Избори у Босни и Херцеговини: Република Српска - ко су кандидати

У самом центру Бањалуке, на Тргу Крајине, по лепом и сунчаном дану, две младе девојке разговарају са погрбљеним деком, док су свуда око њих политички слогани.

Коса му је седа, скривена испод качкета чији врх наткрива изборано лице, обучен је у тамне панталоне и сако, а у десној руци држи штап за помоћ при ходању.

„Живећеш боље", поручује му велики плави штанд опозиционе Српске демократске странке, док му две младе активисткиње показују флајере и други рекламни материјал.

„Понудили смо конкретан економски програм, са добром листом кандидата... Здрава смо алтернатива владајућој коалицији", каже за ББЦ Милан Радовић, заменик председника Српске демократске странке (СДС), уочи избора у недељу, 2. октобра.

Заправо, штандови разних странака широм трга су поређани у врсту, као ђаци на физичком.

Партија демократског прогреса (ПДП), такође опозициона, поручује да „Република Српска мора да се брани", а чланица владајуће коалиције Социјалистичка партија да је „Српска изнад свега".

„У континуитету добијамо све већу подршку, тако ће бити и сада - имаћемо изванредан резултат на изборима", каже за ББЦ на српском Петар Ђокић, министар индустрије, енергетике и рударства у Влади РС и лидер Социјалистичке партије.

„Допринели смо расту и развоју Републике, народ то види", додаје.

Републиком Српском, једним од два ентитета на које је БиХ подељена, а у којем већински живе Срби, у последњих 20 година суверено влада Савез независних социјалдемократа (СНДС) Милорада Додика.

Највећи ривали су им управо СДС и ПДП, чији је оснивач Младен Иванић 2014. успео да победи кандидата СНДС-а у трци за српског члана Председништва БиХ.

ББЦ до тренутка објављивања овог текста није добио саговорника из редова владајућег СНСД-а.

Општи избори у Босни и Херцеговини заказани су за 2. октобар, када ће грађани Републике Српске, осим за представнике у том ентитету, гласати и за представнике у органима целе државе.

Пред собом ће имати четири бирачка листића.

Један за избор српског члана Председништва БиХ, а други за делегате Парламентарне скупштине БиХ, што су институције на нивоу читаве државе.

Потом бирају председника и потпредседника РС, као и посланике Народне Скупштине РС.

Тај систем продукт је Дејтонског споразума из 1995. године, којим је после распада Савезне Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) заустављен крвави рат у Босни.

Али идемо редом.

Ко су кандидати за Председништво БиХ?

Босна има три председника - по једног из редова Бошњака, Хрвата и Срба, који чине три конститутивна народа - и они чине Председништво БиХ.

Бирају се на мандат од четири године, другог круга избора нема, а на месту председавајућег мењају се на сваких осам месеци.

За српског представника, из Републике Српске - хрватског и бошњачког бирају у Федерацији БиХ, другом ентитету - постоји пет кандидата:

Главни фаворит у тој трци је Жељка Цвијановић из СНСД, која је у претходном мандату била председница Републике Српске.

Српски члан Председништва за то време је био Милорад Додик, лидер СНСД-а.

„Институције Републике Српске су у протекле четири године реализовале бројне важне пројекте, а у више наврата су повећаване плате и пензије, чиме смо показали капацитет да се носимо успешно са свим изазовима у кризна времена", изјавила je Цвијановић недавно.

Бивша премијерка РС каже и да је поносна на све што је урађено „на очувању уставне позиције РС", али и да „изазови још нису завршени".

Као њеног главног противкандидата многи виде Мирка Шаровића, лидера СДС-а, бившег председника Српске, члана Председништва БиХ и министра спољне трговине и економије БиХ.

„Цвијановић у недостатку одговора и аргумената константно избегава да јавности објасни како то да смо ми као РС и као земља тако сиромашни, те зашто нас је за 16 година власти СНСД-а сада 200.000 мање, посебно младих", навео је Шаровић у јулу.

Са 45 одсто становништва које је напустило државу, Босна и Херцеговина је на врху листе земаља по проценту оних који су отишли у односу на укупан број становника.

Око половина од 3,5 милиона становника Босне и Херцеговине живи ван земље, показују и подаци студије о глобалним миграцијама Националног института за демографска истраживања у Паризу.

Шаровић изборе назива и „референдумом између постојећег стања и боље будућности".

Кључ за промене у РС види у поразу Милорада Додика.

„Империја се руши ако он изгуби", сматра Шаровић.

Војин Мијатовић, потпредседник Социјалдемократске партије БиХ, за то време нуди потпуно другачију политику.

Како каже, жели БиХ без ентитета и кантона, са једним председником.

„Са кандидатуром мог друга Дениса Бећировића у ентитету Федерација БиХ и мојом кандидатуром у ентитету Република Српска, реално једини показујемо да је грађанска, мултиетничка у коначници нормална европска БиХ могућа", навео је Мијатовић.

Денис Бећировић кандидат је опозиције за бошњачког члана председништва и главни противник Бакира Изетбеговића, представника владајуће Странке демократске акције (СДА).

Три деценије од почетка рата у Босни и Херцеговини

Ко су кандидати за председника Републике Српске?

Списак кандидата за председника Републике Српске прилично је дуг.

Ипак, иако се на њему налази чак 31 име, то нужно не значи и занимљиву изборну утакмицу.

На претходним изборима, на пример, било је 37 кандидата, али је 33 освојило мање од један одсто гласова.

Главна битка тада се водила између Жељке Цвијановић (47 одсто гласова) и заједничког кандидата дела опозиције, Вукоте Говедарице (41 одсто).

Овог пута је фаворит у трци за председника Милорад Додик, дугогодишњи лидер Срба из Републике Српске, који се осмехује и са билборда постављених у градовима у Србији.

Додик је на различитим функцијама власти у оквиру БиХ готово 20 година - био је премијер и дугогодишњи председник РС, а тренутно је један од три члана Председништва БиХ.

„Човек сам ове земље, Републике Српске, не претварам се, не глумим са народом, државницима, на весељу са микрофоном, у Москви са (руским председником) Владимиром Путином, са било ким", навео је Додик у једном од предизборних спотова.

Додикови политички наступи годинама се не мењају - углавном су то приче о потенцијалном отцепљењу Републике Српске од БиХ, што увек изазове бурну реакцију Сарајева.

„Србија има две државе - Републику Српску и Србију", изјавио је недавно, приликом посете Хрватској.

Неколико дана касније рекао је и да РС за 30 година види као „независну државу која ће бити развијенија и у одређеном државном облику уједињена са Србијом, без лоших намера према окружењу".

Додик има блиске односе са властима у Београду, граду у ком се често састаје и саветује са председником Србије и лидером владајуће Српске напредне странке, Александром Вучићем.

Одржава и блиске односе са председником Русије Владимиром Путином.

Последњи пут састали су се 20. септембра у Москви, када је Путин, како су пренели медији у РС, пожелео Додику срећу на изборима.

Као његовог главног конкурента многи виде Јелену Тривић, кандидаткињу опозиционе Партије демократског прогреса (ПДП).

„Не потцењујем га, али сам га (Додика) прижељкивала као кандидата... Сигурно ћу победити", уверена је била Тривић у недавном разговору за Телевизију Н1.

У јавним наступима пред изборе управо је највише критиковала Додика, наводећи да је начин за долазак до истине „само обрнути све што он каже".

Поред тога, доводила је у питање Додикову диплому, назвавши га „понављачем", због чега је имала и окршај са његовом ћерком Горицом.

„Милорад Додик је одрастао на селу, радио и учио истовремено, а како је те године било пуно посла на имању, он није успео редовно да иде у школу и понављао је разред", навела је тада Горица Додик, додавши да је њен отац у року завршио Факултет политичких наука у Београду.

Она је ту навела и да Тривић „сопствену издају прикрива оспоравањем његове дипломе".

Ко су кандидати за Парламент БиХ и Парламент РС?

На Тргу Крајине, као и широм Бањалуке и Републике Српске, налази се још један упечатљив слоган: „ Јер волимо Српску".

Уз њега углавном иду ликови Милорада Додика и Жељке Цвијановић.

Њихов Савез независних социјалдемократа главни је фаворит на изборима за оба парламента, а добар резултат очекује и Социјалистичка партија, њихов коалициони партнер.

Петар Ђокић, лидер социјалиста и министар рударства у Влади РС, седећи у његовој канцеларији недалеко од центра града, прво се присећа дуге политичке каријере.

Био је члан Савеза комуниста Југославије, а потом један од оснивача Социјалистичке партије, чији је лидер од 2002. године.

„Избори 1990. године су били најбољи и најпоштенији, све је било чисто", каже Ђокић кратко, уз дозу сете у гласу.

Реч је о првим вишестраначким изборима у БиХ, која је у то време и даље била део Савезне Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

Победу су тада однеле странке са националним предзнаком - Странка демократске акције, Српска демократска странка и Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине.

Међутим, распад Југославије убрзо је почео, а са њим и крвави рат.

Три деценије касније ситуација у Босни је мирна, али и даље је веома компликована - да ли се ишта променило од претходног изборног циклуса 2018. године?

Ђокић сматра да јесте, али „у негативном смислу".

„Дошло је до видљивог издвајања бошњачке политичке елите, која настоји да овлада друштвеним, политичким, економским и свим другим токовима у друштву, као и надлежностима ентитета.

„А ми не можемо прихватити ништа што би умањило аутономију Републике Српске", наводи Ђокић, додајући да је „аутономија слобода за српски народ".

Управо је „политичко Сарајево", како каже, допринело „нарушавању међунационалних политичких односа, блокади институција и најбезличнијем Савету министара од рата".

Савет министара или Веће министара орган је извршне власти у БиХ - де факто Влада БиХ.

ББЦ: Али у Сарајеву кажу да званичници из РС не желе сарадњу са њима?

Ђокић: Није тачно да нисмо желели сарадњу, већ она није могућа по моделу који они намећу. Искључиви су, верују да бошњачки политички став треба сви други у Босни и Херцеговини да прихвате, што је немогуће.

Због таквих ствари и „потискивања и Срба и Хрвата", како каже, званичници РС „размишљају о организацији која ће заштити њихове интересе".

„Идеје су две - једно је да све учинимо да БиХ функционише и мислим да је то могуће, јер после избора очекујем да политичко Сарајево почне да се мења и прихвати да је Република Српска апсолутна реалност овог простора... За њу у свести Срба не постоји алтернатива.

„У случају да то не може, ако Бошњаци наставе да игноришу ставове Српске, ми морамо тражити друга решења, а оно може бити позив народу да се изјасни о издвајању из БиХ, иако то није политика РС... Ми желимо сарадњу и дијалог са њима."

Недалеко од седишта социјалиста налазе се и просторије опозиционе Српске демократске странке (СДС) у којима је прилично живо.

Велики број активиста непрекидно се шета по канцеларијама, носећи изборне плакате и разговарајући о тактици пред изборе.

„Ова власт вештачки прави кризе и сталну напетост између СНСД-а и СДА - препадају народ и националном причом су добијали изборе", каже за ББЦ на српском Милан Радовић, потпредседник СДС-а.

Борислав Бореновић, лидер опозиционе Партије демократског прогреса (ПДП), која је коалициони партнер СДС-а, током разговора за ББЦ за „заустављање БиХ у развоју" такође криви „националистичке странке које се представљају као заштитници народа".

„Од кога бранимо РС", пита, показујући на његов слоган у седишту странке.

„Па од Додика, не некога споља, само од Додика", даје и одговор.

Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке, који је такође званичник ПДП-а, на одбранама је засновао и изборни спот, па је - одбранио пенал.

„Одбранили смо Бањалуку од СНСД-а, криминала, корупције и свега негативног, сад је време да бранимо Републику Српску", навео је Станивуковић са све лоптом у рукама.

Током интервјуа за ББЦ и Радовић и Бореновић пре свега су причали о привреди.

„Кампања нам се заснива на бољој расподели буџета", наводи Радовић, говорећи о расту плата, пензија, додацима за ветеране, породице погинулих бораца, породице са више деце.

„Хајде да се такмичимо кроз економске показатеље, снагу јавних предузећа, да размењујемо искуства и повезујемо се", додаје Бореновић.

О томе причају и када је реч о односу Бањалуке и Сарајева.

„Можемо градити партнерске односе, мислим да је и људима у Федерацији мука од подизања тензија - можемо направити заједнички циљ, а то је побољшање економске ситуације и раст привредне активности", сматра Радовић.

Бореновић чак Босну и Херцеговину назива „предузећем у којем свако има довољан број акција на основу којих може да доноси одлуке и где сви могу да имају заједничку корист."

ББЦ: Да ли заиста мислите да је тако у пракси? Да је то предузеће функционално?

Бореновић: Зато што они који га воде не желе да оно буде функционално. У случају да постане, онда политичари који су на власти постају изгубљени у времену и простору.Уместо да дају одговор зашто нема посла и зашто људи одлазе, а плате и пензије су мале, а корупција цвета, они намећу теме српства, бошњаштва и хрватства.

Али како заиста виде виде питање уређења БиХ, које је велики камен спотицања, јер све три стране ту главоломку другачије виде.

Бошњачке странке махом желе унитарну БиХ, странке из Српске углавном бране ентитет РС, понекад и уз тежње за сецесионизмом, док хрватске теже идеји формирања трећег ентитета у Босни.

Хрвати и Бошњаци тренутно имају једну изборну јединицу - Федерацију БиХ - где су Хрвати у великој мањини, због чега хрватски политичари сматрају да су угрожени и прегласани.

Радовић каже да су Срби Дејтоном „добили одличан уставни оквир, који штити њихове интересе", као и да је он „довољан, не треба га повећавати".

„Морамо да чувамо наше надлежности, јер су оне довољне да држава функционише као систем... Зашто би људи из Федерације полагали већа права на БиХ од људи из РС?"

Исто мисли и Бореновић.

„Дејтоном је јасно прецизирано какву функцију имају и Федерација и РС и ту реалност треба прихватити - пустите више те глупости, каква унитарна БиХ, какав трећи ентитет.

„Као што Сарајево треба да прихвати да су Бањалука и Република Српска реалност, тако и ми треба да схватимо да су дејтонска Босна и Херцеговина и Сарајево исто тако реалност."

Он се ту опет враћа на причу о Босни као предузећу.

„Република Српска у том предузећу има акције, али зашто ја то предузеће морам емотивно доживљавам као други сувласник из Сарајева? То је и моје, али не морам да љубим заставу и падам у несвест када чујем химну. Зашто је то морам да волим?

„Можда ми не доживљавамо Босну и Херцеговину са толико емоција као људи у Сарајеву, али то не сме бити препрека да предузеће напредује и остварује позитивне резултате."

Силовања у рату у Босни: „Могли су да нам раде шта хоће, могли су и радили су"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]