Срби у политици Аустрије: Како се дијаспора спрема за изборе
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, ББЦ новинар
Иако су деценијама једна од најбројнијих националних заједница у Аустрији, међу посланицима у овој земљи дуго није било оних којих имају српско порекло.
У одлазећем сазиву државног и у актуелном сазиву бечког парламента седи по један посланик - припадник српске заједнице у Аустрији.
Кристијан Ковачевић посланик је Социјалдемократске партије Аустрије (СПО), странке коју програм описује као партију умерене левице, која је дуго била готово једини избор аустријских Срба.
Немања Дамњановић у бечком парламенту припада Слободарској партији Аустрије (ФПО) коју стручњаци сврставају у странке екстремне деснице, али је и све чешће партија за коју се опредељују аустријски Срби.
И једни и други излазе на ванредне парламентарне изборе у Аустрији који ће бити одржани у недељу, 29. септембра.
ББЦ на српском доноси вам приче о српским политичарима са два краја аустријског политичког спектра.
Прича прва - Кристијан Ковачевић
Иако је до избора свега неколико дана, Кристијан Ковачевић је на радном месту - у аустријском парламенту, на редовном заседању.
Ковачевић на седнице долази из удаљене покрајине Тирол, где је и почео бављење политиком.
„На улазак у политику мотивисало ме исто што и сваког човека у Аустрији чији родитељи нису из друге земље - жеља да урадиш нешто добро за средину, да промениш на боље.
Почео сам кроз спорт и културу - једноставне ствари", објашњава Ковачевић за ББЦ на српском.
Аутор фотографије, Kancelarija Kristijana Kovačevića
За десет година до мандата посланика
Присећа се Ковачевић да је у политику ушао 2007. године, најпре на локалном нивоу.
Имао је тада 24 године, одрастао у породици коју су засновали родитељи који су се упознали већ као гастарбајтери у покрајини Тирол.
Ипак, такво породично порекло није било сасвим опредељујуће за бављење политиком.
„Нисам изабрао СПО због односа према српској мањини, нити због јачине странке у Тиролу који је увек био упориште Народне партије.
Иако млади у политику често улазе баш кроз Народну партију, брзо сам схватио да њихови ставови, у којима подржавају богате, економски јаке, нису за мене - ја долазим из породице где је отац имао малу фирму и видео сам шта значи радити од јутра до мрака."
У сопственом искуству видео је, каже, и шта све може значити одрастање у Аустрији.
„Видео сам и шта значи кад те друга деца у школи малтретирају јер ти ниси део те средине само зато што имаш друго презиме.
Чланство у Слободарској партији није долазило у обзир баш због негативног односа према странцима - иако сам рођен у Аустрији, осећам да сам противник слободара."
После деценије бављења локалном па окружном политиком, нашао се на другом месту на листи кандидата СПО-а из покрајине Тирол за парламентарне изборе 2017. године.
Постао је први посланик српског порекла у парламенту у Бечу.
„Откривање" српске заједнице
Ковачевић каже да се из Тирола за престоницу упутио без јасне свести о потребама готово 300 хиљада људи српског порекла у Аустрији.
„У почетку нисам много мислио на базу српског народа у Аустрији - ја сам у скупштину ушао као представник свог округа у покрајини Тирол, па сам се у почетку највише обраћао тим бирачима.
Тек када сам постао председник групе за сарадњу Аустрије са Србијом и Црном Гором, путовао, разговарао са амбасадорима, схватио сам колики је понос бити на том месту, па смо кренули да тражимо начине да помогнемо том народу."
Посланик СПО-а има разумевања и за политичку неактивност српске заједнице.
„Генерација која је прва дошла у Аустрију није могла да учествује на вишем нивоу у политици - или због језика, или због чињенице да су морали јако тешко да раде да би обезбедили бољи живот за наредне генерације."
Ковачевић тврди и да претходна влада Себастијана Курца, коју су чиниле Народна и Слободарска партија, није учинила много за ту заједницу.
„Последња влада је водила политику којој је отежавала положај странаца, не само Срба.
Слободари су причали да подржавају Србе, а доносили су законе који отежавају положај и Срба и осталих - шеф сада може да те натера да радиш и 12 сати, социјални додаци за сиромашне су смањени", каже представник социјалдемократа.
Аустријске пропуштене прилике
Када говори о односима Београда и Беча, Ковачевић подсећа на чињеницу да је Аустрија имала прилику да покаже став док је председавала Европском унијом 2018. године.
„Спољна политика се није променила, чак је и лошија него раније.
Имали смо и чињеницу да је Аустрија председавала Европској унији и била је то прилика да се напредује по питању Косова, али ништа није урађено."
На питање да ли би долазак социјалдемократа на власт нешто променио у кључним темама за Србију попут косовског питања, Ковачевић упућује на улогу земље у чијем је парламенту.
„Аустрија неће одлучити какво је решење за Косово, али треба стално да подсећа на то питање.
Треба да тражимо решење у коме ће Европска унија бити главна која ће помоћи да до решења дође - не би нам у том процесу била потребна помоћ Русије и Сједињених Држава."
Иако не верује да ће социјалдемократе добити прилику да саставе нову аустријску владу јер очекује наставак коалиције Народне и Слободарске странке, Ковачевић каже да ће наставити да се политиком бави на исти начин.
„Немам посебне амбиције - нисам због амбиција ушао у политику, нисам замишљао ни да ћу бити посланик у парламенту.
Видим неке ствари које нису фер и желим да будем део акције да те ствари поправимо", каже Ковачевић који се и на овим изборима налази на другом месту листе кандидата СПО-а у покрајини Тирол.
Прича друга - Немања Дамњановић
Када се Немања Дамњановић појави на вратима бечког Ратхауса (градска кућа), ни по чему се не разликује од Аустријанаца рођених у Бечу - проседо-плава коса, плаве очи, фармерке и светли сако.
Док говори, деси му се да изговори понеку реч на немачком, али се брзо исправи српским преводом.
„У мом срцу има довољно места и за Аустрију и за Србију", каже у разговору за ББЦ на српском.
Напустио српску, ушао у аустријску опозицију
У Беч је почео да долази почетком деведесетих, па се онда 1996. године преселио за стално иако је у Србији био ђак „вуковац", успешан фудбалер кога је због рата продужени војни рок омео у преласку у београдски Партизан.
„Ја сам се и у Србији бавио политиком - почео сам са 18 година и добио сам понуду од Слободана Милошевића да водим његову омладину у Крагујевцу.
Одбио сам, и био сам политички окренут опозицији, али сам се после годину дана разочарао и мислио да се никад нећу бавити политиком."
Ипак, много тога је променио - понајпре земљу боравка.
„Схватио сам да ћу, ако не напустим земљу коју много волим, где сам мислио да могу да имам светлу будућност - убрзо постати социјални случај."
Постао је члан заједнице око 300 хиљада политички великом већином неактивних Срба у Аустрији.
„Имали смо људе из српских клубова који су се задовољавали једном вечером код социјалдемократа, неколико фотографија, да би за узврат наводили народ да бирају ту странку док она никад суштински није подржала српску заједницу.
Људи су због тога били разочарани у политику - само пред изборе сви се сете српске заједнице."
Дамњановић каже да се Аустрија променила од времена кад је он дошао - пре свега, социјална слика постала је лошија.
„Човек више није у ситуацији као некада - да може да ушпара количину новца да може, рецимо, да гради кућу у родном крају.
Када сам ја дошао, знао сам шта може да се купи за 500 шилинга, а сада сте преоптерећени да исхраните породицу."
Кривце за то препознао је у традиционалним партијама социјалдемократама и Народној партији, па је одлучио да се прикључи - једној од млађих.
Од Шумарица до екстремне деснице
Улазак у „слободаре", партију коју су неки описују као странку екстремних десничара који нису јасно одбацили нацистичку прошлост из Другог светског рата, додатно је контроверзан због чињенице да Дамњановић долази из Крагујевца, посебно страдалог под нацистима.
„До сада нисам упознао ниједног нацисту или фашисту у мојој партији, нити знам некога ко има такво размишљање.
Да јесам, дошло би сигурно до вербалног сукоба."
ФПО је странка која се оштро противила уласку миграната, залагала се за снажно чување аустријских граница, истовремено повезујући питање избеглица са Блиског Истока са страхом за безбедност у Аустрији.
„Ја први разумем избеглице још из рата у Југославији, али не разумем ове младиће који су агресивни, желе да туку, силују, убијају", без задршке оцењује Дамњановић.
Тврди да се његови ставови поклапају са ставовима странке, а лидера ФПО-а Норберта Хофера цитира и када му се постави питање да ли би у кампањи против миграната колатерална штета могли бити аустријски Срби - такође досељеници који се боре за радна места.
„Дамњановић: Нискоквалификоване послове Срби не одузимају Аустријанцима - не би они ни желели та радна места.
ББЦ: Али исте те послове би већином радиле и избеглице с Блиског Истока?
Дамњановић: Хофер је у једној од дебата рекао да су сви који су дошли као гастарбајтери морали да испуне неке услове, и то јесу урадили. То су људи који су мигрирали Аустрију да раде, нису мигрирали у аустријски социјални систем."
Косовска неиспуњена обећања
Контроверзу у аустријској јавности претходни лидер „слободара" Хајнц Кристијан Штрахе изазивао је и тврдњама да је аустријско признање независности Косова била грешка, честим одласцима у Бањалуку.
„Ја сам Штрахеу говорио да је он много више урадио за политику Србије него многи српски политичари.
Он је био глас Србије у Европи, за разлику од политичара које нико није слушао у Европи", сећа се Дамњановић лидера партије који је морао да напусти политику због корупцијског скандала названог „Ибицагејт".
Ипак, иако је ФПО чинио доскорашњу аустријску владу као мањински партнер канцелара Себастијана Курца и његове Народне партије, одлуке на спољнополитичком плану нису мењане - Аустрија није повукла признање Косова, а званични Беч чак је подржао и неуспели пријем Косова у Интерпол.
„Није то одлука коју сам ишчекивао, али не могу да будем толико разочаран јер нисам учествовао у одлучивању.
Не схватам и зашто Курц тврди да је толико добар пријатељ са председником Србије Александром Вучићем, а никада по том питању није ништа учинио."
Дамњановић каже да је претходна влада донела и мноштво других одлука које нису у потпуности биле по вољи „слободарима", али то описује динамиком коалиционог живота.
Јасно зна своју даљу амбицију у аустријском политичком животу.
„Највећи ми је задатак да кроз ову функцију продубим добре односе Србије и Аустрије, оставим иза себе нешто што ће касније омогућити генерацијама да боље живе.
Када би се Срби политички више ангажовали, било би могуће да Србин буде и министар у Аустрији - и функција покрајинског министра за интеграцију странаца била би веома важна као знак правде за све који имају лоша искуства у добијању боравишне дозволе или држављанства", закључује Дамњановић.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
