Србија и референдум: РИК - 59,73 одсто изашлих гласало за промену Устава, први прелиминарни резултати

избори

Аутор фотографије, Vladimir Zivojinovic/BBC

Потпис испод фотографије, Архивска фотографија

После скоро 16 година и први пут у условима пандемије корона вируса, грађани Србије изјаснили су се на референдуму, овај пут о промени Устава у области правосуђа.

На основу 98,47 одсто обрађених гласачких места, гласало је 1.953.711 грађана, а подршку изменама дало је 59,73 одсто, док је против било 39,24 одсто, показују подаци Републичке изборне комисије.

Председник Републичке изборне комисије Владимир Димитријевић рекао је да Комисија нема сазнања о посебним нерегуларностима на референдуму и да до сада није пристигао ниједан приговор.

Пре званичних података РИК-а, резултате је саопштио председник Србије на конференцији за медије у просторијама његове Српске напредне странке (СНС).

Председник СНС-а Александар Вучић рекао је да је нешто више од 60 одсто изашлих бирача подржало предложене промене.

Право гласа имало је 6.510.323 људи, подаци су Републичке изборне комисије (РИК) од 13. јануара 2022.

Према речима председника Вучића, против је гласало 39,52 одсто, а око 400.000 гласова је разлика између оних који су заокружили „да" и грађана који су заокружили „не".

Потврђивање предложених измена референдуму значи да ће судије и тужиоце ће убудуће бирати стручна тела, а не Скупштина као досад, што би, према тврдњама предлагача промена, требало да доведе до веће независности судства од политике.

„Мислим да смо урадили добру ствар за своју земљу", рекао је Вучић.

С друге стране, опозициона Демократска странка тврди да је референдум „доживео крах", оценивши пре званичних резултата, да је гласало мање од 30 одсто бирача.

Бошко Обрадовић, лидер покрета Двери, честитао је грађанима „одбрану Устава" - такође пре званичних резултата.

Председник СНС-а саопштио је и да је у Београду однос гласова био 45,4 одсто према 54,6 одсто - већински против промене Устава - док је у остатку Србије подршка променама била убедљивија.

Последњи пут референдум у Србији одржан је септембра 2006. када се два дана гласало такође о променама Устава.

Шта кажу посматрачи?

Из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) кажу да је на референдум изашло 29,6 одсто бирача, од којих је 57,4 одсто гласало за, док је 41,6 одсто било против.

У саопштењу Помсатрачке мисије Црта наводи се да су то подаци на основу 98 одсто обрађеног узорка (са бирачких места).

Неважећих листића било је један одсто, док су на четири одсто гласачких места забележене различите неправилности, додају.

У питању су, истичу, неправилна припрема гласачких места, повреда процедура за гласање ван гласачког места, као и два случаја притиска на посматраче Црте - непознате особе су неовлашћено боравиле на гласачком месту, вређале и застрашивале посматраче.

„На значајном броју гласачких места - скоро 30 одсто - приликом отварања нису били присутни сви чланови гласачког одбора, што указује на недовољну припремљеност органа за спровођење избора", наводи се у саопштењу.

Шта се мењало у Уставу и зашто?

Ускостручна материја из области правосуђа.

Суштина је, како тврде предлагачи, да се обезбеди већа независност судства од друге две гране власти - извршне и законодавне, односно од Владе, министара и народних посланика, како би политички систем био уравнотежен.

То је важно и због усклађивања са европским законодавством.

Ако дође до потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије, како се то званично дефинише, судије и тужиоце више неће бирати посланици, већ стручна тела.

илустрација

Аутор фотографије, Vladimir Zivojinovic/BBC

  • Променом дела највишег правног акта предвиђено је да се судије не бирају најпре на три године, већ судијска функција постаје стална и траје од избора до краја радног века, ако судији због нечег другог не престане функција.
  • Судије више неће бирати Скупштина, већ Високи савет судства са 11 чланова (шест чланова које бирају судије, четири истакнута правника које бира Народна скупштина и председник Врховног суда)
  • Уместо досадашњих тужилаца и заменика тужилаца, сада ће се они звати главни јавни тужилац и јавни тужилац
  • Тужиоце неће више бирати Скупштина, већ Високи савет тужилаштва са 11 чланова (пет јавних тужилаца, четири истакнута правника које бира Народна скупштина, Врховни јавни тужилац и министар за правосуђе)

Циљ промена је да се обезбеди не само већа независност, већ и ефикасност и одговорност судства, већа самосталност и одговорност јавног тужилаштва, боља заштита права грађана и јачање владавине права, наводе надлежни.

Grey line

Можда ће вас занимати и ова прича

Потпис испод видеа, Грађани на референдуму се одлучују да ли желе промене устава у области правосуђа.
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]