Случај 24 спорне приватизације у Србији: Корупција „на извол'те“

Лука Београд, Ц Маркет, Мобтел, Национална штедионица, Новости, али и Телеком и Трудбеник - само су неке од чувених 24 спорних приватизација, које су у Србији проблем већ скоро две деценије.

У питању су предузећа за које је Савет за борбу против корупције утврдио да су, у дугом и тешком процесу приватизације, била вероватно највише корумпирана у Србији.

Ипак, од укупно 24 фирме или случаја, само у два је неко правоснажно и осуђен. Само три министра су се уопште нашла на оптужницама.

У чак десет случајева је утврђено да нема никаквог кривичног дела, односно да нико није крив.

У три случаја су оптужени ослобођени, а у осам суђење још траје.

Све ове суморне бројке објавио је Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС)..

„Закон је корупцију ставио на извол'те", каже Јелисавета Василић, чланица Савета за борбу против корупције. „И данас је слично, закони се доносе по хитном поступку, а онда се постављају своји људи. И најмањи службеник је члан странке".

Синиша Јанковић, некадашњи члан радне групе МУП, која је истраживала 24 случаја коментарише:

„Та прича да ће се решити спорне приватизације и да ће неко одговарати - то је била само бајка."

Које су то фирме и шта је било спорно?

„Крајем 2013. године садашњи председник Александар Вучић је изашао са подацима и резултатима шта је урађено са спорним приватизацијама", кажу у ЦИНС.

„Обећање да ће истражити и решити 'пљачкашке' приватизације било је једно од најзначајнијих у изборној кампањи Српске напредне странке (СНС) 2012. године.

„У јавности је од тада створена идеја да су 24 случаја решена, али ми дајемо доказе да није тако."

Редом - то су махом биле фирме у државном власништву, које су продаване од 2000. године па на даље, а које су запошљавале стотине хиљада људи.

Њихове делатности су биле најразличитије - поред медија, телекомуникација, банака, ту су и бројне фабрике које су најчешће биле распоређене у мањим градовима Србије.

Спорне приватиазције су редом биле Лука Београд, Ц Маркет, Мобтел, Национална штедионица, Новости, али и Телеком и Трудбеник, затим Сартид, Застава Електро, Шинвоз, Керамика Кањижа, Нуба, Југоремедија, али и процес извоза шећера у Европску унију.

На листи су биле и Просвета, Технохемија, Срболек, АТП Војводина, Азотара...

Висока корупција на Балкану: Зашто „падају" само бивши политичари

Ова игрица ће вас „научити" како се намешта јавни тендер

Колико кошта умрети и ко од тога зарађује

„Некадашњи борци против корупције су данас прекарни радници, који морају да раде за сатницу за газду. То су радници који су радили по овим предузећима и живели од њих", каже Иван Златић, некадашњи члан Савета за борбу против корупције, који је радио на овим случајевима.

„То је добар показатељ како су се завршиле истраге о приватизацијама.

„Дошло је до пропадања привреде, коју је уништила системска корупција."

Шта се догодило са фирмама?

Само половина случаја је уопште дошла до суда, наводи се у истраживању.

Ипак, за то време, након бројних продаја и даљих приватизација, чак четвртина од ових предузећа завршила је - у стечају, а исто толико је неактивно.

„Чак и случајеви који су означени као решени, често само значе да је неко ставио тачку на истрагу, али ми мислимо да је и то пробелматично", каже Ивана Јеремић из ЦИНС.

Ти људи који су радили у фирмама и борили се да их сачувају - данас су они који се осећају превареним, додаје Златић.

„Људи који данас раде за сендвич су они који су тада остали без посла."

Да ли је неко одговарао

Иако се у случајевима приватизација помињу бројни српски бизнисмени, попут Милана Бека или Мирослава Мишковића, али и Млађана Динкића, Маје Гојковић, Синише Малог, нико од њих није осуђен, показује истраживање.

„Једини бизнисмен који је добио правоснажну пресуду, а који је заправо признао кривицу је Драган Ђурић, а и он је добио казну - једногодишњи кућни приотвор."

Радна група МУП-а за решавање ових случајева, у којој је и Синиша Јанковић био, расформирана је са образложењем штедње.

„Ми смо те 2012. године добили одрешене руке да радимо.

„И радили смо на случајевима два месеца пуном паром. И од нас се тражило да хапсимо, али смо усмеравани у ком правцу да хапсимо.

„Онда је све стало.

„Осим једног бившег министра и једног заменика директора у НИС, сви остали које смо ухапсили били су маргиналне личности."