Ғарбнинг Россияга қарши жазо чоралари Ўзбекистонга таъсир қиладими?

Иқтисодий муаммолар аксилмуҳожирлик кайфиятларини янада кучайтириши мумкин

Сурат манбаси, Reuters

Сурат тагсўзи, Иқтисодий муаммолар аксилмуҳожирлик кайфиятларини янада кучайтириши мумкин

Президент Путинни Украина шарқидаги вазиятни беқарорлаштиришда айблаётган АҚШ ва Оврўпо Иттифоқи Россияга қарши жазо чораларини кучайтирган.

Ғарб, хусусан ОИ жазо чораларининг таъсири икки томонлама бўлиши ва бундан ўзи ҳам зарар кўришини тан олади.

Аммо ғарблик сиёсатчиларга кўра, Президент Путин бундан бошқа чора қолдирмаган.

Санкциялар Россия иқтисоди ва шахсан жаноб Путин учун оғриқли бўлиши айтилади.

Россия иқтисоди ҳозирнинг ўзида деярли ўсишдан тўхтаган ва Марказий Банк рублнинг қийматини ушлаб туриш учун барқарорлик жамғармасидан миллиардлаб доллар сарфламоқда.

Россия мухолифати раҳбарларидан Борис Немцовнинг Facebook даги саҳифасида ёзишича, ғарбнинг жазо чораларини ҳадемай россиялик нафақахўрлар ўз турмушларида ҳис қила бошлайдилар.

Айни пайтда Москвани 2018 йилдаги футбол бўйича жаҳон чемпионатига мезбонликдан маҳрум қилиш ҳақидаги чақириқлар янграмоқда.

Чемпионат иншоотлари хусусан, марказий осиёлик меҳнат муҳожирлари учун юз минглаб иш ўринлари яратиши кутилаётганди.

Россия ҳукумати айни мақсадда иш берувчиларга муҳожирларни ишга олишни осонлаштириш ва уларнинг иш соатларига чекловларни бекор қилишни назарда тутувчи қарорларни қабул қилган.

Юз минглаб ўзбекистонликлар Россияда мавсумий ишлар билан банд экани ҳисобга олинса, жазо чоралари уларнинг иш топиш истиқболларига салбий таъсир кўрсатиши тахмин қилиш мумкин.

Таҳлилчилар сўнгги йилларда Россиядаги ўзбеклар уйларига юборган миллиардлаб доллар маблағлар ўзбек сўмини бутунлай барбод бўлишдан асраб қолганини айтишади.

Россия Ўзбекистоннинг энг йирик савдо шериги экани назарда тутилса, савдо ҳажми ҳам қисқаришини башорат қилиш қийин эмас.

Хўш, сиз ғарбнинг Россияга қарши жазо чоралари ҳақида қандай фикрдасиз?

Бу чоралар Ўзбекистон иқтисодига қандай таъсир кўрсатади?.

Агар Россияда ишлаётган бўлсангиз, қандай ўзгаришларга гувоҳ бўлаяпсиз?.

Юз минглаб меҳнат муҳожирлари ватанларига қайтса, Ўзбекистон ҳукумати уларга иш топиб бера оладими?.

Фикрларингизни Facebook даги BBCUzbek саҳифасида қолдиринг.

Шарҳингизни Whatsapp орқали ҳам йўллашингиз мумкин, телефонимиз: +44-78-58-86-00-02

Mukhamedov Bobur: АКШ борки дунега тинчлик бермай келаяпти. Исроилни куллаб-кувватлашини узи ва бегунох болалар, инсонлар кирилиб кетаяпти... Кайси гарб ва акш ни гапиряпсиз??? Охирги урушларни эслайлик... Ким сабабчи булаяпти??? Албатта акш!!!

Azim Rustamov: РОССИЯ ТАБИЙ РЕСУРСЛАРГА ЖУДА БОЙ МАМЛАКАТ. САНКЦИЯ ЧОРАЛАРИНИ 100 ДАВЛАТ КУШИБ КУЛЛАСА ХАМ ХЕЧ НАРСА КИЛА ОЛМАЙДИ БУ САНКЦИЯ ЧОРАЛАРИ УЗЛАРИГА БУМЕРАНГ БУЛИБ КАЙТАДИ. НИМА ЧОРА КИЛМАСИН РОССИЯНИ БИТМАС ТУГАНМАС НЕФТ ЗАХИРАЛАРИ. ГАЗ ЗАХИРАЛАРИ САКЛАБ КОЛАДИ. МАНА СОВУК ТУШСИН УКРАИНАНИ УЗИ ИККИ БУКИЛИБ ЯЛИНИБ КЕЛАДИ. БОШКА ЖОЙДАН ГАЗ ОЛИШИ ЭСА ЭРТАК.

Sabr Sabr: Россия Хитой билан 30 йиллик газ етказиб беришга шартнома имзолади. АҚШ ва Европа иттифоқи нима ҳам қила олди, Россияни банкрот қилолмайди бу давлатлар иншааллоҳ.

Abdulloh Abdullaev: Dengizda wuncha baliqlaru osmonda wuncha quwlar risqini kim beryapti rassiyami yo Alloh

Sabr Sabr: Албатта Аллоҳ беради рисқни, аммо инсон ҳам сабабини қилиши керак. Мусулмонлар Россияга бориб рисқ келишини сабабини қилишияпти холос.

Abdusalom Ergashev: Россияга нисбатан кулланилаётган санкциялар Узбекистон иктисодиётига унча зарар келтиролмайди.Чунки Узбекистон хукумати бошка МДХ давлатларидан фаркли уларок Россиянинг Крим ва Украинанинг шаркий худудлари борасидаги сиёсатига негатив фикрида собит булди ва бунинг окибатлари борасида уз вактида зарурий чораларни режалаштириб олди.Хусусан Бош вазир Ш.Мирзиёев Фаргонага килган охирги ташрифи давомида бу ердан туриб утказган селектор йигилишида Россияда ишлаётган мехнат мухожирларини мамлакатга кайтариш учун барча вилоятларда кушимча иш жойлари яратиш,бу иш уринларини эгаллайдиган ишчи-мутахассислар учун Россиядагидан кам булмайдиган ойлик-маошлар тайинланишига моддий-молиявий асос яратиш вазифаларини мухокама килди. Айни кунларда шу вазифани амалга ошириш борасида вилоятларда янги ишлаб чикариш корхоналари яратиш буйича молия-кредит амалиётлари бошлаб юборилган.

Shakhriyor Karshiyev: Fikr muhim. Ammo lekin iqtisod, undanda muhim. Rossiyani O'zbekistonning eng yirik partnyori ekanligini unutmaslik kerak. Latviya bilan bo'lgan biznes loyihalar "unchalikmas". Sankciyalar O'zbekiston iqtisodiyotiga anchagina zarar keltiradi.

Kamoliddin Rabbimov: Ассалому алайкум Абдусалом ака, аввало Хайитларингиз муборак булсин. Абдусалом ака, яқинда интервьюларингиздан бирида "бу йил рузадан кейин тўйлар сони жуда камайиб кетди..." дедингиз. Бу холат Россиядаги иқтисодий стагнация ёки рецессия билан боғлиқ эмасми, агар боғлиқ бўлса - қанчалик боғлиқ? Россияга нисбатан санкциялар борган сари таъсири кучайса, буни бевосита таъсири Ўзбекистон учун ўта жиддий бўлмайдими? Чунки Россиядан ватандошларимиз томонидан йилига камида 7-8 миллиард доллар нақт пул жунатилиши айтилади.

Sharif Eshonqulov: Abdusalom aka shu ishlarni shu ishlarni qilayapmiz deb 20 yildan buyon hammayoqqa jar soladi, lekin qani natija? O'ylashimcha Rossiyada ish o'rinlar qisqarsa, bizga ancha salbiy ta'sir qiladi. Buni tan olmaslik uchun axmoq bo'lishi kerak.

Abdusalom Ergashev: Ёлгон,алдов,зуравонлик,коррупция,такик,адолатсизлик асосига курилган хар бир салтанат бир кун келиб кумдан ясалган шахарчадай ювилиб кетиши мукаррар.Биз мана шундай салтанатлардан бирининг емирилиши арафасида турибмизюЕвропа Иттифоки АКШ,канада,Япония каби давлатлар Россияга нисбатан куллаётган санкциялари бу мамлакат сохилларини шитоблик билан юва бошлади.

Shakhriyor Karshiyev: Abdusalom Ergashev, Isroilni qo'llab quvvatlab 1000 lab insonni o'ldirgan, Iroq va Avg'onistonni barbod qilgan (murdalar soni haqida gapirmayman) mamlakat sizning tom orqangizni ne ko'yga solishini tassavur qilishga harakat qiling.

Abdusalom Ergashev: Shahriyor,etiboringiz uchun rahmat! Agar siz Irokni Saddam Husayn davrida,Afgonistonni yakin 30 yil ichida hech bulmaganda nir bor kurganingnizda,bir-ikki hafta usha erlarda kolib yon-atrofga chukur razm solganingizda bir musulmon ularok amerikaliklarga tashakkurdan boshkasini ravo kurmagan bulardingiz.

Shakhriyor Karshiyev: Bu haqda o'ylab ko'rmagan ekanman, o'rtoq Abdusalom Ergashev. Fikringizni inobatga olaman. Endi biz yoshlarning bor umidimiz informacion urush zarar emas, foyda keltirsin.

Shakhriyor Karshiyev: Rossiyadagi mehnat muhojirlariga keladigan bo'lsak, 1-o'rinda, ular ham sanktsiyalar mo'ljali. Ularni O'zbekustonda ish joyi bilan ta'minlash harakatlari ham infrostrtrukturani ma'lum darajada rivojlantirishga turtki bo'ladi. Erinchoq rahbarlarning bir peshonasi terlaydi va ana sizga kerak bo'lsa rivojlanish.

Alexander DeLarge: Хукумат кайтган мехнат мухожирларига иш топиб бермаса, мухожирлар хукуматда бошка иш топиб беришади. Омин.

Nodirbek Sotvoldiev: енг кам иш хакига нима беради бир коп ун бир кило гуштми ойлик маош накд пул бердими еки пластик картами 20 фоиз ечиб олса ишчи нима олади пулига.

Doniyor Pulatov: O'zi shundoq ham hukumatimiz Rossiydagi mehnat muxojirlarini ortga qaytarishga harakat qilib yotibdi. Bir nimaga ishonadiki, shunday qilyapti.

Shakhriyor Karshiyev: Avvalam bor shuni eslatmoqchimanki, har qanday informatsion urushning dunyo jamiyatiga foydali tomoni ham yo'q emas. Rossiyaga keladigan bo'lsak, sanktsiyalar "og'riqli" bo'lishi bilan birga, Rossiya federatsiyasi bo'yniga solingan sinovhamdir. "Mutlaqo, bir chekkada bo'zrayib sanktsiyalarni be e'tibor qoldirmaymiz, balkim ulardan tahlil chiqaramiz", dedi Rossiya ofitsiyallari. Rossiya eksportining cheklanishi: 1) Mamlakatni ichki yalpi mahsulotni barqarorlashtirishga turtki beradi; 2) Yevropa uchun ham iqtisodiy "orqaga tepgi" bo'lib, boshqa mamlakatlardan import zahiralarini tintishga chorlaydi; 3) Ukraina. Mana buni jazo desa bo'ladi. Faqatgina ashaddiy omi Ukrainaning iqtisodiyoti Rossiya bilan naqadar bog'liqligini tushunib yetmaslikka qodir. Ukraina qiziqishlar tagida qolib ketib talon taroj bo'ladi; 4) O'rta Osiyo mamlakatlari iqtisodiyotini ma'lum darajada destabillashtiradi. Umumiy propaganda urushi kartinasi: 1) G'arb va Sharq o'rtasida kuchli raqobat yuzaga keladi (eslab o'taylik, barcha portativ uskunalar, jumladan telefon va undagi kamera, sputniklar, butun internet tarmog'i, margarin, saharoza, porno roliklar va yuzlab boshqa kashfiyotlar AQSh bilan Rossiyaning raqobati tufayli qilingan). 2) Yevro-osiyo mamlakatlari xalqlarining milliy g'oyalarini bulg'aydi, va anti-g'arb avlodini tarbiyalaydi. 3) Yadroviy urush natijasida qirilib ketish tavakkalini ko'zda tutadi.