Србија и референдум: Како се броје гласови у региону и зашто је то свуда брже

Изборна или референдумска ноћ посебна је посластица сваког гласачког процеса, било где да се одржава.

За јавност и за новинаре, то је време неизвесности, ишчекивања, праћења бројки, али и њиховог разумевања, тумачења и стављања у одговарајући контекст.

Извештавао сам са гласања у свим деловима бивше Југославије у претходне четири године.

И готово свуда резултати до јавности стижу брже него у Србији.

Прве резултате недавно одржаног референдума о промени Устава Србије саопштио је председник Српске напредне странке Александар Вучић, уједно и председник Србије, а тек сат времена након њега први пут се огласила Републичка изборна комисија.

Овај орган Скупштине Србије једини је надлежан да пружи званичне информације, и привремене и коначне, о процесу гласања и његовом исходу.

Ево како праћење изборних резултата изгледа у окружењу.

Косово

Локални избори на Косову одржани су у октобру 2021, а гласачи су пред собом имали два листића - један на коме бирају градоначелнике и један на коме бирају чланове општинских скупштина.

Овај други посебно је сложен - гласа се двоструко: за странку коју бирач одабере и за појединачног кандидата, па се тим гласовима коначно одлучује ко ће у парламенте.

Ипак, упркос овим отежавајућим факторима, прикупљање и објављивање резултата било је веома једноставно за праћење.

На сајту Централне изборне комисије покренута је страница на којој се из минута у минут могла видети промена резултата на три језика - албанском, српском и енглеском.

Како се заврши бројање гласова на неком од бирачких места, тако се резултат појављивао на овом својеврсном семафору.

Било је тако могуће проверити како су се изјаснили бирачи у свакој од општина појединачно, али и на сваком бирачком месту - и то већ у изборној ноћи.

Неколико сати после затварања биралишта, било је јасно у ком се правцу крећу резултати избора.

Томе су допринеле и излазне анкете које су различити медији објавили непосредно по затварању бирачких места, а чији резултати су мање-више прецизно одсликавали каснија пребројавања.

Хрватска

Излазне анкете постале су диригенти расположења у изборној ноћи у овој чланици Европске уније.

Током гласања, лиценцирани анкетари испред прецизно одабраних бирачких места замолиће гласаче да још једном, тајно, понове избор у сврху стварања узорка који би требало да одслика изборну вољу.

Узорак се брзо преброји и спреман је за тренутак затварања гласачких места и престанак изборне тишине.

Пошто анкету заједнички наручују представници три телевизије са националном покривеношћу - јавни сервис ХРТ и приватне станице Нова и РТЛ - све три телевизије одбројавају време док се на њиховим екранима не појаве графике са првим пројекцијама резултата.

Прве процене одређују ритам догађаја у изборним штабовима, а током вечери, само се додатно коригују, како пристижу подаци о прецизнијем узорку.

За то време, Државно изборно поверенство броји све гласове и објављује их на свом сајту где се бројеви освојених гласова мењају из минута у минут - како пристижу подаци са биралишта.

У комбинацији та два извора, одговор на питање победника постане јако брзо познат - најчешће већ у првих сат-два по затварању биралишта.

Северна Македонија

Праћење македонских избора на свим нивоима најчешће је праћење политичког „дербија" између две велике партије - левице и деснице, али и анализа расподеле гласова странака албанске заједнице.

Због свега тога, контекст резултата постаје важнији него сам број.

Државна изборна комисија Северне Македоније има идентично компјутерско решење за праћење избора попут колега са Косова.

У сваком тренутку, резултати су познати на сајту иза кога стоји софтверска платформа која омогућава графичко праћење броја гласова на сваком појединачном бирачком месту.

Ипак, доношење закључака о победницима избора често бива одложено јер бројеви пребројаних гласова могу да утичу на то која политичка опција има предност.

Да би се резултати разумели, важно је анализирати да ли су гласови стигли из великих градова или из мањих места, из средина где живе Македонци или албанска заједница.

Због тога се на стварног победника избора често чека и после бројања - јер тек тад крећу коалициони преговори.

Босна и Херцеговина

Централна изборна комисија (ЦИК) Босне и Херцеговине последњи пут пуне руке посла имала је 2018, када су у тој земљи одржани општи избори на свим нивоима.

Иако је ЦИК био опремљен модерним семафором на коме је на сајту било могуће пратити промене резултата како се које бирачко место преброји, дуго по затварању гласања он није био претерано користан.

Сложеност процеса гласања, где су бирачи пред собом имали по три листића и три гласачке кутије, додатно је продужила неизвесност око резултата.

Све то отворило је могућност политичким странкама да објављују своје податке и анализе, те на основу тога проглашавају победе или прозивају ривале за поразе.

Ипак, поједина славља су се, када су све кутије коначно сређене - испоставила као Пирова.

Црна Гора

Државна изборна комисија (ДИК) Црне Горе наизглед има најлакши задатак - најмање гласачких листића за бројање.

Ипак, веома често догоди се да странке које учествују на изборима преброје своје податке за које тврде да су репрезентативни пре него што то учини државно тело.

Традиција изласка на улице Подгорице у аутомобилима и са заставама политичке опције која себе прогласи победничком тако се често реализује и пре него што буде јасно ко ће заправо победити.

Такве ситуације често доведу до тензија, а онда и позива да се слави у кућама и резултати испрате до краја.

Последњих година, ДИК за изборе уводи компјутерска решења која такође из минута у минут прате промене на семафору где се броје гласови, па би то могло да донесе јасније слике о изборним победницима у будућности.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]