Хлеб, Младеновац и Маковица: Зашто је у фабрици хлеба и пецива ванредно стање - не због корона вируса

На адреси Савића млин 9 у Младеновцу, спуштена рампа и знак стоп. У пријемници контролишу ко долази у круг фабрике.

Огромни бетонски силоси су празни, а у производним халама више нема брашна.

Последње векне хлеба умешене су у ноћи између 8. и 9. марта, али нису одвезене онима који су их чекали. Машине у једној од највећих фабрика пецива у Србији од тада стоје.

Запослени у фабрици хлеба и пецива Маковица у Младеновцу кажу да је руководство „побегло" из тог предузећа, у ком нема више сировина, а оно што је произведено делом пропада.

Деца данас нису добила ужину

Хладњаче фабрике у Младеновцу пуне су кутија запакованих замрзнутих производа.

Уколико се ускоро ситуација стабилизује и производња и испорука почну поново, њима неће истећи рок, кажу радници.

Али краткорочни производи - попут свежег хлеба, специјалних хлебова и пецива - већ су пропали.

„Ово је хлеб од пре неколико дана. Већ је бајат", каже за ББЦ на српском Миленко Братић, вадећи из гајбе векну који је неколико дана раније изашао с производне траке.

Братић у овој фирми ради 20 година и један је од око 130 радника ове пекаре, која је некада запошљавала и 300 људи.

Владан Јовановић има 58 година, од којих је 30 провео радећи у младеновачкој фабрици. Не зна шта ће ако се поново не успостави производња у фирми.

„Шта да радим. Ко ће ме примити у скоро 60 година. Једноставно не знам", каже Јовановић за ББЦ на српском.

„Долазимо јер не знамо шта да радимо"

Ноћна смена је завршила са паковањем хлеба и пецива рано ујутру у понедељак, 9. марта. Али се комбији који их развозе нису појавили.

Није било ни административаца, а ни власника и генералног директора Маковице, Ивана Карчева Иванова.

„Нико нам се није обратио, нико нам није рекао шта ће бити с нама. Долазимо на посао свакодневно и даље, из навике, будемо ту у дворишту неколико сати и онда идемо кући", прича Јовановић.

„Долазимо јер не знамо шта да радимо, живимо у агонији", каже он.

И тако је већ данима.

Радници кажу и да им неколико плата касни, а да им неколико година није уплаћиван радни стаж.

Из инспекције су за ББЦ рекли да су 16. марта добили пријаву радника Маковице, у којој наводе да је „послодавац престао са радом, да им није исплатио све доспеле зараде, као и да им није вратио радне књижице, те да не могу остварити право код Националне службе за запошљавање".

„Планирано је вршење инспекцијског надзора", одговор је на питање о томе који су следећи кораци инспектора.

„После тога ћете бити информисани о утврђеном чињеничном стању и предузетим мерама", пише у писменом одговору Инпсекције рада при Министарству за рад.

Председник општине Младеновац Владан Глишић се састао са радницима Маковице 10. марта.

Челници Младеновца су обећали „пуну подршку у решавању свих постојећих проблема на чијем решавању ће се интезивно радити", али нису саопштили који су планови.

Представници општине састали су се и са власницима других локалних пекара, како би снабдевање било нормализовано. Расписане су нове јавне набавке и обезбеђено снабдевање.

ББЦ на српском је покушао да ступи у контакт са Ивановим, али одговор није стигао до објављивања текста.

Фабрика Маковица основана је 1952. године као акционарско друштво, што је и данас, пошто око 30 одсто капитала припада малим акционарима - некадашњим и садашњим радницима.

Својевремено је била део Пољопривредног комбината Београд (ПКБ), а садашњи власник је држављанин Бугарске Иван Карчев Иванов, преко свог предузећа Агора.

Радници тврде да га никада нису видели од кад је у октобру 2019. године купио фабрику.

Он је и власник фирме ММР систем плус из Београда, основане у јулу 2019. и регистроване као предузеће за спољнотрговинску размену.*

„Немаш коме да даш отказ"

Радници тврде да нико из кадровске службе не долази на посао, тако да не могу ни отказе да дају.

„Проблем је што сад немаш коме ни да даш отказ. Кадровска служба је на време отишла.

„Остали су технолози и ми радници. Немамо коме да дамо отказ", каже Далибор Ристић, један од запослених.

Снежана Стојановић има 58 година и последњих осам ради у овој фирми.

„Ко ће мени сада да да посао? Не само мени, него и свим осталим људима. Ово је страшно", каже Стојановић за ББЦ на српском.

„Ми желимо да радимо и даље. Штета да све пропада. Ова фирма ради скоро 70 година и сад пуштају да пропадне", додаје.

У гајбицама осим хлеба, има и упакованих пецива - ужине за децу.

„Ово је хлеб који је рађен последњу ноћ. Направили смо хлеб, али ујутру није имао ко да га одвезе. Није било комбија, камиона, није било горива, ничег није било", каже Стојановић.

„Било је и бурека, остали су сад празни плехови. Људи су били гладни, па су појели."

Некад и сад

У петоспратну фабрику уз коју је и огроман силос за жито, Владан Јовановић долази од 1989.

„Производили смо и до 55.000 векни хлеба дневно. Снабдевали смо и војску", прича он.

Почео је да ради као технолог у млину.

У фабрици је дочекивао и испраћао разна руководства, доживео је ту политичке промене које су пратиле и промене у фирми, радио је на различитим позицијама.

„Све сам прошао - и кад је пекара била државна, политичке промене, приватизацију...

„Никад није било горе него сада, последњих неколико месеци. Нико нас није обавестио шта се дешава, шта ће бити с нама. Нико нам ни у октобру, када смо продавани, то није рекао. Добили смо мејл 24. октобра да нас је купио Бугарин. Нови газда нам се није никада обратио", тврди Јовановић.

У Маковици тренутно нема ни сировина за производњу.

„Жита нема, сировина нема. Има адитива, али шта ће нам квасац, кад немамо с чим да замесимо. Ако овако остане, машине ће пропасти, а ми - не знам шта ћемо."

Многи од радника не желе да причају под именом и презименом - надају се да ће се производња покренути и плаше истовремено да би могли да кажу нешто што би могло да их кошта посла.

„Ми ћемо се борити да добијемо акције, да нас пошаљу на биро, да смо збринути неко време, па да тражимо посао", каже Миленко Братић.

„Ми се сви надамо да ће се машине покренути, зато и даље долазимо", додаје.

Машине стоје, оне мање за паковање покривене су белим чаршавима.

Веће - за мешење и печење - само стоје.

Прошло је скоро две недеље од када је у младеновачкој фабрици стање ванредно.

Радници и данас долазе у двориште фабрике на по неколико сати.

Чекају. Шта тачно - ни сами не знају.

* Текст је ажуриран 21. марта 2020. године новим подацима

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]