије.

„Три култна града, три култне приче. Играјте класике који су оригиналне трилогије: Grand Theft Auto III, Grand Theft Auto: Vice City и Grand Theft Auto: San Andreas, прилагођене новијој генерацији".

Не баш нешто што су апсолутно сви желели, али ово јесте начин да се нови играчи приближе серијалу, док они старији, носталгични, могу да се врате на улице које су први пут посетили пре двадесет година.

Треба само да изаберу одговарајућу радио станицу.

И угао гледања, у сваком смислу.

Погледајте видео о најбољем гејмеру на свету

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]