Референдуми на Балкану: О чему су све грађани одлучивали

Супротне стране за преговарачким столом, честа размена оштрих речи у медијима, а онда тема која је ујединила Београд и Приштину - и Александар Вучић и Хашим Тачи су истог дана најавили могућност расписивања референдума као круне разговора о Косову.

„Одговорност за решење косовског проблема, ако га буде, мораће да покажу сви грађани, а ја нећу бежати од сопствене одговорности ако не добијемо подршку грађана", саопштио је председник Србије на конференцији за медије.

Истог поподнева, косовски председник узвратио је поруком која би могла да поведе грађане у истом смеру.

„Заиста не остаје ништа друго него да се оснаже грађани Републике Косово на доношење одлука, што им омогућава да сами одлучују ко је у праву, а која опција је у интересу Косова.

Стога је императив омогућити нашим грађанима право на референдум, на којем радим да постане стварност", рекао је Тачи говорећи о опцији промене граница.

За грађане у чије се руке ставља одговорност коначне одлуке, то не би било ништа ново - новија историја региона обележена је референдумским изјашњавањима.

Косовски референдуми

Турбулентне деведесете увелико су почеле када су косовски Албанци у септембру 1991. године одлучили да распишу референдум о независности Косова.

Политичко руководство Ибрахима Ругове за тај пројекат није имало подршку Београда и референдум никада званично није признат.

На гласање је изашло 87,01 одсто од нешто више од милион бирача, за независност гласало је 99,98 одсто, а само је незнатан број био против.

На тај резултат, „наслонио" се референдум Албанаца на југу Србије 1992. године, али је доживео исту судбину непризнавања.

Званично признати референдум одржан је 23. априла 1998. године, када је Србија своје грађане питала да ли прихватају учешће страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији.

Од 73,05 одсто изашлих грађана, против је гласало 96,53 одсто.

Ипак, иако је референдум био званично признат, његов ефекат био је занемарљив - председник СР Југославије Слободан Милошевић договорио је најпре долазак мисије ОЕБС-а, да би се после НАТО бомбрадовања, на Косову нашле и трупе НАТО-а и Русије.

Коначно, на Косову се гласало и у фебруару 2012. године, али само у четири северне општине.

Грађани су на питање „Да ли прихватате институције такозване Републике Косово?", одговорили одрично са 99,74 одсто, док је са „да" одговорило 0,26 одсто.

Ни тај референдум није променио фактичко стање на терену јер је Бриселским споразумом и договорима Вучића и Тачија настављено укључивање Срба у косовске институције.

О чему смо још одлучивали

Коначно учвршћивање власти Слободана Милошевића одиграло се на два референдума крајем 80-их година 20. века.

Најпре су у марту 1989. године усвајани уставни амандмани којим су мењане одредбе Устава СФРЈ из 1974. године, да би се у јулу 1990. гласало за право првенства - да ли треба најпре донети нови Устав или расписати вишестраначке изборе.

Грађани су првенство дали Уставу са чак 97,25 одсто, па су први вишестраначки избори морали да буду организовани по уставу који је донела једна странка.

Година 1992. била је референдумска јер су на њој грађани бирали „Марш на Дрину" за свечану песму, очували петокраку на застави Србије и одабрали грб.

Исте године, није било довољно заинтересованих бирача да на референдуму потврде уставне промене.

Зато је кампања за промену Устава 2006. године била веома снажна - у покушају да број изашлих грађана премаши 50 одсто.

После два дана гласања, на референдум је изашло 54,91 одсто грађана, од којих је 53,04 гласало за промену Устава, док је 1,46 одсто било против.

У „фото-финишу" гласања, на телевизијама су чак емитовани филмови са историјском и патриотском тематиком, комбиновани с порукама о важности изласка на референдум.

Калифорнија ће гласати о цепању државе

Абортус: Референдум у Ирској и балканска борба

Локална референдумска питања

Грађани Санџака у октобру 1991. године одговарали су на питање „Да ли сте за потпуну политичку и територијалну аутономију Санџака са правом прикључења једној од суверених република?"

Чак 98,93 одсто одговорило је потврдно, али резултати у пракси никад нису признати.

Председник референдумске комисије за спровођење овог контроверзног гласања био је актуелни потпредседник Владе Србије Расим Љајић.

Неуспешан, али из потпуно другачијих разлога, био је референдум у Смедереву у августу 2010. године.

Гласало се о изградњи рафинерије о овом граду, али на биралишта није изашао довољан број бирача који би својом одлуком спречили овај пројекат.

Ипак, без обзира на то, рафинерија никад није изграђена.

Ниш и Пожега: „Чувари ватре"

„Име државе важно и Албанцима и Македонцима"

Шабачки модел

Локална самоуправа у Шапцу организовала је у децембру 2017. године референдум који до тада није био део српске политичке праксе.

У 24 села, грађани су питани на који начин ће се потрошити милион евра који су сакупљени кроз порез на имовину.

Грађани су имали прилике да се определе у који ће пројекат уложити средства - од пута, преко амбуланте до реконструкције постојећих објеката.

О чему је гласао регион

Ратним сукобима на просторима бивше Југославије претходили су управо референдуми.

Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Македонија доносиле су одлуке о проглашењу независности на основу резултата гласања.

Српска заједница у Хрватској и Босни и Херцеговини организовала је као одговор своја изјашњавања о останку у федерацији или дубљим везама са Србијом.

Црна Гора је два пута организовала референдум о независности - и то са различитим исходом.

Ипак, није се у региону гласало само о статусу.

Хрватска има искуства са референдумима попут оног на коме је брак дефинисан као заједница мушкарца и жене, али је потом другим прописима регулисана и истополна заједница.

Гласало се у Хрватској и о локалним пројектима, попут уређења терена за голф на Срђу надомак Дубровника.

У Републици Српској, грађани су на референдуму одлучивали о обележавању Дана овог ентитета Босне и Херцеговине.

Коначно, један референдум у региону који са великим интересовањем прати светска јавност заказан је за 30. септембар.

Македонци ће тада одговарати на питање „Да ли сте за чланство у ЕУ и НАТО, са прихватањем договора између Републике Македоније и Републике Грчке?"

Шта каже наука

Цирила Топлак, Факултет друштвених наука, Универзитет у Љубљани

Референдум, на ком грађани непосредно одлучују о важним јавним пословима, изворни је облик демократског одлучивања и главно средство непосредне демократије која је много старија од представничког модела.

Чешћу примену референдума након Другог светског рата треба приписати настанку бројних нових држава и ширењу демократизације због деколонизацијских процеса, али и консолидацији или, супротно, кризи представничке демократије у „развијеним" деловима света.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]