Камагра, вијагра и секс помагала: Опасне пилуле за лилуле

Драган би могао да буде узор успешног српског предузетника да није једне ствари: то што ради је илегално и представља опасност за народно здравље.

Он продаје камагру, кобру, поперсе и сличне „лекове" за сексуалну потенцију којих нема у легалној продаји, али се лако могу набавити преко огласа излепљених по целом граду.

„Купују сви: студенти, политичари, естрадне личности. Не би веровао", каже 51-годишњи Драган, одговарајући на питање како иде посао.

Ипак, не жели да открије имена муштерија - поштује њихову приватност, каже.

Из торбице коју носи око појаса вади шарене кутијице: камагру, кобру и кесицу гела са натписом „секстрем", за који каже да је „нешто потпуно ново, јаче". То се добија као поклон уз прву куповину камагре.

На питање да ли су препарати безбедни за употребу одговара потврдно. „Само немој много да пијеш кад их узмеш, то смањује дејство".

Драган крши бар два закона: о трговини - тиме што продаје робу а није регистровао предузеће; и о лековима и медицинским средствима, јер је забрањено продавати фармацеутске производе ван апотека.

Уколико би се доказало да су производи штетни, могао би да заглави затвор.

Опасности које вребају из купатила

Како бактерије утичу на расположење

Глуви телефони

У Лабораторији за инструменталну анализу Хемијског факултета, рекли су нам да им нико није донео узорке на анализу.

„Ми вршимо анализу само ако то затражи градски Завод за заштиту здравља или инспекција Министарства здравља", каже доцент Љубодраг Вујисић, шеф лабораторије. „Камагру нам нико није послао".

У Одељењу за анализу лекова и медицинских средстава при Заводу за здравство, данима се нико није јавио на телефон, а слично је било и у Агенцији за лекове и медицинска средства, у оквиру које постоји Национална контролна лабораторија.

Сем тога, изгледа да нико не зна или не жели да зна шта све садржи оно што се продаје као камагра.

На крају смо покушали да добијемо одговор од Министарства здравља, али портпарол ове институције, који је једини овлашћен да комуницира са медијима, није одговорио на позиве, а нико се не јавља ни на телефон Сектора за инспекцију.

Дакле, чак и ако би неко хтео да пријави илегалну продају, имао би муке да то учини.

Табу тема

На кутијама, као и на поменутој кесици, пише да су произведени у фабрици „Ајанта Фарма ЛТД" у Мумбаију (некадашњи Бомбај) у Индији. Нема упутства за употребу, али је наведено да садрже силденафил, исту активну супстанцу као и вијагра, цијасил и остали препарати који се легално продају у апотекама.

За Драганове муштерије, главна разлика је у томе што су индијска средства за потенцију четири до пет пута јефтинија од званично одобрених.

Оно о чему углавном не размишљају је да у ствари не знају шта купују, јер нико не контролише ни састав ни квалитет.

Камагру је забрањено продавати у земљама Европске уније - укључујући и Велику Британију - и мада их је и тамо могуће купити „на црно", нигде се не продаје тако отворено као у Београду.

Чак и под условом да је силденафил једина активна супстанца у овом и сличним препаратима, фармацеути кажу да међу нежељене ефекте спадају главобоља, црвенило лица, отицање, мучнина, поремећај вида... У крајњем случају, може да изазове срчани удар или застој у раду бубрега.

Импотенција је још табу тема у Србији, па многи ни свом лекару неће признати чиме је лече.

Сем тога, силденафил може да буде фаталан у комбинацији са неким лековима, нарочито оним на бази нитрита. Такозвани поперси, које Драган такође има у понуди, садрже амил нитрит, средство које изазива еуфорију и опушта глатке мишиће.

Драган то не зна, нити га занима, као што вероватно не занима ни људе који га снабдевају и који шверцерским каналима увозе ову робу.

„Ове што раде на црно нико не дира, али зато мени инспекција долази бар двапут месечно", каже власник једног секс-шопа у центру Београда. „Све што продајем је легално увезено и испитано".

Он не жели да му се објави име, као ни име локала, јер страхује од људи који контролишу овај бизнис.

„То што ти људи продају је отров. Имају ли они децу?", пита огорчено.

У ствари имају, бар неки од њих. Драган има двоје, сина у средњој школи и ћерку на приватном факултету.

Она се школује од његове зараде.