Македонски вицепремијер: „Име државе важно и Албанцима и Македонцима"

Бујар Османи један је од тројице македонских политичара који су водили кључне преговоре са Грчком око новог имена земље.

После 27 година неуспеха, Скопље и Атина налазе се на корак од решавања спора.

„Био сам срећан због сваког зареза у споразуму којим се чува идентитет мојих суграђана Македонаца", каже Османи за ББЦ.

Највиши представник етничких Албанаца у влади Зорана Заева нема дилему како ће гласати његови суграђани.

„Подржаћемо споразум о Северној Македонији на референдуму, и то не само зато што отвара врата ЕУ и НАТО.

Подржаћемо га јер чува идентитет наших македонских суграђана."

Османи каже да је његова странка предложила коалиционим партнерима да се пред јесењи референдум направи заједничка кампања за прихватање споразума.

„Било би то први пут да Македонци и Албанци праве заједничку кампању.

Увек се делимо на изборима, а ово би могла да буде добра порука за међуетничке односе - да заједнички градимо државу, идемо у НАТО", каже Османи.

Две етничке групе сукобиле су се приликом побуне Албанаца 2001. године, окончане Охридским споразумом.

На власти у Македонији су традиционално коалиције македонских и албанских странака.

Потписан 'историјски' споразум о имену Македоније

Договор Македоније и Грчке око имена изазвао сукобе

„Сунце се рађа на Западу"

Управо могућност чланства у НАТО-у остаје једна од главних предности споразума које Османи издваја.

„Ми Албанци говоримо Сунце се рађа на Западу, јер тамо припадамо као цивилизација и држава.

Ми са земљама на истоку имамо добре билатералне односе, али припадамо Западу."

Заменик Зорана Заева истиче да ће споразум уклонити препреке за стабилност, економски и политички развој земље.

„Македонија је и географски и историјски на раскршћу путева, на месту где се спајају Исток и Запад.

Често кажем да се саобраћајне несреће дешавају управо на раскршћима."

Осим на улазак у НАТО, Македонија већ 17 година чека на отварање преговора о чланству са Европском унијом.

Консензуса у Бриселу није било јер Грчка није признавала свог северног суседа под именом под којим је предата кандидатура.

„Међуетнички односи у Македонији су у хармонији само ако постоји јасна перспектива чланства у ЕУ и НАТО - само то потискује унутрашње етничке наративе.

Ако нема тог наратива, на површину излазе етничке, партијске и социјалне разлике", упозорава Османи.

Кључ за успех - у Бриселу

На примедбу да су очекивања од споразума подигнута до неслућених размера, те да ће разочарање бити велико ако резултати не буду грандиозни, Османи спремно одговара.

„Ми чак нисмо довољно креативни да бисмо имали довољно очекивања колике су реалне могућности овог договора", али и упозорава где би могао да настане много већи проблем од актуелног одбијања председника Македоније Ђорђа Иванова да потврди парламентарну одлуку о прихватању споразума.

„Ако не добијемо позитивну одлуку ЕУ о преговорима, то би створило нову негативну климу жртвовања без награде.

То може да се рефлектује на референдум, а ако референдум пропадне - пропада договор.

Ако пропадне договор - пропадају идеје о чланству у ЕУ, НАТО-у."

Македонски вицепремијер каже да се ствари не би зауставиле на томе већ би се негативно одразиле на читав регион, а посебно преговоре Београда и Приштине.

„Ту се види значај силе Европске уније да направи чудо у региону - претвори га из региона сукоба, у регион сарадње.

Ни сви у ЕУ не схватају колика је моћ Уније да трансформише цео регион", каже Османи.

„Звезде наклоњене Балкану"

Година 2018. у балканској дипломатији остаће упамћена по решењу бар два велика регионална спора.

Скопље и Атина договориле су се око имена Македоније, док је у Приштини, после много сузавца и политичких разлика, потврђен споразум о граници Косова и Црне Горе.

„Ова година је историјска по распореду звезда који даје могућност за решавања спорова.

Већ следеће године, звезде ће се измешати.

Ако ове године не искористимо шансу, дуго ћемо тражити звезде и можда нас на том путу удари неки астероид", сликовито описује Османи.

Додаје да би тај „распоред звезда" требало да искористе и Србија и Косово јер, како каже Османи, 2019. година биће непредвидљива и понудиће мало шанси за усмеравање на европску будућност региона.

Ко је Бујар Османи

Односи са Србијом

Када је на питање новинара да ли је Београд честитао Македонији на договору са Грчком српски шеф дипломатије Ивица Дачић одговорио да „Србија није честитала Македонији јер нема шта да се честита", многи су помислили да је то показатељ лоших односа две државе.

Македонски вицепремијер тврди да су ствари другачије и да су односи - у успону.

„Са честитком може да се сачека до одлуке ЕУ и НАТО-а, или да се види да ли ће референдум бити успешан, да ли ће Грчка ратификовати споразум.

У овом контексту, то ми је логична изјава.

Ако је у неком другом контексту, не бих желео да је интерпретирам."

На питање о односима са Србијом, Османи каже да постоји сарадња на свим нивоима, па да се мањи проблеми брзо решавају.

„Македонија после овог договора остаје једина држава у региону која нема ниједан отворен спор са суседима, ниједну спорну границу."

На подсећање да Србија није задовољна чињеницом да Скопље о граници преговара са Приштином, а не са Београдом, Османи тврди да ту проблема нема.

„Мислим да су Србија и Косово ушле у другу фазу разговора и то није отворено питање између нас и Србије.

Косово је нова реалност, а ми смо је прихватили и признали", закључује заменик македонског премијера Зорана Заева.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]