Секс и Југославија: „Мушка вода - женска радост", наводни афродизијак који је и светске путнике доводио у Кладањ

Маркетинг не продаје робу, продаје илузију коју она носи.

Тако је, пре тачно пола века, рекламни слоган „Мушка вода, женска радост" понукао стотине мушкараца из целе Југославије и иностранства да крену у поход на Кладањ, градић у источној Босни и Херцеговини.

Недалеко одатле, у срцу Коњух планине, окружен високим четинарима и густом шумом, налази се извор бистре воде за коју се од давнина веровало да је лековита.

А онда су јој шездесетих година 20. века приписали и готово магичне моћи за мушку потенцију, јер су наводно поједини мештани добијали децу у позним годинама.

„Тај период су звали кладањски бум, долазили су и Арапи и странци из читаве Европе.

„Одједном су сви медији о томе писали: све остале предности воде су биле споредне, али је мушка виталност привлачила људе", описује Неџад Ахметспахић, менаџер кладањског хотела „Мушка вода" за ББЦ на српском.

Реклама је кренула у право време.

Те 1968, док је свет дрмала сексуална и хипи револуција, а студенти у Београду тражили демократизацију друштва, многи Југословени су једноставно прижељкивали да буду што бољи у кревету.

Сексуална грозница

Иако се нигде није научно тврдило да има афродизијачка дејства, медији су Кладањ називали Сексивилом, а воду са 700 метара надморске висине сексвасер или аква вита Казанова за страна тржишта.

Долазили су млади, стари, спремни за женидбу и они пред разводом, читави аутобуси мушкараца су пристизали на Коњух, забележила је револуционарне 1968. године тадашња Телевизија Београд.

Доносили би пластичне балоне, флаше увијене у пруће, неки чак и са цистерном, како би кући понели „босанску вијагру".

„Пожелећу увијек да је пијем ја, кад ми она враћа осјећања сва", део је и пригодне песме која је спевана Мушкој води.

После медицинских анализа, одлучено је да се Мушка вода пакује у зелене четвртасте боце од пола литра, скоро налик на ракијске, и да тако брендирана стигне у домове широм земље и света.

Хемијски састав минералне воде био је одштампан на налепници сваке флаше.

На питање зна ли да ли је неком мушкарцу стварно помогла у еротским бравурама, Ахметспахић одговара дипломатски, док ме води до извора.

„Знате, мушкарци не причају много на ту тему.

„Ако хоћете да повредите мушкарца, само му две ствари можете рећи: да је лош возач или да је лош љубавник, трећа не постоји, ту су сујетни", каже смејући се.

Како стићи до воде?

Од Кладња се до хотела „Мушка вода", који је на 11 километара од центра, иде уским путем прављеним за железницу уског колосека у време када је Аустроугарска монархија управљала Босном.

У два тунела, чије су зидине од оштрих белих стена, необрађених, ни данас не могу да се мимоиђу аутомобили, а део коловоза је под макадамом.

После заравни хотелског комплекса, иде тежи и неприступачнији пут кроз шуму, са тек понеким путоказом ка извору, а успут су просторије шумарског предузећа које овде има пуне руке посла.

Кладањ је име вероватно добио по клади дрвета, а дрвна индустрија је једна од најважнијих, па су ово место звали и Балванград.

У подножју извора је, уместо некадашњег паркинга, блатњаво проширење обрасло шибљем.

Ту остављамо ауто и крећемо 15 минута пешке, узбрдо, уз речицу до самог извора.

Првог дана пролећа, ова стаза била је изборана дубоким шарама гума теренаца који су туда пролазили и покојим љубичастим цветом шафрана, од чијег праха се прави један од најскупљих зачина на свету.

Стижемо до капије, која је засад једини знак да смо на одредишту.

„Ево, ово је чувени извор Мушке воде", каже ми домаћин Неџад Ахметспахић и сагиње се одмах да захвати воде и да се окрепи.

„Савршен мир", додаје уз уздах.

Заиста, овде у дубини планине, чује се само жубор воде, мирише свежина четинара и чују се птице.

Пијем воде, није много хладна и делује чисто, мада у маленом кањону плута пластична флаша, коју вадимо мотком.

Извор младости

Усмено предање каже да су у време Отоманске царевине, турске аге и бегови пиле ову воду, што се наставило и током владавине Аустроугарске крајем 19. и почетком 20. века.

Међу првима, Мушку воду помиње отомански путописац Евлија Челебија у 17. веку који је забележио да је „извор младости".

„Вода има назив Мушка вода, али је тај назив повезан са општим утицајем на организам и виталност, а не искључиво на потенцију.

„Прича о потентности се везивала за велики број деце у том периоду у том крају, али у том тренутку је такво време било, па се ја не бих везивала за то", каже Гордана Чаушевић, директорка локалног јавног предузећа Караула.

Уз осмех, позива све да, ипак, дођу и лично се увере.

Њена свекрва није имала мужа, али је редовно користила ту воду као бубрежни болесник и дијабетичар.

Према народном веровању, вода је добра за чишћење крвних судова и за крвни притисак.

„Извор је на еколошки чистом простору, Кладањ је сав ваздушна бања, на то утичу и четинарске шуме и састав стена кроз које протиче воде, а Коњух је изузетно богат изворима.

„Контрола квалитета у 99 одсто случајева показује да је вода исправна и питка", наводи Чаушевић.

Мој водич Неџад Ахемтспахић је рођен у Кладњу, у време кад је Мушка вода вероватно била на врхунцу популарности 1967. године и, откад памти, она је у њиховој кући.

„Мој деда, који је био 1912. годиште, у ве-цеу је имао канистер од 25 литара, сви смо је пили и чим деда види да је понестаје, мора неко ићи да донесе још", каже Ахметспахић.

Касније, Кладањци, чије се место налази на путу између Тузле и Сарајева, у котлини између две планине, ову воду су користили „као знак распознавања".

„Кад одеш с неким ван Кладња, па кажеш да си из једне мале босанске чаршије коју они не знају, ти питаш `јеси чуо за Мушку воду` и тад се сви сете", препричава он.

Као тешко проверљиву, прича анегдоту да су неки од генерала Југословенске народне армије, који су имали викендице у околини, Мушку воду носили и југословенском председнику Јосипу Брозу Титу.

Сексуална револуција у Југославију стигла са конзумеризмом

анализа Жофије Лоранд, историчарке централне и југоисточне Европе и феминистичке политичке мисли са Универзитета у Бечу

Шездесете су већ биле период готово капиталистичке потрошачке културе у Југославији, где су рекламе постајале све више и више сексуализоване, по добром старом принципу „секс продаје".

Чини ми се да се није радило само о мушкости и мужевности, већ је Мушка вода рекламирана и као „вода младости", а обећање подмлађивања или продужетка младости је друга важна тачка која може да прода у суштини сваки производ.

По целом Балкану имате заиста квалитетну минералну и изворску воду која је у социјализму почела и да се продаје.

Дакле, сексуална револуција стиже у Југославију руку под руку са конзумеризмом.

Сексуална револуција подразумева много тога, у овом периоду у Југославији то значи сексуалну слободу у личним односима, али је неопходна и репродуктивна слобода да се ово продуби: контрацептивне пилуле, абортус, кондоми.

Ова реклама користила је традиционално схватање мушкости и покушавала је да прода нешто што раније није било део слике мушкарца: пијење флаширане воде.

*Историчарка је и ауторка књиге Феминистички изазов социјалистичкој држави у Југославији

Крах великог бизниса

Тек што се прича о кладањској сексуалној грозници завртела, стигле су потешкоће.

По неким тумачењима, у води су се појавиле бактерије јер су се боце пуниле у тузланској млекари, као најближој државној фабрици.

Друге теорије сугеришу да се, услед малог капацитета извора, а све веће потражње, у флаше сипала недовољно чиста и испитана вода из реке Дрињаче, што су тестови квалитета брзо открили.

Флаширање је престало већ 1972. и тај посао никад није обновљен.

Данас слабо ко и иде горе, запуштено је, каже ми мештанин Џемал Мазаловић.

„Ја сам пио кад сам дечак био, а сад би ми требало", каже шалећи се на сопствени рачун 60-годишњак.

Да ли је Мушка вода исправна, Завод за јавно здравство Тузланског кантона није проверавао, рекли су у марту 2023. у телефонском разговору.

Вода је, кад смо посетили извор, била наоко чиста и без мириса и укуса.

Засебни живот хотела

Много дужу и успешнију каријеру од флаширане воде имао је хотел истог назива „Мушка вода", који је такође саграђен 1960-их.

Због природних лепота и чистог ваздуха, на припреме су долазили спортисти из читаве Југославије, попут фудбалера београдског Партизана и Црвене звезде, сплитског Хајдука.

У оквиру комплекса су и данас спортски терени и припремају се различити садржаји.

Током рата деведесетих, овај хотел био је ратна болница, где су рађене и операције рањеницима из овог краја јер нису могли да буду пребачени до великих центара, попут Сарајева или Тузле.

„Један од ових бунгалова је био операцијска сала", показује ми на стари део објекта Ахметспахић, док седимо у модерно опремљеном хотелском ресторану.

Бунгалови су изграђени 1981. као помоћних шест апартмана, а 1989. направљен је део са собама, модерна теретана и фитнес сала.

Испред хотела, тик уз паркиране аутомобиле, свако јутро стане коњ сјајне браон длаке, а имање испред бунгалова чува поспани пас везан ланцем за кућицу.

Коњи се овде и даље користе за извлачење стабала из неприступачних шумских терена.

Послератно време донело је транзицију у капитализам, а ово предузеће у стечај.

У поступку приватизације, Мушка вода је делила судбину многих некада успешних великих предузећа.

После 13 пропалих покушаја, комплекс је 2020. купио бизнисмен из Калесије Касим Селимовић који је уложио у обнову хотела и нада се да ће му вратити стари сјај.

Реновирано здање је отворено у септембру 2022. године, а због препознатљивости, задржали су име.

„Кад сам био дечак, имао сам прилику о томе само да слушам на телевизији како су фудбалери (тузланске) Слободе отишли да се припремају на `Мушку воду`.

„Увек сам маштао о томе како доћи горе и то задовољство гледати", описује 60-годишњи Селимовић сећања на „Мушку воду" коју је први пут посетио као средњошколац.

У наредним деценијама, како је почео да стиче приватни капитал, као власнику ланца трговина и месаре понуђено му је да преузме комплекс.

Од тог тренутка до куповине прошло је безмало 25 година, а за то време, хотел је пропадао.

На крају, „Мушка вода" је плаћена милион и по марака, десет пута мање од првобитне цене, а нема изгледа ни да ће вода поново да се флашира.

Постојала је иницијатива аустријског бизнисмена да извор Мушке воде узме под концесију, али се од најава 2012. није много одмакло због катастарских несугласица шумског земљишта.

Један од могућих проблема је и релативно мали капацитет извора за масовну производњу.

За мештане, читав предео око извора Мушке воде има посебан значај, каже менаџер хотела Ахметспахић.

„Локалитет Мушка вода је био традиционално окупљалиште Кладњака за првомајске празнике - ту шта се са ражњева поједе, то је масакр", каже уз осмех.

Шта кажу жене?

Ипак, жене из Кладња нису ништа мање скептичне.

„Ма то само лажу, то само лажу", каже ми Шевала Омеровић, која већ пола века живи у Кладњу, где се доселила кад је Мушка вода била прави бум.

Затичем је у центру вароши док ћаска с пријатељицом, поред два велика спомен обележја - погинулим војницима у рату током распада Југославије и антифашистичким борцима у Другом светском рату.

Кладањци су поносни на то да ни у једном од та два рата није било масовних злочина или уништавања цркава или џамија, па се заједнички живот и споменика и људи лако наставио.

На питање да ли је ико ко се напио Мушке воде постао бољи љубавник, Шевала као из топа одговара „ма какви", уз широки осмех.

„Свака част води и свака част богу, али то само народ лажу", уверена је Кладњка.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk