Матијас Лесор, кошарка и вечити дерби: Какве су казне за насиље спортиста на терену

Уместо радовања у данима после победе у дербију против Црвене звезде, Матијаса Лесора, француског кошаркаша београдског Партизана, чека - кривична пријава.

Кошаркашки клуб Црвена звезда тужио је Лесора „због насилничког понашања и мучког ударања" Филипа Петрушева, играча црвено-белих, наводи се у саопштењу београдског тима.

Француз је после утакмице 21. кола регионалне АБА лиге и победе његовог тима два пута одгурнуо Петрушева у пределу груди и врата.

Марко Маровић, београдски адвокат, каже за ББЦ на српском да је ово „први пут да чује" да се у Србији против играча покреће кривични поступак за овакву врсту иступа.

„Сматрам да нема основа за кажњавање за насилничко понашање на основу члана 344а Кривичног законика, јер нису остварени битни елементи кривичног дела.

„Законом о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама насиљем се сматра и физички обрачун између учесника, али је моје мишљење да се ово не може подвести под 'физички обрачун'", истиче Маровић.

Према овом закону, за оног ко „учествује у физичком обрачуну на спортској приредби" запрећена је казна од 30 до 60 дана затвора и новчана казна од 50.000 до 150.000 динара.

Адвокат Маровић сматра да да ће органи лиге спровести детаљну анализу и оставља могућност спровођења дисциплинског поступка.

„Сигурно да ово није позитивна ствар, непримерена је реакција и није добар модел понашања", додаје.

Насиље у спорту, „без обзира да ли су актери навијачи или спортисти", углавном се спречава и сузбија „репресивним приступима, односно санкционисањем", каже Љиљана Стевковић, сарадница Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР), за ББЦ на српском.

„Пажња је усмерена на генералну превенцију, али је неопходно знатно веће залагање за примену социјалних и едукативних програма" којима би се смањила учесталост насилничког понашања, наводи ауторка студије „Насилничко понашање на спортским приредбама - нормативна решења и проблеми у Србији".

Прву конкретну меру против кошаркаша Партизана изрекла је регионална АБА лига.

Дисциплинска комисија АБА лиге казнила је Лесора неиграњем у наредна три меча и новчано 10.000 евра.

Француски центар је санкционисан „јер је на утакмици прво одгурнуо, а затим ударио у пределу лица играча Црвене звезде Филипа Петрушева", пише у саопштењу Дисциплинске комисије АБА лиге.

Шта прописују закони?

Према Кривичном законику Републике Србије, лицу које „физички нападне или се физички обрачунава са учесницима спортске приредбе" запрећено је казном затвора од једне до пет година и новчаном казном.

Законом није посебно одређено да ли се казна разликује за директне учеснике и посетиоце спортских догађаја.

Адвокат Марко Маровић наводи да се члан 344а Кривичног законика, иако он то изричито не дефинише, односи превасходно на навијаче.

„Сматрам да су учесници део другачије борбе и односа, поготово у физичким спортовима са контактом", каже.

Насиљем и недоличним понашањем на спортским приредбама сматра се, између осталог, „физички напад на учеснике спортске приредбе, односно физички обрачун између учесника на спортској приредби", додатно је описано у Закону о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама.

Адвокат Маровић сматра да у „случају Лесор" нема елемента кривичног дела.

Чак ни према Закону о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама овај акт се не би могао окарактерисати као „физички обрачун", каже.

„Није настала ни материјална ни нематеријална штета за играча Звезде, који може да покрене поступак, али то би био предмет парничног, а не кривичног поступка", сматра он.

Правилником регионалне АБА лиге за сезону 2021/22, последњем јавно доступном на сајту такмичења, утврђено је да се „физичка агресија или покушај физичке агресије" сматрају „озбиљним прекршајем".

На исти начин окарактерисана су „сва дела и било која врста понашања које директно или индиректно доводи до или позива на насиље", додаје се.

Прописане су и казне за озбиљне прекршаје:

Како је дошло до сукоба на кошаркашком дербију?

На самом почетку последње четвртине меча између Партизана и Црвене звезде после контакта са Петрушевим, Лесор се нашао на земљи.

Када су судије зауставиле игру, Француз је устао и кренуо ка кошаркашу црвено-белих, али га је зауставио саиграч Зек Ледеј.

Судије меча одлучиле су да нема потребе за санкционисањем ни једног, ни другог играча, па је меч настављен.

До окршаја је ипак дошло непосредно после последњег судијског звиждука, када је Лесор два пута одгурнуо Петрушева - по једном у пределу груди, те врата и главе.

Играчи, тренери и функционери оба тима ушли су на терен и успели да спрече даљи сукоб.

'Рат' саопштењима и изјавама

Жељко Обрадовић, тренер кошаркаша Партизана, после меча назвао је потез француског играча „непотребним" и извинио се Филипу Петрушеву.

„Ако је и била нека провокација, то није разлог да се онако реагује на крају утакмице, ако мене питате", рекао је Обрадовић на конференцији за медије.

Из Црвене звезде убрзо су издали саопштење у којем позивају руководство АБА лиге да „уличарско понашање" Матијаса Лесора казни суспензијом „до краја лиге" због „ударања песницама, а не одгуривања, како многи тврде", Филипа Петрушева.

Лесор се убрзо после утакмице извинио „навијачима и људима који нас подржавају, и онима који воле спорт", али не и Петрушеву.

Како је рекао, „није напао, већ реаговао" на потезе младог кошаркаша црвено-белих.

„Осетио сам потребу да заштитим себе и моје достојанство након бројних провокација и након што ме је дотични у четвртој четвртини ударио. Не толико јако, али довољно да ми избије ваздух", тврди Лесор.

Из Црвене звезде тврде да су речи француског кошаркаша „неистините", а њихов кошаркаш отишао је и корак даље - дао је изјаву у просторијама београдске полиције, потврдио је Миодраг Ражнатовић, кошаркашки агент и власник агенције Беобаскет, која заступа Петрушева.

„Добио је позив од МУП-а да да изјаву у својству грађанина и то је урадио. Невољно, али избора баш и нема, јер у противном може доћи до привођења", поручио је у објави на Твитеру.

Додао је да се Петрушев, „уколико дође до кривичног поступка, неће придружити кривичном гоњењу", као и да нема жељу да се догађаји виђени на вечитом дербију „пренесу са спортског на друге терене".

Како спречити насиље међу спортистима?

Не постоји „поуздан одговор" о уделу спортиста у инцидентима на спортским догађајима због мањка истраживања у овој области, каже Љиљана Стевковић, сарадница Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију (ФАСПЕР).

„На нашим просторима су готово изузетак, док су светска истраживања више усредсређена на насиље у којем су актери навијачи и навијачке групе, првенствено у контексту хулиганизма на и у вези са фудбалским утакмицама", објашњава.

Ипак, учешће спортиста у насилним инцидентима на спортским приредбама „није непознаница", додаје.

„Ако желимо нешто да променимо, морамо поћи од основа, од искорењивања културе насиља која је прихватљива у друштву, у спорту у интерперсоналним односима.

„Неопходна је и примена прописа, доследна и без изузетка, преузимање одговорности, личне и колективне - постојећи прописи не смеју бити само мртво слово на папиру", објашњава Стевковић.

Још један од проблема због којих долази до насиља је и „култура у спорту, која почива на филозофији победе по сваку цену", сматра стручњакиња.

Како каже, битна је и улога тренера, који би требало да имају позитиван утицај на спортисте.

„Наравно, не могу да контролишу крајњи исход и понашање играча у интеракцији са другим играчима.

„Али, осудом насиља, промовисањем понашања које је у оквирима дозвољеног, уз истовремено инсистирање на строгој примени правила унутар клуба, непосредно после инцидента, могу допринети да се укљученост играча у насилне интеракције са другим играчима сведе на минимум", закључује Стевковић.

Инциденти спортиста са судским епилогом

Обраћање полицији, судству и тужилаштву после вербалних и физичких окршаја на терену нису превише честа појава, али је у прошлости било сукоба који су окончани правоснажним пресудама.

Бивши голман Фудбалског клуба Партизан, Ђорђе Пантић, на утакмици против Црвене звезде 2005. напао је Бошка Јанковића, фудбалера ривалског клуба, због чега је после договора са Другим општинским тужилаштвом у Београду морао да издржи казну од 30 сати друштвено-корисног рада у Заводу за трансфузију крви.

Исте године, у београдској Хали Пионир (данас Хала Александар Николић), меч између кошаркаша Партизана и Хемофарма прекинут је због масовне туче на терену, чији су епилог, између осталог, биле пукнута аркада и поломљен нос играча вршачког тима.

Кошаркаши Партизана Дејан Милојевић, Новица Величковић и Предраг Шупут, као и ривали из Хемофарма Владан Вукосављевић и Славко Стефановић позвани су на разговор са истражним судијом, али судског епилога није било, преноси лист Курир.

Пет година касније, у дуелу истих клубова дошло је до нове туче, а кошаркаш Партизана Јан Весели остао је без два зуба, али ни тада није било разрешења пред судом.

У финалу Кошаркашке лиге Србије 2014. године избио је окршај између играча Црвене звезде и Партизана, када је амерички играч Демаркус Нелсон бацио на под Николу Милутинова, тада центра црно-белих.

После искључења већине играча, меч је завршен победом Звезде, која је утакмицу окончала са пет кошаркаша у тиму, док су за Партизан наступала тројица.

Инцидената је било и 2008. године на вечитом фудбалском дербију између Партизана и Црвене звезде, када су се сукобили Ибрахим Гај, дефанзивац црвено-белих, и Алмами Мореира, везиста Партизана.

Гај је том приликом ухватио за врат играча црно-белих, а обојицу је судија искључио са утакмице.

Судског епилога није било, али је Дисциплинска комисија Фудбалског савеза Србије Гају одредила казну од четири утакмице одсуства, а Мореира је морао да паузира један меч.

До сукоба је дошло и после меча финала Купа Србије у одбојци, када је Партизан надиграо новосадску Војводину, а Петар Крсмановић, играч новосадског тима, кренуо да се обрачуна са играчима црно-белих и одгурнуо једног од њих.

Ипак, играчи оба тима спречили су инцидент.

Једна од најчувенијих туча на кошаркашком терену у овом веку одиграла се у Атини, када су се на Акрополис купу у Атини састале Србија и Грчка током припрема за Светско првенство.

Милош Теодосић и Адонис Фоцис започели су тучу, да би неколико тренутака касније Ненад Крстић, тадашњи српски капитен, столицом гађао Јаниса Бурузиса, центра грчке селекције.

Крстић је, како је недавно испричао у подкасту „Јао Миле", после тога био приведен у полицију, као и код тужиоца, где је дао изјаву о догађајима на терену у Атини.

Касније је сазнао да му се судило у одсуству, те да му је одређена условна казна затвора на територији Грчке.

Судска пракса: Могу ли тренери и играчи да одговарају?

Сукоб двојице тренера на женској рукометној утакмици 2012. између рукометашица из Бора и Јагодине стигао је и до Врховног касационог суда, иако многим љубитељима спорта није био једнако занимљив као инциденти на „вечитим дербијима".

Виши суд у Смедереву осудио је учеснике у овом инциденту на по годину дана затвора условно, као и на 100.000 динара новчане казне због насилничког понашања на спортској приредби, да би Апелациони суд преиначио пресуду и ослободио их кривичне одговорности.

Одлуку су образложили тиме што „окривљени, као учесници спортске приредбе у својству тренера рукометних екипа, не могу бити извршиоци наведеног кривичног дела, јер учесници спортског такмичења имају својство обавезног и дозвољеног учесника спортског такмичења, не могу бити ни активни ни пасивни субјект овог кривичног дела".

Ипак, Врховни касациони суд је преиначио одлуку Апелационог суда и усвојио првобитну пресуду.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]