Европски избори и национализам: Водич кроз државе

Националистичке странке и партије крајње деснице на изборе за Европски парламент гледали су као на прилику за успон.

За сада је очигледно да је ту прилику искористила француска екстремно десничарска странка Национално окупљање коју води Марин ле Пен.

Та странка освојила је 0,9 одсто гласова више од странке француског председника Емануела Макрона.

Подршка овим партијама расте уназад годину, две - странка крајње деснице на власти је у Аустрији, а националистичка Лига води популистичку коалицију у Италији. У Шпанији је странка екстремне деснице ушла у парламент први пут након смрти диктатора Франциска Франка 1975. године.

Лидер италијанске Лиге и потпредседник Владе у тој земљи Матео Салвини је са странком Матин ле Пен формирао паневропски блок.

Успон деснице делом је резултат политичких елита, али и последица таласа незадовољства због глобализације, имиграције, разводњавања националног идентитета и саме Европске уније.

Дакле, где у Европи владају националисти?

Италија

Матео Салвини појавио се као доминантна фигура која покушава да уједини националистичке странке на европском нивоу. Био је посланик у Европском парламенту, а његова десничарска партија Лига са покретом Пет звезда формирала је владу у јуну 2018. године.

Успон Лиге уследио је након финансијске кризе и великог прилива миграната из Северне Африке после 2015. године. Као министар унутрашњих послова, Салвини је предводио антимиграциону политику нове владе која је забранила бродовима за спасавање да се усидре у италијанске луке.

Његова странка већ дуго важи за евроскептичну, а представници партије који су се кандидовали за места у Европском парламенту желе да Италија престане да користи евро као валуту.

Немачка

Настала пре само шест година, крајње десничарска партија Алтернатива за Немачку (АфД) 2017. године први пут је ушла у парламент. Са 12,6 одсто освојених гласова, ова странка постала је највећа опозициона партија у Немачкој.

АфД је антиевропска странка која се залаже за строгу антиимиграциону политику и подршку гради на забринутости неких Немаца због јачања утицаја Ислама. Популарност странке порасла је након што је Немачка прихватила више од милион избеглица и миграната без докумената.

Упркос покушајима канцеларке Ангеле Меркел да пооштри мигрантску политику, то питање је помогло успону АфД-а, па та странка сада има представнике у сваком државном парламенту.

Шпанија

У Шпанији је странка Вокс изненада стекла популарност и постала прва партија екстремне десница која је ушла у парламент након пада војне диктатуре.

Представници Вокса тврде да бране јединство Шпаније, обећавају да ће депортовати илегалне мигранте и укинути законе против родног насиља. Странка Вокс је освојила значајну подршку позивајући на суспензију аутономије Каталоније, након што су у октобру 2017. године пропали избори за независност.

Многи су веровали да Шпанци никада неће подржати крајње десничарску странку због онога што су преживели под диктатором Франсиском Франком. Ипак, Вокс је крајем прошле године освојио десетак места у регионалном парламенту Андалузије и ушао у парламент са другим крајње десничарксим партијама.

На изборима одржаним 28. априла ова странка освојила је више од 10 одсто гласова, односно 24 мандата.

Аустрија

Слободарска партија постала је једина странка крајње деснице на власти у западној Европи када је ступила у коалицију са конзервативним канцеларом Себастијаном Курцом 2017. године.

Његова Народна странка је уз Социјалдемократску партију дуго водећа на аустријској политичкој сцени.

Као и у Немачкој, мигрантска криза је главни разлог успона Слободарске партије.

Француска

Упркос напорима Марин ле Пен да учини крајњу десницу прихватљивом за већину Француза, на изборима за председника у мају 2017 њу је поразио Емануел Макрон.

Месец дана касније, њена крајње десничарска странка Национални фронт није успела да пређе цензус на парламентарним изборима.

Резултати за европски парламент, међутим, показују да је та странка остварила добар резултат.

Странка Марин ле Пен противи се евру и криви ЕУ за долазак миграната, а успоставила је и сарадњу са другим националистичким и крајње десничарским странкама у Европи.

Шведска

Антиимигрантска странка Шведске демократе остварила је значајне резултате на општим изборима 2018. године освојивши око 18 одсто гласова.

Странка има корене у неонацизму, али је у протеклих неколико година променила имиџ и први пут ушла у парламент 2010. године. Противи се мултикултурализму и жели строгу контролу имиграције.

Шведска је прихватила више тражилаца азила по глави становника него било која друга европска земља и има један од најпозитивнијих ставова према мигрантима.

Финска

Крајње десничарска Партија Финаца на општим изборима освојила је друго место.

Та партија је добила само 0,2 одсто гласова мање од победничке Социјалдемократске партије.

Њен успех изграђен је на две политике: противљење имиграцији и одбацивање амбициозних политика усмерених на борбу против климатских промена.

Овај резултат показује да се странка опоравља после избора одржаних 2015. године када је популарност опала због подела у странци.

„Нисам могао да очекујем овакав резултат. Нико није могао", рекао је лидер странке Јуси Хала-ахо.

Естонија

Крајње десничарска Конзервативна народна странка Естоније први пут се нашла у парламенту након избора 2015. године.

Четири године касније, та странка је удвостручила број гласова на скоро 18 одсто, што је чини трећом највећом странком.

Та странка спроводи антиимиограциону политику и противи се истополним браковима.

Њен лидер Мартин Хелме једном приликом је рекао да само белцима треба дозволити да се преселе у Естонију.

Мађарска

Мађарски премијер Виктор Орбан 2018. године добио је трећи мандат након убедљиве победе на изборима.

Победа је, каже он, дала Мађарима „могућност да се бране и одбране Мађарску".

Мађарска има две националистичке партије, а Јобик покушава да избегне крајње десничарску прошлост и привуче бираче са центра политичке лествице, те да добије 19 одсто гласова из 2018.

Словенија

Антимигрантска Словеначка демократска странка била је највећа странка на овогодишњим општим изборима.

Странку предводи бивши премијер Јанез Јанша.

Рекао је да жели да Словенија „постане земља која ће на прво место ставити благостање и сигурност Словенаца".