Израел и Бенјамин Нетанјаху: Од командоса до „краља Бибија" и оптужби за ратне злочине

Текст је ажуриран у новембру 2024.

Бенјамин Нетанјаху постао је четврти светски лидер за којим је Међународни кривични суд (МКС) издао налог за хапшење због злочина против човечности.

Tиме се придружио Владимиру Путину, Омару ал-Баширу, и Муамеру ел Гадафију.

Окривљен је за војне акције над Палестинцима од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023, па надаље.

Оптужен је за изазивање глади међу цивилима као метод ратовања, убијање, намерне нападе на цивилно становништво и истребљење.

Одлука МКС-а дочекана је с огорчењем широм Израела, чак су и његови највећи политички непријатељи то осудили као нечувено.

Налог за хапшење се појавио у кључном тренутку за Нетанјахуa, најдуговечнијег премијера Израела, који је тренутно усред вођења ратова против Хамаса у Гази и Хезболаха у Либану, као и сукоба са Израеловим главним непријатељем, Ираном.

Ови ратови одвијају се у контексту кривичног суђења против Нетанјахуа због сумње на корупцију и мито, што он одлучно негира.

Сукоби су одложили поступке, што је некима дало повода за тврдњу да израелски премијер жели да продужи рат у Гази како би избегао суђење.

Напад 7. октобра и рат који је уследио такође су зауставили масовне протесте против правосудних реформи које је Нетанјаху планирао, а које су поделиле земљу.

Oптужили су га да разара земљу и да представља опасност за демократију.

Упркос свим проблемима, Нетанјаху има репутацију лукавог политичара.

Поново је изабран на рекордни пети премијерски мандат у новембру 2022. године, као вођа Ликуда, највише десно оријентисане коалиције у историји Израела.

Хваљен је међу присталицама као „краљ Биби" и „мађионичар" због вештине добијања избора.

Његов повратак на власт уследио је након релативно кратког периода у опозицији.

Нетанjаху, који има 75 година, шест пута је биран за премијера, што је успех који се у великој мери темељи на слици коју је створио о себи - „Господин безбедност", односно најбољи за вођење одбране Израела.

Раније је рекао да жели да буде запамћен као заштитник Израела.

Међутим, 7. октобра 2023. године, Израел је доживео најкатастрофалнији напад у његовој историји, када су га напале стотине припадника Хамаса.

Убили су око 1.200 људи и одвели 251 таоца у Газу.

Нетанjаху је као одговор покренуо рат са циљем да уништи Хамас, који се и даље води.

Према подацима Министарства здравља у Гази, које је под контролом Хамаса, најмање 44.000 људи убијено је у нападима Израела од октобра 2023, што је изазвало осуду међународне заједнице.

Нетанjаху се такође суочава, али и опире, великом притиску унутар земље да пристане на прекид ватре како би се омогућило ослобађање око 100 талаца који су још у рукама Хамаса.

Израел и Хамас међусобно се оптужују за неуспех у постизању договора.

У међувремену, Израел се суочава с више од годину дана напада ирански потпомогнуте групе Хезболах у Либану, која тврди да делује у солидарности с Палестинцима.

Због напада, најмање 60.000 људи је расељено из домова у северном Израелу.

Популарност Нетанjахуa нагло је опала после напада 7. октобра 2023. године, а противници, па чак и неке његове присталице, позвале су га да преузме одговорност за највећи обавештајни неуспех у историји Израела.

Нетанjаху је до сада одбацивао кривицу.

Међутим, неки значајни успеси за Израел, као што су убиство вође Хамаса Јахја Синвара и вође Хезболаха Хасан Насралаха, као и копнена офанзива на Хезболах, поправили су његов рејтинг међу Израелцима.

Братовљево наслеђе

Бенјамин Нетанјаху је рођен у Тел Авиву 1949. године.

Породица му се 1963. године преселила у САД кад му је отац Бензион, истакнути историчар и ционистички активиста, добио понуду за академски положај.

Са 18 година се вратио у Израел, где је провео пет истакнутих година у војсци, служећи као капетан елитне командоске јединице Сајерат Маткал.

Учествовао је у нападу на аеродром у Бејруту 1968. године и борио се у Блискоисточном рату 1973. године.

Окончавши војну службу, Нетанјаху се вратио у САД, где је дипломирао и стекао звање магистра на Масачусетском институту за технологију (МИТ).

Нетанјахуов брат Јонатан је 1976. године убијен предводећи операцију ослобађања талаца из отетог авиона у Ентебеу, у Уганди.

Његова смрт оставила је дубоког трага на породицу Нетанјаху и његово име постало је легендарно у Израелу.

Нетанјаху је основао антитерористички институт у знак сећања на брата, а 1982. године је постао заменик шефа израелске мисије у Вашингтону.

Нетанјахуова јавна каријера практично је лансирана преко ноћи.

Као артикулисани говорник енглеског језика са истакнутим америчким нагласком, постао је познато лице на америчкој телевизији и убедљиви заступник Израела.

Нетанјаху је именован за сталног представника Израела у Уједињеним нацијама у Њујорку 1984. године.

Долазак на власт

Тек је 1988. године, кад се вратио у Израел, почео да учествује у домаћој политици, освојивши посланичко место за странку Ликуд у Кнесету (парламенту) и поставши заменик министра спољних послова.

Касније је изабран за председника странке, а 1996. први директно изабрани премијер Израела на превременим изборима после убиства Јицака Рабина.

Нетанјаху је и најмлађи лидер Израела и први који је рођен након што је држава основана 1948. године.

Иако је жестоко критиковао мировни споразум у Ослу из 1993. године између Израела и Палестине, Нетанјаху је потписао споразум којим је предато више од 80 одсто Хеброна Палестинској самоуправи и пристао на додатна повлачења са окупиране Западне обале, на велико противљење деснице.

Изгубио је положај 1999. године, након што је расписао изборе 17 месеци пре времена, поражен од лабуристичког лидера Ехуда Барака, бившег Нетанјахуовог команданта.

Политички повратак

Нетанјаху је дао оставку на место лидера Ликуда, а наследио га је Аријел Шарон.

Након што је Шарон изабран за премијера 2001. године, Нетанјаху се вратио у владу, прво као министар спољних послова, а потом и као министар финансија.

Поднео је 2005. године оставку из протеста због повлачења Израела из окупираног појаса Газе.

Нова прилика указала му се 2005. године, кад се Шарон - непосредно пре тешког можданог удара после ког је остао у коми - одвојио од Лукуда и основао нову странку центра Кадима.

Живот и прикљученија

Нетанјаху је поново преузео вођство над Ликудом и био изабран за премијера по други пут у марту 2009. године.

Пристао је на неприкосновених 10 месеци замрзавања изградње насеља на Западној обали, омогућивши мировне преговоре са Палестинцима, који су пропали крајем 2010. године.

Иако је 2009. године јавно саопштио своје условно прихватање палестинске државе крај Израела, касније је пооштрио тај став.

„Палестинска држава неће настати, не онаква о каквој причају људи. То се неће десити", изјавио је израелској радио станици 2019. године.

Сукоб у Гази

Палестински напади и израелска војна акција изнова су уводили Израел у сукобе у Појасу Газе и око њега, пре и након што се Нетанјаху вратио на положај 2009. године.

Четврти такав сукоб за само 12 година избио је у мају 2021. године, привремено зауставивши напоре странака које се противе Нетанјахуу да га свргну са власти после низа неубедљивих избора.

Иако је током сукоба Израел имао подршку Сједињених Америчких Држава, њеног најближег савезника, односи између Нетанјахува и председника Барака Обаме били су тешки.

Најнижу тачку достигли су кад се Нетанјаху обратио Конгресу у марту 2015. године, упозоривши на „лош споразум" који може да проистекне из америчких преговора са Ираном око нуклеарног програма Техерана.

Обамина администрација осудила је ту посету као наметљиву и штетну.

Везе са Трампом

Почетак председничког мандата Доналда Трампа 2017. године довео је до бољег усаглашавања политике влада САД-а и Израела, и у року од годину дана Трамп је најавио признавање Јерусалима као главног града Израела.

Овај потез је изазвао бес широм арапског света - који подржава право Палестине на источну половину Јерусалима коју је Израел окупирао још у Блискоисточном рату из 1967. године, али је пружио прилику Нетанјахуу за огроман политички и дипломатски удар.

Нешто више од годину дана касније, Трамп је признао и суверенитет Израела над окупираном Голанском висоравни у Сирији, додатно негирајући читаве деценије америчке политике и стекавши похвале од Нетанјахуа.

А у јануару 2020. године, Нетанјаху је похвалио Трампов нацрт за мир између Израела и Палестинаца као „прилику века", иако су га Палестинци одбацили као једнострани и оставили на нивоу предлога.

Нетанјаху се слагао са Трампом и око Ирана, поздравивши председниково повлачење 2018. године из нуклеарног споразума са овом земљом и поновно увођење економских санкција.

Спектакл од суђења

После 2016. године, Нетанјаху је био ометан истрагом за корупцију, која је кулминирала подизањем оптужнице против њега за подмићивање, превару и изневеравање поверења у вези са три засебна случаја у новембру 2019. године.

Нетанјаху је оптужен да је прихватао поклоне од богатих бизнисмена и чинио услуге да би покушао да придобије позитивније оцене у штампи.

Он негира да је урадио било шта противзаконито и тврди да је жртва политички мотивисаног „лова на вештице" који су организовали његови противници.

Суђење је почело у мају 2020. године и тако је постао први премијер на дужности коме се то десило, оглушујући се о позиве противника да поднесе оставку.

У светлу ових догађаја, Нетанјахуова политичка каријера остаје под сталним притиском, а његов одговор на унутрашње и спољне изазове обликоваће не само његову будућност, већ и будућност Израела у наредним годинама.

Упркос оптужбама и контроверзама, способност да се прилагоди и преживи у тешким политичким временима остаје кључна карактеристика његове владавине.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]