Србија и насиље у спорту: Зашто шовинизам побеђује спорт у Србији - „проблем је увек у вашој кући“

Док челници клубова у Србији и у региону немоћно шире руке на распострањене инциденте, шовинистичке, па и расистичке испаде са трибина, у Енглеској су се још средином 80-тих година прошлог века обрачунали са хулиганима, захваљујући плану и одлучности премијерке Маргарет Тачер.

Шовинистички и расистички повици, помињање геноцида над Бошњацима у Сребреници или Жуте куће, постали су део фолклора на спортским догађајима у Србији - од Београда и Новог Сада, до Новог Пазара, Чачка, Крушевца и других градова у унутрашњости земље.

На рукометном мечу Црвене звезде и Новог Пазара 10. октобра у Београду, навијачи београдског клуба узвикивали су погрдне пароле и истакли увредљиве транспаренте на рачун гостију, после чега је новопазарски клуб иступио из Аркус лиге Србије, а против Црвене звезде покренут је дисциплински поступак.

„Шовинизам је трагедија која успорава све процесе у друштву и ти процеси се из спорта преносе на дневну политику и из дневне политике на спорт.

„Сви ти слогани о Сребреници, Косову. То је утук на утук, што се каже", поручује за ББЦ на српском Драган Коковић, социолог и аутор књиге Спорт, друштво и насиље.

Навијачки шовинистички испади „никоме не доносе ништа добро", а држава и друштво се могу обрачунати са тим „врло лако, ако постоји права воља за то", каже за ББЦ на српском Иван Голац, бивши фудбалер Партизана који је значајан део каријере провео у Енглеској.

Поред воље државе, неопходно је да се укључе и сви чланови друштва, јер је решење „увек и само у вашој кући", додаје Голац.

На трибинама и у спортским халама у Србији током претходних 20 година забележено је више шовинистичких и расистичких инцидената у којима су учествовали навијачи разних клубова.

На мети се нашао и кошаркаш Црвене звезде, Никола Калинић, због ставова о Косову који се нису допали најватренијим присталицама београдског клуба, да би се спортиста касније извинио због изнесеног мишљења које је, како је рекао, „лоше протумачено".

Новинари ББЦ-ја на српском покушали су да дођу до званичног броја приведених и осуђених људи због почињених дела у вези са шовинизмом и расизмом на спортским приредбама у Србији.

До објављивања текста из Министарства правде и Министарства унутрашњих послова нису одговорили.

Закон о спречавању насиља на спортским приредбама изричито је забрањено (члан 4 став 3.) „покушај уношења или уношење у спортски објекат или истицање у спортском објекту обележја којима се вређају национална, расна, верска или друга осећања или на други начин изазива мржња или нетрпељивости која може да доведе до физичких сукоба".

Према истом пропису, организатор утакмице је дужан да онемогући да таква обележја буду унета у спортски објекат, а предвиђене казне су од милион до два милиона динара.

Шта се догодило на мечу Црвене звезде и Новог Пазара?

Рукометаши Црвене звезде дочекали су Нови Пазар у мечу Аркус лиге Србије, а навијачи београдског клуба узвикивали су током утакмице у Хали Шумице увредљиве пароле и скандирали су Ратку Младићу, бившем команданту Војске Републике Српске који је правоснажно осуђен на казну доживотног затвора пред судом у Хагу због геноцида над Бошњацима у Сребреници.

Развили су и неколико транспарената, пружајући подршку Младићу уз увреде упућене Бошњацима.

Хусеин Мемић, члан управе Рукометног клуба Нови Пазар и Управног одбора Аркус лиге Србије, после меча је осудио понашање навијача београдског клуа и најавио повлачење његовог тима из такмичења, као и да ће он поднети оставку на функцију у лиги.

Током свих 60 минута меча чуле су се „шовинистичке и фашистичке пароле", тврдио је Мемић.

„Овоме мора да се стане на пут. Делегат утакмице се правио да чује неке друге повике, као да је чуо: 'Напред, Звезда', а не скандирање Ратку Младићу", поручио је он.

У извештају са меча објављеном на сајту Спортског друштва Црвена звезда, није било речи о погрдном скандирању навијача овог клуба упућеном гостима из Новог Пазара.

Из Аркус лиге издали су саопштење у којем се наводи да је навијање на мечу до 40. минута било „у спортском и фер-плеј духу", да би се онда „чуло непримерено скандирање" и развијени су транспаренти „увредљивог садржаја".

Утакмица је привремено прекинута, а на захтев делегата склоњени су спорни транспаренти.

„Меч је потом настављен, а навијање је било фер и спортски до краја", пише у саопштењу Лиге.

Потом је покренут дисциплински поступак против РК Црвена звезда због „пропуста у организацији меча".

Наредног дана су из Аркус лиге у новом решењу потврдили да их је РК Нови Пазар обавестио да је управни одбор тог клуба донео „једногласно решење" о иступању из лиге.

Клуб је преко Фејсбук странице званично потврдио одлуку.

Донета је и одлука о брисању досадашњих резултата Новог Пазара и лига ће наставити да функционише са умањеним бројем екипа, додаје се.

Очекује се покретање дисциплинског поступка против Новог Пазара, а потенцијална новчана казна за клуб могла би ићи до 300.000 динара, каже у изјави за ББЦ на српском Владимир Кнежић, секретар лиге.

Социолог Драган Коковић наводи да увек навијачи реагују „и са једне и са друге стране", чиме долази до стварања зачараног круга насиља.

„Због тога треба узети у обзир и какав је Нови Пазар домаћин када је реч о спортским догађајима", напомиње он.

Коковић додаје да су сличне ствари „већ виђене код нас" и додаје да клуб можда није требало да донесе радикалну одлуку.

Одакле шовинизам и расизам на спортским догађајима?

Национализам је овде свеопшта појава и честа је на овим просторима, а када се на то дода мржња према другим народима онда долази до шовинизма, чега такође има, наводи социолог Коковић.

Као неко ко је рођен у Пријепољу и ко је радио у Новом Пазару, упознат је са нетрпељивошћу између различитих етничких и верских група.

„Увек је овде био трусан терен после рата, а нема разлога да тога буде - треба смирити страсти и довести их на ниво који је подношљив", поручује он.

Неки од случајева шовинизма на трибинама у Србији

Неки од случајева расистичких инцидената на утакмицама у Србији

Неколико случајева шовинизма и расизма у региону

У Хрватској је загребачки Динамо због расистичких испада навијача више пута плаћао казне УЕФА.

Два најекстремнија случаја десила су се управо на утакмицама репрезентације Хрватске.

У јуну 2015. године на терену стадиона Пољуд у Сплиту, уочи утакмице са Италијом, био је исцртан кукасти крст. Хрватској је одузет један бод.

Две године пре тога, фудбалски репрезентативац Јосип Шимунић је због коришћења усташког поздрава „За дом спремни" после меча са Исландом добио 10 мечева суспензије, а кажњен је и новчано.

То је био и крај његове каријере у репрезентацији, а због казне је пропустио и Светско првенство у Бразилу 2014. године.

У фебруару 2019. године, група хулигана је у Сплиту напала ватерполисте Црвене звезде из Београда јер су им видели обележја клуба.

Бежежи од хулигана, један од ватерполиста је скочио у море.

Европска фудбалска унија је 2019. године покренула дисциплински поступак против ФС Црне Горе због расистичког понашања навијача на утакмици са Енглеском у квалификацијама за ЕУРО 2020.

Енглеска је у Подгорици победила 5:1, а играчи гостујућег тима били су на мети расистичких испада навијача.

Навијачи су током утакмице на расној основи вређали тамнопуте репрезентативце Енглеске Денија Роуза, Рахима Стерлинга и Kалума Хадсона Одоја.

Сличних примера има много на Балкану.

Навијачи Шкендије из Тетова у Северној Македонији су на једној утакмици, после инцидената на мечу Србија - Албанија у Београду, изнели транспарент: „Они (Срби) су рак Европе - УЕФА, је л' ти потребно још?".

Пред почетак реванша баража за пласман на Европско првенство у Француској 2016, минутом ћутања је требало да буде одата почаст жртвама терористичких напада који су се десили у петак у Паризу.

Међутим, гостујући навијачи су прво почели да скандирају: „Палестина, Палестина", што је разумљиво довело до реакције присталица домаће репрезентације која им је одговорила звиждуцима.

Ирци су славили са 2:0 на тој утакмици и укупним резултатом 3:1 се пласирали на ЕУРО.

Некада су навијачи противничких тимова ишли заједно на утакмице, а сада их раздвајају кордонима, присећа се Иван Голац.

Он напомиње да навијачи који узвикују шовинистичке и фашистичке пароле, те прибегавају насиљу на спортским стадионима „раде антиљудске и нечастиве ствари" које су контрапродуктивне и за њих и за клуб и за државу.

Случај кошаркаша Николе Калинића покренуо је полемику у јавности - повод су били његови коментари о статусу Косова и Метохије на које се надовезала реакција Делија, организоване групе навијача Црвене звезде.

„Хајде да решимо више тај проблем, извучемо шта можемо и наставимо даље", поручио је тада Калинић у интервјуу за ББЦ на српском, алудирајући на косовско питање.

Као кошаркаш турског Фенербахчеа, Калинић је гостовао Звезди у Београду, а део навијача га је дочекао звиждуцима и погрдним скандирањем.

Ове сезоне се вратио у клуб са Малог Калемегдана, што многим навијачима црвено-белих није било по вољи.

Ипак, Калинић се у интервјуу за СпортКлуб извинио онима које је контроверзна изјава о Косову повредила, рекао је да је оно за њега „неизоставни део Србије и да тако треба да остане заувек".

Кошаркаш је одлучио и да донира једну месечну плату за помоћ „српском народу на Космету".

Из редова навијачке групе Делије огласили су се саопштењем у којем су навели да су „препознали добру вољу" код Калинића, али су упозорили да „нико никада неће бити добродошао у Звезду ако прича лоше о Србији, цркви, Звезди, Делијама".

„Последње упозорење управи да следећи играч који дође, а идеолошки је неподобан, биће знак да будемо против исте", додаје се у саопштењу.

Драган Коковић у оваквом начину комуникације и понашања навијача види велики проблем.

Навијачи су у многим клубовима постали „више од тог 12. играча" и мешају се у много ствари у вези са њиховим функционисањем.

„Видели смо недавно да навијачи Звезде одређују како треба да се понашају неки људи - дошло је до помирења са Калинићем, али они постављају неке услове.

„Неко ко је навијач не може клубу постављати услове, јер клуб има менаџере који се питају за пословање - тако је и са Новим Пазаром и са другим клубовима и то никада није добро", објашњава овај социолог.

Како решити проблем?

Бројне европске државе бориле су се против расизма, шовинизма и насиља на спортским теренима, а примери се могу наћи у Енглеској и Италији.

Некадашњи фудбалер и тренер београдског Партизана, Иван Голац, провео је највећи део каријере у Енглеској - носио је дресове Порстмута, Саутемптона, Борнмута и Манчестер Ситија.

Када је стигао на Острво, дочекала га је „једна лепа и хумана прича" како на терену, тако и на трибинама, прича за ББЦ на српском овај 71-годишњак.

Међутим, убрзо је дошло до пораста насиља и расизма међу енглеским навијачима, а све је кулминирало 29. маја 1985. године на мечу италијанског Јувентуса и Ливерпула на стадиону Хејзел у Бриселу у оквиру тадашњег Купа шампиона.

У једној од највећих спортских трагедија свих времена, погинуло је 39 лица, највећи број страдалих били су фанови Јувентуса.

Британска влада, предвођена премијерком Маргарет Тачер званом „Челична лејди", била је решена да заустави насиље на стадионима и то је учинила „врло експедитивно и лако", сећа се Голац.

Европске фудбалске власти забраниле су енглеским клубовима да играју у европским такмичењима, а ту одлуку је свесрдно подржала Маргарет Тачер.

„Урадили су оно што је требало - затворили су вође навијача и забранили им приступ стадионима када играју њихови тимови.

„Пред утакмицу су морали да се јаве у станицу полиције и аутоматски нису могли да стигну до стадиона, а када се играло у иностранству морали су да предају пасош полицији и нису могли да путују", препричава некадашњи фудбалер.

„Има ли веће казне за те људе?", пита се Голац.

Због хулиганизма и расизма, гледање утакмица у Енглеској седамдесетих, а посебно осамдесетих година прошлог века, често је било застрашујуће и непријатно искуство, написао је ББЦ у чланку из 2013. године.

Стадиони су били у фази распадања и спорту су очајнички била потребна улагања.

Власти су деловале после низа трагедија.

Најпре трагедије у мечу Јувентуса и Ливерпула, а потом и пожара на стадиону Бредфорд ситија 1985. године, када је погинуло 56 људи.

Фудбалски хулиганизам осамдесетих година толико је бринуо владу Маргарет Тачер да је основала „ратни кабинет" како би се ухватила у коштац с тим проблемом, писао је лондонски Индипендент.

Маргарет Тачер је била одлучна да победи хулигане „који би иначе упропастили игру (фудбал)", како је навела на једној конференцији за новинаре и заузела се за строге затворске казне које ће одвратити друге од хулганизма.

Хулиганизам је једна од наших најпознатијих извозних роба, а тиме Британија не може да се поноси, рекла је Маргарет Тачер једном приликом.

„Што је много - много је. Треба нам потпуно нови став и приступ владе, полиције, фудбалских власти, клубова и играча - и надамо се масе пристојних навијача. Сезона 1985/86 мора означити повратак пристојности у британском фудбалу", навео је њен портпарол Бернард Ингам.

Али замерали су јој да је на фудбалске навијаче гледала као на талог друштва.

Социолог Драган Коковић напомиње да је Велика Британија применила репресивни модел сузбијања насиља на стадионима.

Према његовим речима, овај модел треба комбиновати са превентивним како би се постигао највећи ефекат.

„Само кажњавањем се ништа неће постићи, мора да постоји превентивни модел, као и рад са навијачима, добра организација утакмица, па тек онда повремемо репресивни.

„Будите убеђени да сама репресија ништа неће решити", тврди Коковић.

Власти на државном, покрајинском и локалном нивоу треба да одиграју улогу у спречавању шовинизма, расизма и насиља на стадионима, али то не значи да обичан човек треба да седи по страни и чека да се ствари реше, упозорава Иван Голац.

„Народ је кључан у овој причи, ако је он по страни и незаинтересован за ову причу, онда је немогуће променити ствари.

„Све иде из куће, а ја видим народ као једну велику породицу која мора да решава сопствене проблеме", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]