Балканска дијаспора и избори у Немачкој: Како се политика бави вама и кад се ви не бавите политиком

Они се политиком можда и не баве, али се политика итекако бави њима.

Дијаспора са Балкана у Немачкој дочекује парламентарне изборе 2021. године са истим проблемом као у претходним деценијама: највећи број људи из бивше Југославије нема право гласа - јер нема немачко држављанство.

Сложене процедуре, али и жеља да се сачува веза са отаџбином, спречиће велики број оних који дуго живе у Немачкој да се укључе у гласање о наследнику/наследници Ангеле Меркел.

На изборима се за гласове немачких држављана надмеће 47 странака, али и 196 независних кандидата који желе да постану посланици двадесетог сазива Бундестага, немачког парламента.

Према подацима немачког статистичког завода, у овој земљи живи више од 83,1 милион становника.

Статистика уредно пописује и колико је житеља са страним пасошем, али ти подаци не дају комплетну слику о броју људи са балканским пореклом у Немачкој.

Док статистички завод пописује око 242 хиљаде Срба у Немачкој на крају 2020. године, Министарство иностраних послова у Берлину на сопственој страници процењује да у Немачкој живи око 300 до 500 хиљада људи са српским пореклом - без обзира на пасош који имају у џепу.

На животе свих њих, изборни резултат могао би снажно да утиче, а ББЦ на српском доноси приче о три различита приступа људи пореклом са Балкана немачкој политици.

Јасмина Хостерт: Кандидатура рођена из ратног искуства

Тешко да би се могло рећи да је Јасмина Хостерт током рата у Босни и Херцеговини, у опкољеном Сарајеву сањала каријеру у немачкој политици.

Данас кандидаткиња за посланицу у Бундестагу преживела је сурове дане у граду који су под блокадом, артиљеријском и снајперском ватром скоро четири године током деведесетих држале снаге босанских Срба.

У Немачку је стигла пошто је остала без руке, на хитан медицински третман и - остала.

„У политику сам ушла јер сам се и сама у младости сретала са потешкоћама око продужавања визе и других административних ствари које имају људи који дођу у Немачку.

„Такође су ми моја искуства из ратног Сарајева дала мотив да се укључим у политичке процесе како би спречила да та негативна политика, која је присутна у Босни и Херцеговини и на читавом Балкану већ тридесет година, превлада и у држави у којој сада живим", каже она за ББЦ.

Јасмина Хостерт се за гласове у месту Беблинген бори у дресу Социјалдемократске партије Немачке (СПД), а њен програм умногоме одређује њено претходно животно искуство.

„Људи који дођу у Немачку сусрећу се са проблемима са којима се просечан грађанин и грађанка Немачке не сусрећу.

„Мој циљ је олакшавање процеса у администрацији, такође и квалитетно здравство и, оно најважније, исте шансе за сву децу, без обзира јесу ли они са или без мигрантске прошлости, без обзира на њихово име, боју коже или порекло."

Ипак, на питање да ли се обраћа само бирачима балканског порекла, јасно ће одговорити.

„Сваки гласач је битан.

„Људи са Балкана који су у Немачку дошли и марљиво раде су важни за социјалдемократију јер су они пример заједничког живота и једне функционалне демократије."

Осим на оне који живе у Немачкој, Јасмина Хостерт обећава да ће, у случају да буде изабрана, мислити и на Балканце који се нису доселили.

„Мислим да Европска унија није комплетна без Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Косова, Северне Македоније и Србије.

„Ја ћу се потрудити да као посланица будем активна у процесима који ће довести до уласка свих тих држава у Европску унију", закључује она.

Осим Јасмине Хостерт, СПД има још два посланичка кандидата са балканским коренима: Адиса Ахметовића, пореклом из БиХ, и Дафину Беришу, пореклом са Косова.

Погледајте видео: По чему ће Немци памтити Ангелу Меркел

Милкица Ромић: Када ће Срби имати свог посланичког кандидата

Када Милкица Ромић прича сопствену животну причу, тешко да би се могао замислити мање уобичајени почетак једне типичне „гастарбајтерске" авантуре.

Њени родитељи доселили су се са југа Србије у Франкфурт током 60-тих година прошлог века са једноставном жељом - да раде, зараде, али и да се врате кући.

Ипак, ћерки су пружили прилику да се школује на немачком језику, што јој је помогло да се у ново друштво интегрише далеко боље од родитеља.

Толико добро да је, после завршених студија права и добијања посла у адвокатској канцеларији, један њен шеф приметио посебне врлине.

„Један од шефова ми је рекао да имам таленат да приђем људима на једноставан начин - а то за нас није таленат, него део менталитета.

„Препоручио ми је да уђем у било коју странку, сем оне која подржава социјално слабе и жене, а ја сам отишла управо у СПД", са осмехом препричава своје почетке за ББЦ на српском.

Ипак, иако ни на послу није било мало изненађених њеним ангажманом, далеко веће изненађење родило се у српској заједници.

„Добијала сам много питања како сам могла да уђем у политику државе која нас је бомбардовала, која није наша домовина, а запазила сам да су ми то писали само мушкарци.

„Када су моји родитељи дошли у Немачку, имали су идеју да се врате, али су ипак донели одлуку да је и ово наша домовина - зато ја желим да се борим да ова земља буде боља за моју децу, као што су се моји родитељи борили за нас."

У међувремену, Милкица Ромић постала је шефица страначког огранка у крају у коме живи, напредовала је у политичкој каријери, али се неке ствари тешко мењају.

„Људи са Балкана ме питају шта имам ја од политике.

„Кад им кажем да желим да свет направим бољим, они ме гледају као да сам пала с Марса, па ме питају да ли добијам неке станове, неку корист од уласка у политику", каже она.

Додаје да још није размишљала о кандидатури за посланичко место у Бундестагу, већ да жели да настави да ради у локалној политици.

Милкица Ромић зна и шта недостаје да би се људи са Балкана укључили у политику, која је већ итекако укључена у њихове животе.

„Недостају нам примери, да људи виде да је битно да се ангажују, да се склапају везе, граде мостови са другим заједницама.

„Тако би и за све нас било лакше, да људи виде да ми нисмо дивљаци."

Као пример, Милкица Ромић радо ће навести турску мањину.

Организован приступ и јединствен наступ довео је, каже, да ова заједница има представнике на свим нивоима немачке политике, да се отворено прича о веронауци за исламске вернике, о турском језику као званичном у институцијама.

„Наша заједница није превелика подршка јер - не може да гласа.

„Готово да нема грађанина турског порекла који нема немачки пасош, а сви онда подрже властитог кандидата."

И управо на важном пољу права гласа и држављанства, Милкица Ромић види највећу шансу за промену после избора у којима се може променити много тога.

„Ако би људи добили немачко, а задржали сопствено држављанство, то би много помогло у интеграцији и гласању које би било више од досадашњег гласања само за национални савет.

„СПД је увек то најављивала, док то ЦДУ никад није желела."

СПД је и у три од четири канцеларска мандата Ангеле Меркел била део владајуће већине, формирајући са Хришћанско-демократском унијом (ЦДУ) такозвану „велику коалицију".

Партија Милкице Ромић била је мањи партнер у том савезу са странком Ангеле Меркел.

Тања Лекић: Рођена у Немачкој, а у њој не може да гласа

Тања Лекић рођена је у Немачкој пре 26 година и за то време неке ствари се нису много мењале.

На свет је дошла у време петог мандата канцелара Хелмута Кола, потом је два одрадио Герхард Шредер, а онда четири мандата Ангела Меркел.

За то време, Тања Лекић је постала и пунолетна, али - није дошла до права гласа у земљи у којој се родила, а у којој њени родитељи деценијама воде вински подрум у самом центру Франкфурта.

„Губи се интересовање за политику - што дуже си без права гласа, све више осећаш да си без утицаја да промениш ствари.

„Када сам питала наше људе да ли би гласали, они који су дошли пре десетак година кажу да их то више и не интересује јер ни папире за држављанство нису могли да предају", каже она.

Иако би по рођењу могла да добије немачки пасош, Тања Лекић живи уз одлуке њених родитеља - да задржи држављанство земље порекла.

„Ако би ме неко сада питао да ли бих била спремна да се одрекнем српског држављанства - да, била бих.

„Моји родитељи су одлучили да га имам, било ми је потребно за студије и посао, али сада овако размишљам."

После основне и средње школе у Немачкој, факултет је уписала у Србији, па из личног искуства види каква је разлика у политичком ангажману младих у обе државе.

„Немци се више интересују за политику од младих у Србији јер њих занима шта се дешава, док је код нас изгубљена нада да млади људи могу имати неки утицај."

Тања Лекић ће, ипак, приметити разлику у интересовањима код младих са Балкана који дођу у Немачку.

„Млади долазе да раде и на црно, без папира, на бауштели (грађевини) - са циљем да зараде новац и врате се.

„Тако прође двадесет година, а код њих се не мења ништа, док се они који су дошли да студирају потпуно другачије односе према политици."

Тренуци великих промена које чекају Немачку додатно су, каже она, инспирисали и старије генерације да се укључе у актуелна збивања.

„Моја мајка је од кад се прича о великој промени одласка Ангеле Меркел почела више да се занима за политику - много више чита и брине о могућим променама у будућности, пре свега променама којих се тичу посла.

„Постоји и страх за будућност младих људи, међу којима су се многи окренули екстремним опцијама од почетка мигрантске кризе."

Ипак, управо вршњаци су и нада за ову девојку да би ствари могле да буду другачије.

Каже да је најважније да млади људи схвате да су могућности избора у Немачкој велике у сваком смислу, и да их треба што боље искористити.

Можда ће вас занимати и овај видео: Балканци и Брегзит

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]