Авантура орла Феликса: Кријумчари тражили откуп, сада се из Либана враћа у Србију

Тек што је научио да лети, Феликс, орао крсташ, доживео је авантуру достојну холивудског акционог блокбастера.

Уместо да кружи изнад Европе, стигао је до Блиског истока, где су га ухватили кријумчари, који су затражили откуп за њега.

Захваљујући Друштву за заштиту и проучавање птица и сродној организацији из Либана, Феликс је спасен и налази се на сигурном у близини Бејрута, одакле би требало да се врати у Србију почетком марта.

Новац за његов повратак скупљен је захваљујући корисницима друштвених мрежа који су пажљиво пратили Феликсову авантуру.

Ова врста птица припада угроженој врсти.

Друштво за заштиту птица деценију уназад ради на опоравку популације орла крсташа у Србији.

Током 2017. године постојао је само један пар ових птица, а сада има 19 парова.

Шта се све десило Феликсу, како изгледа кријумчарење птицама на Блиском истоку и откуд велика спремност људи да помогну да се једна птица врати у земљу, за ББЦ је говорио Урош Стојиљковић из Друштва за заштиту и проучавање птица.

Одлетео у погрешном правцу

Млади Феликс био је прошле године први крсташ који је полетео са територије Бачке у последњих 70 година, каже Стојиљковић.

Друштво за заштиту птица ставило је Феликсу и још једном младом орлу сателитски одашиљач у јулу 2025. док је још био у гнезду.

Испоставило се да је ова справица била кључна да се птица спасе пар месеци касније.

„Млади крсташи, у првих пет-шест година живота, углавном круже изнад средње Европе", објашњава Стојиљковић.

Не зна шта се Феликсу десило, али он је кренуо преко Северне Македоније, Грчке, Турске.

„Уплашили смо се кад смо видели да иде јужно, јер је тај селидбени коридор преко Блиског истока и севера Африке веома опасан због раширеног кријумчарења", објашњава Стојиљковић.

Феликс је престао да шаље сигнал почетком децембра и тада му Друштво губи сваки траг, све док им се није јавила сродна организација - Либанска асоцијација за миграторне птице.

Откуп за Феликса

Захваљујући либанској организацији, српско Друштво за заштиту птица сазнало је да је Феликс ухваћен почетком децембра, скинут му је одашиљач и продат је шверцерима у Сирији.

Стојиљковић објашњава да је на Блиском истоку шверц птица веома развијен и да се оне хватају и гоне на различите начине - од постављања замки до пуцања у њих.

„Понекад птици зашију очи да не може да лети превисоко.

„Хране је и одржавају у животу, да би им та птица њеним чудним летом послужила као мамац за друге птице, које потом хватају", говори.

Кријумчари нису директно ступили у контакт са српским друштвом, већ су Стојиљковић и колеге сазнали преко либанске организације да се за Феликса тражи откуп.

„Чак се уз њега нудили једну белу кању, која је такође међународно угрожена врста.

„Ми смо одбили да платимо откуп и да учествујемо у међународном криминалу", каже Стојиљковић.

Феликса је на крају спасила либанска организација, а Стојиљковић каже да не зна детаље на који начин је то учињено.

Орао се сада налази у њиховом прихватилишту и добро је.

„Не постоји опција да Феликса тамо просто пусте, јер ако га пусте, неко ће га опет ухватити.

„Једина опција је да се врати у Србију."

По повратку га чека опоравак у неком од зоолошких вртова у земљи, а потом и повратак у природу.

Шта нам значи једна птица?

Током последњих неколико недеља Друштво за заштиту птица организовало је две акције у којима су замолили љубитеље природе да помогну донацијама.

Поред скупљања за Феликсов повратак у Србију и његов боравак у прихватилишту у Либану, новац им је био потребан и за куповину два хектара шуме у Војводини - Славујевог луга.

То су учинили како би осигурали да се дрвеће на овом простору не посече, а птице изгубе дом.

Људи су се брзо одазвали, посебно преко друштвених мрежа, што и „јесте и није изненадило" Уроша Стојиљковића.

„Било је чудно у Феликсовом случају, јер је то птица коју већина нас није видела.

„Али орао крсташ је постао познати симбол опоравка", каже.

Иза успеха акција види покушај људи „да се спасе све што се спасти може, јер колективно имамо горка искуства".

„Стално се осећамо немоћно, трпимо пораз и онда када добију прилику, људима је важно да учествују и помогну да се нешто сачува."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk