Музика: Пола века дуго путовање песме I Will Always Love You од Доли Партон до Витни Хјустон и Елвиса

Да ли вам је данашњи дан био продуктиван? Сетите се Доли Партон и поново размислите о томе.

Једног поподнева 1973. године, изненадна инспирација је натерала Доли Партон да седне и напише два класика, један за другим.

Прво је настала Jolene(Џолин), велики хит који је дефинисао њену каријеру и који је синоним за њу саму.

Након тога? I Will Always Love You(Увек ћу те волети).

Није лоше за један радни дан.

Ова друга, нежна песма је објављена пре тачно 50 година, али није запамћена као битна песма из њене дискографије, без обзира на то што је за ових пола века постала химна љубави и растанка.

Обрада Витни Хјустон, снимљена за потребе нумере за филм Телохранитељ (The Bodyguard) 1992. године, дигла је ову песму у неслућене висине.

Један коментар на Инстаграм налогу Доли Партон и објави која обележава јубилеј „њене песме" открива конфузију која постоји у јавности у вези ове нумере.

„Увек ће имати посебно место у мом срцу, а надам се и у вашем", написала је Доли Партон прошлог уторка, да би се ускоро појавио и један исповеднички коментар:

„Појма нисам имао да је то твоја песма".

Након пет деценија изјављивања љубави, узвраћених или не, позабавићемо се богатом прошлошћу песме I Will Always Love You (Увек ћу те волети) - од пропалог покушаја Елвиса Прислија да мазне песму, па до изненађујућег начина на који је Доли Партон потрошила новац који је добила на име тантијема за ову песму.

Какав начин да се заради.

Спор почетак

Сладуњавост оригиналне верзије Доли Партон прикрива њен независтан и усамљенички начин размишљања.

Након што је напустила школу 1964. године она се из источног Тенесија преселила у Нешвил, али је тамо дочекао осредњи успех, све док је није приметио певач Бил Филипс са којим је отпевала дует у песми Put It Off Until Tomorrow (Одложи то до сутра).

Затим ју је кантри звезда Портер Вагонер позвао да буде „женски глас" у његовој телевизијској емисији, а потом јој понудио и уговор са његовом дискографском кућом и дао прилику коју је дуго чекала.

Њен први сингл за ту кућу, обрада песме The Last Thing on My Mind (Последња ствар која ми пада на памет) Тонија Пакстона, био је дует са Вагонером.

Песма је ушла међу најбољих 10 кантри синглова 1968. године и представљала је почетак изузетног музичког партнерства.

Али Партон је 1973. године желела да сама изађе на велику позорницу и мале екране.

„Дошла сам у Нешвил да бих и сама постала звезда", рекла је она ди-џеју Хауарду Стерну 2023. године.

„Заиста сам осећала да би требало да кренем даље. Нисам желела да остатак живота проведем као неко ко ће да испоручује женски вокал.

„Знала сам каква је моја судбина. Знала сам да морам да наставим да радим оно за чим сам жудела…што ме је привлачило", казала је.

Доношење такве одлуке је једно, али саопштавање те одлуке Вагонеру нешто сасвим друго.

Присећајући се агоније супротстављених осећања, она је рекла:

„Како да га натерам да схвати колико сам му захвална за све, али да морам да кренем даље?"

„Мислила сам, па добро, шта је оно што радиш најбоље? Ти пишеш песме. И тако сам села и написала ову песму".

И тако је рођена песма I Will Always Love You, срцепарајућа захвалница прожета челичним пркосом.

Следећег јутра је одлучно ушла у Вагонерову канцеларију и рекла му да седне.

„Сама сам отпевала песму у његовој канцеларији - били смо ту само ја и моја гитара", рекла је она Стерну.

С друге стране стола, сузе су се сливале низ његово лице.

„Ово је најбоља песма коју си икада написала", рекао јој је.

„Можеш да идеш уколико ми дозволиш да продуцирам ту песму".

Марк Ли, који је о песми писао у колумни Живот песме за Фајненшал тајмс, казао је за ББЦ да она представља „необичан спој свиленкасте рањивости и жестоког интензитета".

„Она је вредна пажње и због тога што најављује болан крај једног односа, али у исто време и открива емоционалну везу која ће трајати вечно", сматра Ли.

Сломљено Елвисово срце

Годину дана касније и две песме Доли Партон настале током те плодотворне стваралачке вечери постале су нумере које су завршиле на првом месту кантри листе синглова у Америци, а сама је почела да проналази свој пут ка слушаоцима мејнстрим поп музике.

А затим је позвао Елвис - који је чуо песму и пожелео да је обради.

„Не можеш ни да замислиш колико сам узбуђена због свега овог", рекла му је она.

„Ово је највећа ствар која ми се као аутору песама икада догодила".

Али вече пред заказан термин у студију, његов озлоглашени менаџер пуковник Том Паркер је позвао Доли и рекао јој да Присли неће снимити њену нумеру уколико му она не понуди половину ауторских права на песму.

Реагујући на исти, здраворазумски начин, одлучним ставом који је навео да напусти и партнерство са Вагонером, Доли Партон је одлучила да одбије понуду.

„Рекла сам му да не могу то да урадим", казала је Стерну.

„И наравно, целу ноћ сам проплакала због тога".

Јуриш на биоскопе

Партон је, разумљиво, била у агонији због размишљања о томе шта је Елвисова магија могла да јој донесе, али инстинкт који јој је говорио да мора да остане чврста, на крају се исплатио.

Мало након што је оригинално објавила песму I Will Always Love You, Лоренс Каздан је 1975. године завршио сценарио за филм Телохранитељ, љубавну причу између некадашњег агента тајне службе и поп звезде.

Било је потребно да прође 17 година и да се све поклопи, па да Кевин Костнер и Витни Хјустон, мега звезда поп музике из правог живота, на велико платно 1992. године донесу ову љубавну причу - са песмом I Will Always Love You као делом филмског саундтрека.

Партон је и сама отпевала песму заједно са Бертом Рејнолдсом у филму Најбоља мала јавна кућа у Тексасу из 1982. године.

Наново снимљена верзија песме из филма је поново дошла на прво место листе најбољих кантри синглова, али није успела да уђе у Топ 40 песама на главној листи.

Кевин Костнер је био тај који је, према колумни Бројеви један на сајту Стереогум, предложио да Витни Хјустон отпева кантри песму.

Предлог је наишао на скептичне реакције, али песма се нашла на листи потенцијалних нумера, као обрада баладе из 1975. коју је отпевала Линда Рондштат.

Продуцент Дејвид Фостер је песму прерадио тако да је она звучала напето и са климаксом који је омогућио раскошном гласу Витни Хјустон да се истакне.

Витни Хјустон је за магазин Ролингстоун рекла да је мислила да је Доли Партон „паклена ауторка и паклена певачица" и додала да је „била забринута" по питању тога шта ће она мислити о обради.

Додала је и да јој је много значило када су јој рекли да је њена верзија песме „оборила са ногу" Доли Партон.

„Верзија Доли Партон у себи носи чистоту и аутентичност који су неодољиви. Верзија Витни Хјустон ствара сличан осећај, али њена изведба представља огроман помак", рекао је Ли за ББЦ.

Увод у песму је акапела, поново на сугестију Кевина Костнера да ће то боље функционисати у филму, а одатле се она креће ка оном чувеном вокалном финалу.

„Она је трансформисала оно што Доли описује као 'једноставну песму ни о чему и о свачему' у монументалну баладу која као да прикупља сву енергију авиона који узлеће", каже Ли.

И Партон је осетила тај ковитлац када је Стерну казала да је песму случајно чула док се у свом кадилаку возила кући и да је толико била преплављена емоцијама да замало није „слупала аутомобил".

„Осећала сам се као пас који је чуо пиштаљку…као да је зазвонило нешто…и тада сам схватила да се она спрема за рефрен, нисам могла да верујем да би она моја мала кантри песма могла да се претвори у нешто овако".

„Било је то једно од највећих искустава у целом мом животу".

Остало је, како се каже, историја.

Верзија Витни Хјустон је постала гигантски хит у целом свету и десет недеља је провела на првом месту листе синглова у Великој Британији у којој је и на крају године то био најпродаванији сингл и 14 недеља на врху Билбордових листа.

Била је толико успешна да је на крају освојила и титулу плоче године на додели Греми награда 1994. године.

Глобални приход од продаје је износио око 20 милиона долара, па је песма на име хонорара Доли Партон донела око 10 милиона долара током 1990-их, само на основу обраде Витни Хјустон.

Она је 2021. године у једном шоу програму домаћину програма Ендију Коену ракла да је део тог новца инвестирала у делове Нешвила у којој су живели црнци као посвету Витни Хјустон која је 2012. године умрла у 48. години живота.

„Ту су живеле углавном црне породице", рекла је Доли Партон.

„И ту се налазио један отворени тржни центар, а ја сам због Витни помислила како је ово савршено место за тако нешто".

Културолошки значај песме је приметан и данас, као што се могло видети и у случају једне биоскопске пројекције у Манчестеру када се велики део публике током климакса и завршног извођења песме придружио извођењу Витни Хјустон и гласно отпевао целу песму.

Прегласно.

Некадашња звезда састава Пусикет Долс, Мелоди Торнтон, је покушала да отпева песму на свом соло концерту, када јој се публика придружила и потпуно раштимовано отпевала песму.

Торнтон је касније рекла како се ,,својски потрудила" и да се „осећала ужасно" што је због тога био прекинут њен наступ.

А што се тиче Прислија, Партон каже да је од разних верзија песме зарадила толико да је до сада неколико пута била у стању да од тог новца откупи његов славни посед у Грејсленду.

А у покушају да реши мистерију „изгубљене" обраде, Ли је рекао:

Мислим да би Елвис поштовао песму и да би је својим суптилним и уздржаним извођењем довео на ниво песама из његовог репертоара какве су биле Can't Help Falling in Love и Unchained Melody.

Различите верзије песме коју су правили обожаваоци, уз помоћ вештачке интелигенције, довеле су до сличног закључка.

На крају остаје само да дубоко удахнете ваздух, да током трајања рефрена одврнете појачало, а све остало знате и сами.

Непристојно би било да не знате. За Доли Партон, Прислија и Витни.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]