Израел и Палестинци: Синварова смрт је тежак ударац за Хамас, али није и крај рата, пише ББЦ уредник

Убиство Јахје Синвара је до сада највећа победа Израела у рату против Хамаса у Гази.

Његова смрт је тежак ударац за Хамас, организацију коју је он претворио у борбене снаге које су нанеле највећи пораз држави Израел у њеној историји.

Није био убијен у планираној операцији специјалних снага, већ у случајном сусрету са израелским снагама у Рафи у јужној Гази.

На фотографији са лица места види се Синвар у борбеној опреми како лежи мртав у рушевинама зграде коју је погодила тенковска граната.

Бенјамин Нетанјаху, израелски премијер, похвалио је војнике и јасно ставио до знања да колико год била велика ова победа, она није крај рата.

„Данас смо поново јасно ставили до знања шта се дешава онима који нам науде. Данас смо још једном показали свету победу добра над злом.

„Али рат, драги моји, још није завршен. Тежак је и много нас кошта.

„Пред нама су још велики изазови. Треба нам издржљивост, јединство, храброст и непоколебљивост. Заједно ћемо се борити и уз Божју помоћ - заједно ћемо и победити."

Нетанјахуу и огромној већини Израелаца који подржавају рат у Гази била је потребна победа.

Поновио је ратне циљеве много пута - уништење Хамаса као војне и политичке силе, и враћање талаца кући.

Ниједан од тих циљева није постигнут, упркос години рата у којој је погинуло најмање 42.000 Палестинаца, а већи део Газе је у рушевинама.

Али преостали таоци нису на слободи, а Хамас се и даље бори и понекад убија израелске војнике.

Убиство Синвара је била победа коју је Израел желео.

Али све док Нетанјаху не буде могао да тврди да су и други ратни циљеви постигнути, рат ће се, како сам каже, наставити.

Погледајте видео о Јахји Синвару:

Јахја Синвар је рођен 1962. године у избегличком кампу у Кан Јунису у Појасу Газе.

Имао је пет година кад га је Израел заузео од Египта у Блискоисточном рату из 1967. године.

Његова породица је била међу више од 700.000 Палестинаца који су побегли или били протерани из властитих домова од израелских снага у рату из 1948. године у којем је Израел извојевао независност.

Његова породица је потекла из града данас познатог као Ашкелон, близу северне границе Појаса Газе.

У његовим двадесетим годинама га је Израел оптужио за убиство четворице палестинских доушника.

Током 22 године колико је био у затвору научио је хебрејски, проучавао непријатеља и веровао да је схватио како треба да се бори против њега.

Његово време проведено у затвору такође је значило да Израел има његов зубарски картон и узорак ДНК, што значи да је могао да идентификује његово тело.

Синвар је пуштен као један од више од 1.000 палестинских затвореника који су замењени 2011. године за једног јединог израелског војника Гилада Шалита.

У октобру прошле године, у брижљиво планираном низу напада, Синвар и његови људи су нанели Израелу најгори пораз свих времена и колективну трауму коју сви још дубоко осећају.

Убиство око 1.200 Израелаца, узимање талаца и славље њихових непријатеља за многе Израелце значило је подсећање на нацистички холокауст.

Синварово властито искуство током размене заробљеника мора да га је убедило у вредност узимања талаца.

У Тел Авиву породице преосталог 101 таоца у Гази - Израел тврди да је половина њих можда мртва - изашли су на трг на којем се окупљају већ годину дана, позивајући израелску владу да покрене нове преговоре да би њихове људе вратила кући.

Еинав Зангаукер, мајка таоца Матана Зангаукера, апеловала је на премијера.

„Нетанјаху, не сахрањуј таоце. Обрати се одмах посредницима и јавности, и покрени нову израелску иницијативу.

„За мог Матана и остале таоце у тунелима, време је истекло. Имаш своје слике победе. Сада постигни споразум!

„Ако Нетанјаху не искористи овај тренутак и не изложи нову израелску иницијативу, чак и по цену окончања рата, то значи да је одлучио да напусти таоце у покушају да продужи рат и учврсти своју владавину.

„Нећемо одустати док се сви не врате."

Многи Израелци верују да Нетанјаху жели да продужи рат у Гази да би одложио полагање рачуна за сопствену одговорност у безбедносним пропустима који су омогућили Синвару и његовим људима да упадну у Израел и да можда на неодређено одложи његово суђење по тешкој оптужници за корупцију.

Он негира те оптужбе, инсистирајући да ће једино оно што он зове „потпуном победом" у Гази над Хамасом повратити израелску безбедност.

Као ни другим медијима, Израел не дозвољава ББЦ-ју да уђе у Газу сем у ретким, надзираним обиласцима са војском.

У рушевинама Кан Јуниса, Синваровог места рођења, Палестинци које су за ББЦ интервјуисали локални поуздани слободни новинари били су пркосни.

Они су рекли да ће се рат наставити.

„Рат не зависи од Синвара, Ханијеа или Мешала, нити од било код другог вође или званичника", рекао је доктор Рамадан Фарис.

„То је рат до истребљења против палестинског народа, као што сви ми знамо и схватамо. Ово питање је много веће од Синвара или било кога другог."

Аднан Ашур је рекао да су неки људи били тужни, док су други равнодушни према Синвару.

„Нису се острвили само на нас. Они желе читав Блиски исток. Боре се у Либану, Сирији, Јемену… Ово је рат између нас и Јевреја од 1919, траје више од 100 година."

Он је упитан да ли ће смрт Синвара утицати на Хамас.

„Надам се да неће, уз Божју помоћ. Дозволите да објасним: Хамас није само Синвар… То је борба читавог једног народа."

Рат у Гази се наставља.

У нападу на северну Газу, погинуло је 25 Палестинаца.

Израел тврди да је погодио командни центар Хамаса.

Доктори у локалној болници рекли су да је огромна већина рањених које лече били цивили.

Избацивања помоћи падобраном наставила су се након што су Американци рекли да Израел мора да дозволи улазак више хране и залиха помоћи.

Осим једног, Израел је убио сваког лидера Хамаса од 1990-их, али је увек постојао наследник.

Док Израел слави смрт Синвара, Хамас још држи таоце и још се бори.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]