Канцеларка Ангела Меркел: немачка уметница у преживљавању

Аутор фотографије, EPA
Изградила је имиџ одговорне и прагматичне политичарке, а својевремено су је звали „Краљица Немачке", па чак и „Царица Европе".
Али круна на глави Ангеле Меркел више није стабилна, откад је реакција на њену политику „отворених врата" према избеглицама дала ветар у леђа крајњој десници и прошле године довела до најгорих изборних резултата њене странке у последњих седамдесет година.
Оно што је изгледало као богом дано - канцеларка као лидер највеће привреде у Европи - доведено је у сумњу током тешких и веома дугих преговора о постизборној коалицији, што се показало као највећа криза у њеној дотадашњој каријери.
На крају је успела да постигне договор и обезбедила себи четврти петогодишњи канцеларски мандат.
Моћ ове шездесет четворогодишње конзервативне политичарке је можда ослабила, али је као личност још веома популарна. У атмосфери све веће нестабилности у Европи и шире, многи је и даље виде као најважнију личност у одбрани либералне демократије на старом континенту.
Стручњаци сматрају да ће Меркел преживети и најновију кризу, изазвану катастрофалним резултатима ЦДУ и њених партнера на регионалним изборима овог викенда.
Од свештеникове кћери до канцеларке
Рођена 17. јула 1954. у Хамбургу, Ангела Каснер је имала само пар месеци кад је њен отац, лутерански свештеник, добио парохију у малом граду на истоку Немачке.

Аутор фотографије, German government
Одрасла је у малом граду у близини Берлина у комунистичкој Источној Немачкој, докторирала физику, а затим се запослила као хемичар у научном институту у источном Берлину. Током студија се удала за колегу Улриха Меркела, али су се после четири године брака развели.

Аутор фотографије, Reuters
Крајем осамдесетих је увелико била активна у демократском покрету, а када је 1989. Берлински зид пао, постала је портпаролка прве демократски изабране владе у Источној Немачкој.
Два месеца пре уједињења Немачке 1990, придружила се умерено десној Хришћанско-демократској унији (ЦДУ), а наредне године је добила место министарке за жене и омладину у влади канцелара Хелмута Кола.
Када је је 1999. године избио скандал због Коловог учешћа у афери око тајних партијских фондова, Меркел га је позвала да да оставку, а 2000. је изабрана за председницу ЦДУ.
Пет година касније постала је прва канцеларка у историји Немачке..
На кормилу Немачке кроз финансијску кризу
Меркел су на почетку каријере описивали као провинцијалку без харизме и помало старомодну, што је она покушала да промени разнобојном гардеробом и новом фризуром.
Поново се удала 1998, за професора хемије Јоахима Сауера.

Аутор фотографије, AFP
Њена прва влада била је нелагодна „велика коалиција" са умерено левим социјалдемократама (СДП).
Затим је између 2009. и 2013. владала уз помоћ либералне Странке слободних демократа (ФДП).
Када се у Европи распламсала финансијска криза, Меркел је преписала драстичне резове буџета и строг надзор над потрошњом као лек за хроничне дугове јужноевропских земаља, чиме се наметнула као симбол фискалне штедње.
Критиковали су је због тога што је оклевањем да пристане на репрограм дугова ослабила кредибилитет еврозоне, али када је Немачка постала главна "благајница" за репрограм, канцеларка се наметнула као водећа сила у обнови поверења у евро.

Аутор фотографије, Reuters
Демонстранти у Грчкој и Шпанији су кривили Немачку због мера штедње које су им биле наметнуте и понекад поредили Меркел са Хитлером.
Али немачка жилава привреда, ниска стопа незапослености и јак извоз годинама су јој подизали популарност код куће, где су је скоро сви видели као пар сигурних руку у тешким временима.
Њена друга влада се распала 2013, када ФДП није успела да освоји ниједно посланичко место, али је остала канцеларка тако што је поново ушла у коалицију са СДП.
Временом је ублажила однос према мерама штедње, У интервјуу за Би-Би-Си из јуна 2013. заговарала је већу покретљивост радне снаге, како би се одласком што већег броја младих на рад у друге земље ЕУ смањила незапосленост.
Меркел отвара врата
Масовни прилив избеглица у земљу са најуспешнијом привредом у Европи се за канцеларку Меркел испоставио као највећи изазов у каријери.
Још у јуну 2015. многи су је оптужили да је безосећајна, након што је неспретно покушала да утеши девојчицу која је две године чекала боравишну дозволу у Немачкој.
Док је број придошлица растао, наредила је да се отворе границе и тако привремно суспендовала европски пропис који обавезује азиланте да азил траже у првој земљи чланици ЕУ у коју уђу.
У Уједињеним нацијама су јој аплаудирали због хуманости, а часопис „Тајм" ју је прогласио за личност године и де факто лидера ЕУ.
Њену поруку „решићемо то" - "wir schaffen das" - примили су к срцу милиони Немаца.

Аутор фотографије, Getty Images
Међутим, политика „отворених врата" се није свима свидела и крајње десничарска, популистичка Алтернатива за Немачку (АфД) се ставила на чело отпора.
Оно што је почело са антимуслиманским протестима у Лајпцигу и Дрездену, на истоку земље, брзо је прерасло у главну политичку струју.
Сексуални напади избеглица на жене током новогодишњег славља у Келну, праћени терористичким нападима исламиста у више немачких градова током лета, окрњили су канцеларкину репутацију.
Меркел никада није отворено признала да је погрешила, али је изјавила да би, да може, „вратила часовник много година уназад" како би Немачку боље припремила за прилив придошлица.
Брак из рачуна
Уследио је досад најјаснији сигнал да се расположење мења: на општим изборима у септембру 2017, канцеларкина ЦДУ је постигла најлошији резултат од 1949, док је СДП прошла најгоре од оснивања.

Аутор фотографије, Reuters
АфД је постала трећа по снази странка у Бундестагу.
Преговори о коалицији трајали су најдуже у историји послератне Немачке.
СДП је у почетку одбијао да уђе у владу, па је Меркел покушала да се договори са ФДП и странком Зелених, али није успела.
СДП је након вишенедељних напорних преговора попустио под притиском и две странке су се најзад споразумеле.
Док захтеви за променама и знаци незадовољства расту, овај брак из рачуна је поново под знаком питања после катастрофалних резултата свих партнера на регионалним изборима.
Меркел је овог викенда саопштила партијским колегама да се у децембру неће кандидовати за председницу ЦДУ, али је изјавила да би желела да остане на положају канцеларке.








