Емпти шоп у Крагујевцу: Бутик у ком се не купује, већ поклања

Док око њих друге продавнице нуде новогодишња снижења, у крагујевачком тржном центру један бутик се отвара - празан.

Ипак, дан завршава с пуним полицама - увече су на њима џемпери, јакне, чизме, патике, капе.

„Полице овог бутика су на почетку сваког дана празне, а када дође време за затварање, све би требало да буде пуно", каже за ББЦ на српском Невенка Богдановић из крагујевачког Црвеног крста.

Свако ко има вишак гардеробе, може је однети у ову радњу. Волонтери Црвеног крста постараће се да она заврши код оних којима је најпотребнија.

„Битно је да она није поцепана, уфлекана, оштећена, онаква какву је ни било ко не би носио", каже Богдановић.

„Празан бутик" (The Empty Shop) отворен је недавно у Крагујевцу у тржном центру Плаза и радиће до 6. јануара.

Црвени крст сарађује са Центром за социјални рад, али има и волонтере међу професорима и наставницима, васпитачима и запосленима у образовним установама.

„Они знају коме је шта потребно и упућују нас", каже Богдановић.

„Иду новогодишњи празници, највише се радујем уколико стигне што више ствари за младе и децу", додаје она.

Црвени крст Крагујевца има око 870 одраслих корисника и око три хиљаде деце.

„Најбитније је да помоћ добију достојанствено, да се не осећају лоше и посрамљено."

„Већ јуче се одазвало доста људи, било је доста младих који су доносили обућу. Надамо се да ће наша велика касица за гардеробу бити свакодневно пуна", каже Богдановић.

Овакав „бутик" радио је у септембру и у новосадском тржном центру Променада.

За месец дана, колико су врата те радње била отворена, прикупљено је око шест и по тона гардеробе за кориснике Црвеног крста Војводине.

Бразилска идеја

Емпти шоп је идеја која је створена 2013. године, на другом крају света. Прва оваква радња отворена је у Сао Паолу у Бразилу.

Праксу поклањања гардеробе влада у том граду спроводи од 1950. године. У школе и компаније постављају се кутије у које људи убацују одећу и обућу и волонтери је повремено односе.

Творци идеје Емпти шоп увидели су да те донације нису довољне, као и да се годинама ништа није ни давало.

Смислили су нови начин за поклањање гардеробе и током прве акције у Сао Паолу прикупљено је више од три тоне одеће и обуће.

Идеју су прихватили тржни центри широм света, а све овакве „радње" изгледају исто - имају исте натписе и лого.

Сиромаштво у Србији

У Србији из године у годину, око пола милиона становника нема ни за основне потребе, показују подаци Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Србије.

На међународни дан сиромаштва у октобру, на сајту овог Тима објављено је да 2018. године 7.1 одсто људи прима мање од 12.286 динара месечно - што је граница апсолутног сиромаштва.

Годину дана раније, проценат оних који живе испод границе апсолутног сиромаштва износио је 7.2.

Особа која нема довољно прихода да задовољи животне потребе, не може да се запосли, нема одговарајуће стамбене услове и адекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама, према законској дефиницији је - сиромашна.

Апсолутно сиромашни не могу да задовоље базичне потребе, док релативно сиромашни не могу да остваре животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме живе.

Релативно сиромаштво представља и праг ризика сиромаштва. Тај праг је у Србији нижи него у било којој чланици Европске уније, изузев у Румунији.

Према подацима, чак 1,8 милиона становника Србије живи у том ризику.

Најугроженији су млади из вишечланих породица из села јужне или источне Србије, чији родитељи имају низак ниво образовања или су незапослени - тако би у најкраћем цртама изгледао профил сиромашне особе.

Субјективни осећај сиромаштва има две трећине становника. Толико их је на питање о могућностима да „саставе крај с крајем" одговорило са „тешко" и „веома тешко". Србија је и по овом податку у врху у поређењу са земљама ЕУ.

Истраживање су спровели Црвени крст и Група за развојну иницијативу СеЦонС и показује да више од четвртине старијих од 65 себи не може да приушти два пара обуће у сезони, а свака трећа старија особа не може да замени изношену одећу.

Око 400.000 деце у Србији је у ризику од сиромаштва, саопштила је прошле године Мрежа организација за децу Србије.

Сви они који живе ван Крагујевца, гардеробу могу да однесу и у било који Црвени крст, као и београдском Свратишту.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]