Музика: Мама Кeс се „није угушила док је јела сендвич са шунком“, тврди ћерка

Ово је покушај да се исправи једна рокенрол неправда. Један од најславнијих музичких митова напросто није истинит.

Ћерка Маме Кес Елиот из фолк вокалне групе Мамас енд Папас, Овен Елиот-Кугел, има јасну поруку поводом узрока смрти њене мајке:

„Постојао је сендвич са шунком, али га она није појела и није се угушила док га је јела. И зато је доста било са тим шалама."

А било их је много, тих шала, готово пола века, а међу онима који су је причали био је чак и Мајк Мајерс у улози Остина Пауерса.

И истоименом филму из 1997. године, специјални агент из прошлости који се пробудио у садашњости прави списак пријатеља које познаје у Лондону, а потом их брише са списка кад се сети да су умрли.

Након што помене Џимија Хендрикса и Џенис Џоплин, он са жалошћу уздахне: „Мама Кес. Преминула. Сендвич са шунком."

Кес Елиот („Мама" је био надимак који је није волела да користи касније у каријери) певала је на неким од најупечатљивијих синглова из средине 1960-их, међу којима су „California Dreamin'", „Monday Monday" и „Dream a Little Dream".

Њен моћни глас је био кључни елемент хармонија због којих су Мамас енд Папас били толио вољени.

Она је 1974. године отпочела соло каријеру и управо је завршила двонедељни део наступа у Лондон Паладијуму, кад је умрла у 32. години у стану у Мејферу који је позајмила од колеге америчког певача Харија Нилсона.

Аутопсија је навела да је узрок смрти срчани удар и да није било дроге у њеном систему.

Њено једино дете Овен имала је у то време седам година и била је код куће у САД кад је примила ту тужну вест.

Сада, пред 50. годишњицу смрти њене мајке 29. јула, она је написала мемоаре Моја мама, Ка.

И као посвету, и као начин да исправи нетачност у вези са сендвичем са шунком.

„То је више него излуђујуће, готово немерљиво", каже она током телефонског разговора из Лос Анђелеса, објашњавајући како је изгледало бити приморан да 50 година живиш са легендом о сендвичу са шунком.

„Чак и као мала девојчица, док сам се дружила се другарима из школе, који нису знали ко ми је мама, одлазила бих да се играм код куће неких од њих и често би се десило да неки од њихових родитеља прокоментарише: 'Хеј, да ли ти је мама стварно умрла тако што се угушила док је јела сендвич са шунком?'

„Сметало ми је зато што је то била тако грозна прича, а ја сам знала да није истинита.

„И деловало је свирепо да се једна таква гласина рашири. Мучило ме је то."

Последњи сати Кес Елиот

Разумљиво, обавила је исцрпан рад на реконструкцији онога што се десило у данима пред смрт њене мајке; распоред који је обухватао њен последњи наступ у Паладијуму пре него што је „остала будна 36 сати".

Требало је да иде на рођенданску журку Мика Џегера читаве ноћи, потом да стигне на бранч организован у њену част, након чега би уследила чајанка коју је одржао амерички новинар.

„Кад је стигла у свој стан, било је вече наредног дана", додаје њена ћерка.

„Била је гладна, а њена плесачица јој је направила сендвич од једине ствари које је било у стану, шунке, и оставила га на сточићу крај њеног кревета. Она га никад није чак ни загризла."

Оно што посебно смета Елиот-Кугел је да се мит са сендвичем надовезује на други проблем који је читавог живота мучио њену мајку - килажа.

Од седме године се Кес борила са гојазношћу.

Као тинејџерки су јој били преписани амфетамини да би јој убрзали метаболизам.

Елиот-Кугел то описује као „почетак веома лошег врзиног кола".

Агресивне дијете и узимање лекова пратиће Кес током читавог њеног живота.

Али оно због чега је посебно поносна на мајку је да се ова „трудила и истрајавала све док није успела у животу".

„Знала је још као тинејџерка да жели да буде музичарка и свима је говорила да ће бити најславнија дебељуца која је живела на планети.

„Имала је тај предосећај још као дете. Мислим да је то кул. Мислим да је то прилично кул."

Пресељење из Балтимора у Њујорк после школе довело је до тога да Кес постане део фолк цене Гринич Вилиџа, пре него што се упутила у Вашингтон, а потом и у Калифорнију, да би се придружила Мамас енд Папас, али тек након одлагања током ког је оснивач бенда, Џон Филипс, морао да буде убеђиван да Касина тежина неће успорити успех бенда.

Елиот-Кугел верује да би све било потпуно другачије за њену мајку да су постојали исти ставови према „фет-шејмингу" (подругивање због килаже) тада као што постоји данас, описавши мајку као „пионирку".

„Утрла је пут свим оним младим женама данас које су крупније грађе а успеле су у музичком бизнису и прихваћене су онакве какве јесу.

„Заиста верујем да је помогла да се припреми терен за многе друге."

У књизи се наводе примери свакога, од Дина Мартина до њених властитих колега из бенда, који јавно збијају шале на рачун Кесине дебљине, и како је морала то да „трпи и прогута" да би опстала, нарочито кад су били у питању телевизијски наступи.

Раних 1970-их, Кес се редовно појављивала у америчким забавним емисијама, била је гостујућа водитељка Тунајт шоа и редовно је гостовала у Емисији Керол Барнет, али по извесну цену.

Редовно је наступала у скечевима у којима би се исмевала њена килажа.

Елиот-Кугел наводи једну конкретну тачку у којој се појављује „стварно гојазна верзија Литл Бо Пип" као симптоматичну за оно што је њена мајка морала да трпи да би остала пред очима јавности.

Да све буде занимљивије, међутим, она брани стих из хита Мамас енд Папас „Creeque Alley": „И нико се не гоји сем Маме Кес."

„Стварно не верујем да је Џон Филипс написао тај стих да би био протумачен на тај начин", инсистира она.

„Знате како младеж има обичај да каже да је нешто 'фет' (phat, за разлику од fat)? Е, па то је нешто добро, кул, комплимент.

„Мислим да бих радије то памтила тако. Желим да верујем да је то тако написано."

Мемоари се такође баве многим веселијим стварима, са Елиот-Кугел која дели драгоцене успомене на мајку, међу којима је поподне у кревету кад су гледале Чаробњака из Оза, певање заједно уз „Top of the World" Карпентерса кад би песма кренула на радију у колима, и оно што се испоставило да је последњи растанак на аеродрому у Лос Анђелесу.

„Кад је била у граду, била је веома посвећена", она дипломатски сумира Кесин мајчински стил.

Није сазнала да је њен отац студијски басиста Чак Деј све док није напунила 19 година.

Извор мита о сендвичу са шунком

Књига открива и како је Елиот-Кугел коначно сазнала, деценијама касније, право порекло мита о сендвичу са шунком.

Ручала је са мајчином пријатељицом новинарком Сју Камерон и разговор се дотакао Кесине смрти.

„Рекла сам: 'Само бих стварно волела да сазнам одакле је потекла та прича'. Она је престала да једе, спустила нож и виљушку, погледала ме у очи и рекла: 'Ја сам то урадила'."

Камерон је потом објаснила да је 1974. године, кад је чула вест, она позвала Кесиног менаџера Алана Кара у Лондону да би сазнала шта се десило.

Елиот-Кугел наставља причу: „Толико је много њених вршњака умрло од прекомерне дозе дроге да је Кар заиста желео да је заштити. А ту је био сендвич пронађен на лицу места."

Кар је импровизовао и смислио причу о томе како се угушила једући сендвич са шунком, замоливши Камерон да напише то тако у Холивуд репортеру како би одвратило спекулације све док не буде било више информација.

Кад је сазнала истину, Елиот-Кугел је осетила велико олакшање.

„Алан Кар је желео да заштити заоставштину своје клијенткиње и на необичан начин јесте у томе успео. И ја сада то разумем, има смисла."

Само би волела да сада сви знају праву истину.

Књига „Моја Мама, Кес" из пера Овен Елиот-Кугел је објављена 9. маја

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]