Музика: Званична топ листа синглова пуни 70 година - седам историјских контроверзи

Као тинејџерски залуђеник за музику, седео сам у мојој соби сваке недеље увече, слушао Бруна Брукса како одбројава Top 40 и записивао резултате у дебели регистратор.

Негде на тавану мојих родитеља, те пожутеле странице A4 формата чувају тријумфе суперзвезда као што су Мадона и Мајкл Џексон, као и заборављене хитове од Arnee And The Terminators или Twenty4Seven ft. Captain Hollywood („I Can't Stand It", број седам од 6. октобра 1990. године).

У то време, топ листе су улазиле у средње доба.

Била је велика ствар кад је у Top Of The Pops група T'Pau постигла 600. број један у Велики Британији са „China In Your Hand".

А разрађени систем рангирања на топ листи („мој омиљени бенд је званично бољи од твог") довео је до животне опсесије.

Ове недеље топ листа слави 70. рођендан, а тренутно се на врху налази „Anti-Hero" Тејлор Свифт (број 1.404, за вас љубитеље статистике).

Њен значај је умањен у ери стриминга - али свако мало, неко достигнуће стигне до свести јавности, било да је LadBaby постигао рекордно четврто прво место за Божић; или је Кејт Буш остварила невероватан повратак са „Running Up That Hill".

Седам деценија историје топ листе, међутим, није прошло без инцидената.

Ево седам контроверзи које су током година доспеле у вести.

1) Нестало прво место Битлса

Топ листа синглова кренула је 1952. године, кад је Перси Дикинс, један од оснивача недељника Њу мјузикал експрес (НМЕ), одлучио да састави ранг листу најпродаванијих синглова у Великој Британији тако што је звао телефоном 20 продавница плоча широм земље и питао их шта су продале.

Првих Top 12 свих времена објавио је НМЕ 14. новембра, а на првом месту се налазила сентиментална балада Ала Мартина „Here In My Heart".

Ускоро су пожелела да се придруже и ривалска издања.

Рекорд мирор је 1955. покренуо властити топ 10, заснован на извештајима који су се слали поштом из продавница плоча.

Други часопис, Мелоди мејкер, покренуо је 1956. властиту листу, а био је први који је уврстио и продају из Северне Ирске.

Потом је 1960. струковни лист музичке индустрије Рекорд ритејлер (који се данас зове Мјузик вик) покренуо оно што се данас признаје као „званична" листа, на основу извештаја панела из 30 продавница.

Али готово једну читаву деценију те листе биле су доступне само музичким инсајдерима, што је довело до једне од највећих аномалија на топ листама свих времена.

Битлси су 1962. године снимали свој легендарни први сингл „Please, Please Me" у студију Еби роуд.

Кад су завршили осамнаесту, последњи верзију, продуцент Џорџ Мартин је изјавио: „Господо, управо сте снимили своју прву плочу која ће завршити на првом месту."

И био је у праву - али само ако сте читали НМЕ, Мелоди мејкер или Рекорд мирор.

На „званичној" топ листи, песми „Please, Please Me" прво место је ускратио јодлујући шансоњер Френк Ифилд са песмом „Wayward Wind".

Будући да се топ листа Рекорд ритејлера данас признаје као канон, историјски низ Битлса од 17 првих места званично почиње тек са „From Me To You".

2) „Ding-Dong! The Witch is Dead" - Меги Тачер задаје главобољу Радију 1

После смрти Маргарет Тачер 2013. године, песма „Ding! Dong! The Witch is Dead" са саундтрека за Чаробњака из Оза, преузета је са интерента довољно пута да доспе на друго место топ листе.

То је изазвало огромну контроверзу, чак и на самом ББЦ-ју.

Уместо да пусти песму у целости током емисије Званична топ листа, Радио 1 је пустио репортажу Њузбита која објашњава значење ове песме.

„Не верујем да је то љигави компромис, али свакако јесте компромис", изјавио је тадашњи контролор Радија 1 Бен Купер за ББЦ 5 кад је од њега затражено да објасни ту одлуку.

„Имате плочу која није политичка плоча. То је заправо лични напад на некога. Имате ожалошћену породицу и она тек треба да сахране покојника… а ја све то морам да узмем у обзир."

„Али и те како сам свестан да, с друге стране, ако забраним плочу, онда се поставља питање слободе говоре и цензуре."

„И зато, јесте, направио сам тај компромис, али верујем да је то најлогичнији компромис који ми је био на располагању."

3) Проклетство хита „The Joker"

Иако је прва листа синглова свих времена требало да буде Топ 12, заправо је садржала 15 песама, захваљујући нерешеном резултату на 7, 8. и 11. месту.

Али дупла места су иначе прилично ретка - а у седамдесетогодишњој историји довела су до само једне велике контроверзе.

Године 1990, две песме на врху листе имале су потпуно исти број продатих примерака.

Једна је била рок хит Стива Милера „The Joker" из 1972, који је доживео нову младост због рекламе за Левис.

Друга је била „Groove Is In The Heart" од Deee-Lite, разиграни свадбени диско класик.

На велико негодовање многих, на крају је старија песма добила прву позицију - и Џон Пајндер, менаџер за топ листе у компанији за истраживање јавног мњења Галуп морао је да објасни зашто.

„Британска фонографска индустрија је 1973. увела правило да не постоје изједначена места на топ листама", казао је он.

„Правилник је препоручио да предност добије сингл чија је продаја највише скочила у претходних недељу дана."

Према Пајндеру, продаја сингла „The Joker" скочила је за 57 одсто, док је повећање за Deee-Lite било од свега 37 одсто.

Али издавачка кућа која је држала Deee-Lite и даље није била задовољна - протестујући да би њихова најновија нумера имала више користи од публицитета да је доспела на прво место.

Њихов протест изгубио је на тежини, међутим, кад се испоставило да је „The Joker" заправо ипак продао осам примерака више него „Groove Is In The Heart" - 44,118 напрема 44,110 (ову разлику испрва је прикрила грешка у заокруживању цифара).

Правила су 1991. промењена тако да се поново дозволе дупла места - као кад је „Out Of Space" од The Prodigy поделио 19. место са „Some Day I'm Coming Back" Лисе Стенсфилд у јануару 1993. године - али она су и даље веома ретка.

4) Штеловање листе

Као што можете да замислите, доспевање песама на топ листу веома је важно за дискографске куће; а понекад се јавности просто не може веровати да има добар укус.

И зато, у разним тренуцима током година, људи су улагали у алтернативне методе доспевања у Топ 40.

Дневни лист Мирор је 1978. дошао до доказа да је мрежа домаћица била плаћана да одлази у продавнице плоча и купује више примерака песама као што су „Sweet Sweet Smile" од The Carpenters или „Right Time Of The Night" Џенифер Ворнс.

„Веома је важно да изгледате као обична муштерија која заиста купује плочу", речено је купцима плоча.

„Молимо вас, на наводите каталошки број плоче кад је тражите."

Лукаво, идеја је била да се помогне песмама да доспеју на доњу половину листе, након чега ће, као што је известио Мирор, „природна, права продаја преузети своје кад песма буде пуштана на радију и телевизији, што се аутоматски дешава једном кад песма доспе у топ 50."

Откриће дневног листа окончало је ову шему - али, две године касније, дискографске куће се покушале поново.

Два различита документарца, један у продукцији Њузнајта на ББЦ 2, а други у продукцији ИТВ-јевог World In Action, тврдила су да продавнице плоча добијају бесплатне поклоне у замену за фалсификовање извештаја о продаји за извођаче као што су Fleetwood Mac, Гери Њуман, Queen и The Pretenders.

Један власник је рекао за World In Action да су добијали артикле, укључујући мајице и алкохол, у вредности од 237 фунти за недељу дана (911 фунти у данашњем новцу).

Понекад би дискографске куће чак слале бесплатне примерке песама које су желеле да доспеју на листе.

Тврди се да је то довело до тога да бенд Shy заврши у Top 75 најпродаванијих синглова, упркос томе што је малопродаја наручила само 82 примерка песме.

Документарци су довели до шестонедељне истраге британске музичке индустрије која је открила да „постоји веома танка линија која раздваја оно што се назива агресивним маркетингом и онога што се назива стварањем помпе".

Речено је да су, иако ова појава није широко распрострањена, неке продавнице добиле „велику количину промотивних плоча" и „другог неповезаног материјала" у покушају да се власници убеде да штелују своје књиге.

Предложено је да особље дискографских кућа више не добија бонусе на основу постигнутих позиција на топ листама.

5) Историјски пад

Пиратерија је тешко погодила музичку индустрију 2000-тих, када су интернет странице као што су Напстер и Каза учиниле милионе песама бесплатним, додуше илегално.

За само једну деценију, глобални приходи од музике стрмоглавили су се са 23,4 милијарде долара 2001. на 15,6 милијарди 2010.

Тржиште синглова било је посебно погођено овим, достигавши најнижу тачку у марту 2006, кад је амерички бенд Орсон успео да доспе на топ листе са само 17.694 продатих примерака њиховог поп рок радио хита „No Tomorrow".

Аналитичари су спекулисали да је то најавило смрт сингла као потрошачког формата.

Орсон никад више није доспео у топ 10 и распао се 2007.

Али су чланови групе Џорџ Астасио и Џејсон Пебворт после тога имали велике хитове као писци песама за DJ Fresh („Hot Right Now"), Иги Азалеу („Fancy") и Бебе Реџу („No Broken Hearts").

Елтон Џон држи рекорд најпродаванијег британског сингла на првом месту.

Његова посвета принцези Дајани „Candle In The Wind" из 1997. продала се у 1,5 милиона примерака у првој недељи од објављивања и након тога утростручила ту цифру.

6) Ед Ширан је развалио листу (и нашао рупу у њој)

Успон стриминга заувек је изменио топ листе.

Топ 40 више није одражавао песме које људи купују. Уместо тога, говорио вам је шта људи слушају.

На много начина, то је заправо био благослов.

Свакако је зауставио суверено владавину Икс фактора на првим местима топ листа, зато што су људи куповали синглове победника такмичења само као сувенир, ретко слушајући музичке грозоте које су они садржали (постоји разлог зашто су Little Mix избрисали „Cannonball" из своје званичне дискографије).

Али популарност стриминга такође је развалила листе на нове, неочекиване начине.

Једне недеље у марту 2017, Ед Ширан је имао 16 синглова у Топ 20, укључујући девет у Топ 10.

Разлог? Управо је издао нови албум и стримовали су га милиони обожавалаца.

Компанија за званичне топ листе реаговала је тако што је изменила правила.

Од јуна 2017, музичарима су дозвољене истовремено само три песме у Топ 100.

Ове промене желе да „осигурају да топ листа наставља да буде реални показатељ нових хитова и талената, што представља жилу куцавицу британске музичке индустрије."

„Ово није топ листа за нумере са албума; ми желимо да останемо Званична топ листа синглова, за синглове", изјавио је извршни директор Мартин Талбот за НМЕ.

„Теже је неко икад за нову музику и младе музичке наде да се пробију, а ово је оно што ми можемо да урадимо да им помогнемо", додао је он.

Међутим, стари лукави Ед Ширен пронашао је рупу у систему.

У августу ове године, славна звезда имала је седам песама у Топ 100 - три као соло извођач и четири као гостујући вокал у песмама Камиле Кабело, Бурна Боја, Фајербој DML-а и Раса.

Овог човека просто не можете зауставити, зар не?

7) Сумњиви број један Ели Гулдинг

Други начин на који стриминг утиче на листу синглова је лавина божићних песама које се појављују сваког децембра, када свако у недоглед пушта „Now That's What I Call Christmas".

Прошле године су 29 синглова у Топ 40 у божићној недељи били празнични фаворити као што су „Last Christmas", „Santa Baby" и „Let It Snow".

Али 2020. десила се необична аномалија: обрада Ели Гулдинг песме „Ривер" од Џони Мичел попела се на сам врх топ листе, победивши све остале вечите фаворите.

На први поглед, тај подвиг је деловао немогуће.

Песма је била ексклузивна на Амазону - што значи да је једини начин да се стримује или преузме био на њиховој апликацији Мјузик или да се пусти на Елином Јутјуб каналу.

„Ривер" није била доступна на Спотифају или Епл мјузику, и нисте могли да је купите у продавницама.

Упркос томе, достигла је 78.000 куповина.

Али, као што су многи људи истакли, имала је једну нефер предност.

Амазон је поставио „River" на истакнуто место у властитим божићним тематским плејлистама.

И тако сваки пут кад би неко рекао:

„Алекса, пусти ми неку божићну песму" док спрема божићну вечеру, неизбежно би чуо Елину песму.

И свако од тих пуштања рачунало се за топ листу.

Штавише, топ листе су намештене у корист нових песама - што значи да је „River" зарадила једну „куповину" кад је стримована 100 пута на Амазоновом претплатничком сервису; док је песми „All I Want For Christmas Is You" Мараје Кери потребно 200 стримовања пре него што почне да се рачуна као „куповина".

И, дакле, иако Елина нумера није била намештаљка, у сваком случају је деловала сумњиво - и расправа око тога да ли активна стримовања (где слушалац бира песму и притисне плеј) и пасивна стримовања (где се песме пуштају аутоматски) треба да се броје различито у току је и дан-данас.

Још статистике са топ листа

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]