Музика: Зашто је Дона Самер била истинска рок хероина

Сваки музичар достиже током каријере врхунац с којим се већина слушалаца поистовећује, али је Дона Самер у том смислу изузетак - по ономе што је тада постигла, ретко ко из њене бранше може да се пореди са њом.

Захваљујући низу заразних хитова које је објавила крајем 70-их, међу којима су Love to Love You Baby, I Feel Love, Last Dance, Bad Girls и On the Radio, беспоговорно је добила титулу „краљице диска".

С једне стране, потпуно заслужено јер је несумњиво постала најважније име диско периода; с друге стране, то је у извесној мери засенило много тога у њеном животу и каријери ван периода кад јој је све полазило за руком.

„Дона Самер је велика уметница јер је била аутентична, било да је реч о њеном наступу, изгледу или стилу", каже Џилијен Херви из алтернативног R&B дуа Lion Babe.

„Њен звук је променио музику, а њена слобода изражавања је инспирисала уметнице најразличитијих усмерења."

У овој тврдњи нема ни трунке претеривања.

Када је Самер умрла од рака плућа 17. маја 2012, јавиле су се певачице попут Кајли Миног, Соланж и Кејти Би да кажу да их је она инспирисала.

Директне референце на њену музику су небројене, поменимо само неколико - Бијонси је део песме Love to Love You Baby уметнула у хит Naughty Girl из 2003, бенд Texas је у прошлогодишњем синглу Mr Haze семпловао њен хит Love's Unkind.

Певачица и кантауторка Џеси Вер је изјавила да јој је музика Доне Самер била главна инспирација током снимања албума What's Your Pleasure?:

„Просто, била сам опседнута њеним јединственим квалитетима: снагом, женственошћу и заводљивошћу. И, на неки начин, хтела сам да имам све то на овом албуму."

Музика Доне Самер је толико упечатљива, да чак ни наслов њеног албума са највећим хитовима Endless Summer из 1994. не делује претенциозно.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

„I Feel Love је несумњиво једна од најутицајних песама свих времена", каже Лук Хауард из популарног диџеј колектива Horse Meat Disco.

„Али чак и када би сте је избрисали из каталога њених песама, Дона Самер би и даље била једна од уметница са најуспешнијом солистичком каријером икад."

Иако је њена музика била на врхунцу крајем 70-их, када је диско покорио мејнстрим, наставила је да снима хитове и пошто је тај жанр згаснуо.

За то је у многоме заслужан покрет Disco Sucks, предвођен углавном белим рок обожаваоцима који су осећали да их угрожава успех жанра укорењеног у црни и квир андерграунд.

Покрет је потпиривао расизам и хомофобију, а отровни врхунац је достигао 12. јула 1979. на озлоглашеној вечери Ноћ разарања диска, када се неколико хиљада људи окупило на чикашком стадиону за бејзбол како би ломили диско плоче у језивом јавном пиру.

Име Дона Самер је важило као синоним за диско музику, и стога импозатно делује низ хитова које је снимила током наредних декада - међу најпознатијим су She Works Hard for the Money, њувејв комад из 1983, и шљаштећи заразни поп This Time I Know It's for Real.

Готово деценију после њене смрти, савремени диџејеви и продуценти радо посежу чак и за мање познатим песмама из њеног каталога.

Уметници и колективи попут Џуниора Веласкеза, Оливера Нелосна и Ladies On Mars само су неки од потписника ремикса песама које су се нашле на тзв. изгубљеном албуму, који је њена издавачка кућа стопирла 1981. због процене да диско звук више није у моди, уз препоруку Самер да се преорјентише на стил који би био ближи Р&Б-ју.

Ново издање, названо I'm a Rainbow: Recovered and Recoloured, истиче безвременост певачициног гласа.

Не можете остати равнодушни кад га чујете како струји преко бубња набијеног темпом из Ladies On Mars у унапређеној верзији под називом Leave Me Alone, нарочито када испоручи заразни стих:

„Никада нећу припадати ни теби ни другом мушкарцу."

Продуцент оригиналног албума Пит Белот за злехуду судбину оригиналног издања криви Дејвида Гефена, челника тадашње издавачке куће са којом је Дајана имала уговор.

„Никада ми није било јасно зашто је уопште потписао уговор са њом кад је мрзео диско музику," каже Белот.

„Био је сјајан тип, али сматрам да није био за њу."

Ипак, он каже да Гефен није дуго био џангризав, пре свега због тога што је једна песма с тог албума, Romeo, донела лепу своту новца и ауторки и издавачу када се појавила на у изузетно успешном филму Флешденс.

Само краљица диска!?

Ира Медисон III, списатељица и ауторка подкаста која је пре неколико година за VICE саставила најобухватнији приказ музичке каријере Доне Самер, истиче да у њеној дискографији такође можемо наћи и рок химне, попут сингла Hot Stuff, који је 1979. дрско покорио топ листу, као и „неке невероватне Р&Б песме".

Love Is in Control (Finger on the Trigger), коју је Квинси Џонс снимио 1982, исте године када је продуцирао Thriller Мајкла Џексона.

Несумњиво, један је од њених најсјајнијих Р&Б дијаманата - недвосмислени показатељ колико је била уважавана у то време.

„Наравно, лако је сатерати црног уметника у један жанр, али иако песме другaчијег стилског усмерења нису биле толико утицајне као оне које припадају жанру диска, тај део њеног стваралаштва показује да је била уметница са широким стилским распоном", каже Медисон III.

Осим тога, током периода када је била на врхунцу, Самер није само дефинисала диско, већ је и проширила његове границе.

Хауард каже да је певачица: „извела плесну музику из клубова, њеног природног окружења, и одвела је на врхове топ листа".

Само у 1978. и 1979. покорила је Billboard Hot 100 са осам синглова који су се нашли међу првих пет места.

Хауард такође истиче да је током тог периода Самер објављивала двоструке албуме, „била је то потпуна новина кад је реч о аутору денс музике", што ју је дефинисало као неприкосновену звезду жанра.

„Захваљујући томе је плесна музика постала равноправни такмац рок музици, жанру који је у то време био орјентисан претежно на албуме", додаје он.

Погледајте видео: Како од оружја настаје музика

У извесном смислу, Самер је победила рок музику на њеном терену, јер је 1979. постала прва уметница чија су три двострука албума у низу завршила на врху листе Billboard 200.

Харви каже да стога Самер треба да ужива статус „истинске рок звезде".

До времена када се пробила, средином 70-их година прошлог века, Самер је већ била изузетна певачица.

Рођена и одрасла у Бостону, ћерка месара и учитељице, избрусила је таленат наступајући у школским мјузиклима пре него што се преселила у Њујорк 1967. како би се придружила блуз бенду Crow.

Идуће године је отишла у Минхен како би играла у локалној продукцији Косе, мјузикла епохе.

Шест година касније, док је, у истом граду, била ангажована као пратећа певачица, упознала је ауторе-продуценте Белота и Ђорђа Мородера и започела невероватно конзистентну седмогодишњу сарадњу која је резултирала њеним највећим хитовима.

И након више од 45 година касније, Белот, који каже да је трио деловао толико складно током креативног процеса да ниједанпут није дошло до свађе, још увек је задивљен певачициним вокалом.

„Дубина и распон њеног гласа су били јединствени", каже он.

„Она је најбоља певачица са којом сам сарађивао."

Заправо, он сматра да је била толико природно надарена, да је сваку песму снимила из првог покушаја; једино је за обраду MacArthur Park Џимија Веба, која је освојила врх топ листе 1978. и која „показаје сву снагу њеног гласа", био потребан други „тејк".

Хауард описује Самер као „певачицу какву продуцент може само пожелети" јер је „третирала свој глас као инструмент".

„Она има снагу, бистрину [и] способност да држи глас без помоћи вибрато технике и украса које веома често користе савремене певачице", додаје он.

Према његовом мишљењу, њен чувени мелодраматични дует са Барбаром Стрејсенд No More Tears (Enough Is Enough) из 1979. успео је захваљујући томе што је постигнут „савршени спој" две певачице са „сличним вокалним стилом".

Белот скромно каже да је Самер „права ауторка" песама које су Мородер и он продуцирали за њу, описавши је као „алхемичарку која претвара обичан метал у злато".

Тај таленат да визионарску идеју подигне на још виши ниво показала је у I Feel Love (1977), прекретничкој електро песми коју је Дејвид Боуви, када ју је први пут чуо, описао као „звук будућности".

„Могла је да је отпева у регистру који је прирођен њеном гласу, али је одмах пробала виши", присећа се Белот.

„И то је слој који је песму одмах учинио магичном, јер ју је Самер одвела миљама далеко од механичког пулсирајућег бита. Она заиста лебди над њим."

Херви каже да је певање у том маниру утицало на њену сарадњу са Lion Babe, истичући Донину способност да „снажне ритмичке ударце подреди својој сноликој и прозрачној сензуалности".

Снага њених песама

Такође, у периоду када је мало певачица покушавало да направи ауторски искорак, Самер је показала да је талентована ауторка.

Иако није била потписана на Lady of the Night из 1974, који је продуцирао Белот и који је објављен само у Холандији, на чувеном албуму Love You to Love You Baby, с којим се пробила 1975, песме потписују Белот, Мородер и Самер.

Од тог тренутка, формиран је плодоносни трио који је испоручивао хитове, попут I Feel Love, Love's Unkind и I Love You.

До албума Bad Girls из 1979 - који важи за њено најбоље остварење - њено самопоуздање је довољно нарасло и неколико песама је потписала сама.

Dim All the Lights, стискавац који је сама написала, и који је хтела да уступи Роду Стјуарту, зауставио се на другом месту листе Billboard Hot 100.

У најбољим тренуцима, њене песме су испуњене емпатијом.

Наводно је насловну тему филма Bad Girls написала инспирисана причом једне од својих сарадница о томе како ју је полицајац помешао са сексуалном радницом.

То ју је подстакло да замисли како живе жене које заиста тако зарађују да би преживеле.

„Али, зашто се не запитате: 'Ко су оне?'", пева она у уводу у рефрен.

„Попут других, оне желе да буду звезде."

Самер је на лукав начин пренела тему на омот албума, где је видимо како позира испод црвеног уличног светла док је мотри полицајац.

Због тога што је ова сцена у другом плану, иза њене фигуре дате од главе до трупа, она је готово дискретна и мање провокативна у односу на то колико је могла бити.

Ипак, она најављује провокативне иступе када је реч о сексу и сексуалности које ће Мадона током 80-их довести до савршенства.

Такође треба поменути да је сингл Love to Love You Baby, с којим се 1975. пробила, покренуо контроверзу сличну оној коју ћемо касније често сретати код Мадоне.

Начин на који је певала, који буди асоцијације на мачку док преде, многи су осудили због сексуалне сугестивности, због чега је песма била забрањена на ББЦ-ју и другим станицама широм света.

Када је Самер умрла 2012, Мадона јој је одала почаст твитом „почивај у миру", уз линк на Future Lovers, композицију из 2005. која представља њен омаж песми I Feel Love.

Таленат да пренесе нечије проживљено искуство Самер је показала и у песми She Works Hard for the Money из 1983.

Током боравка у једном холивудском ресторану, приметила је да је исцрпљена чистачица тоалета заспала на послу и одлучила да напише песму о томе.

За She Works Hard for the Money је снимљен упечатљив видео, који је додатно допринео да је MTV учестало емитује у време када је мало црних уметника имало сличну подршку, и отада се с том песмом поистовећују многе жене које раде напорне послове.

Након албума Another Place and Time из 1989, који је снимила у сарадњи са тада траженим тандемом Сток-Еjткин-Вотермен, који је до тада укњижио три хита која су се нашла међу првих 20 места британске листе синглова, Самер је снимала спорадично.

У том тренутку је била у раним четрдесетим, изазован период за жену која покушава да ради у огољено сексистичкој музичкој индустрији.

Такође, никако није успевала да изађе на крај са непрестаним гласинама да је хомофоб које су подривале њену репутацију, нарочито с обзиром на то да је имала бројне обожаваоце међу геј популацијом.

У време појаве сиде, магазин Вилиџ Војс (Village Voice) пренео је 1983. да је дубоко религиозна певачица назвала нову болест „божјом казном" - што је она упорно негирала.

„И даље не верујем да је могла нешто слично да каже јер је она, у време кад смо сарађивали, имала много геј пријатеља", каже Белот данас.

Такође, он сматра да је у последњем делу њене каријере њен менаџмент лоше водио посао.

„Никад ми није било јасно зашто није била више ангажована у области музике за филм", додаје.

Најзад, Самер се несумњиво доказала на том пољу: 1977. је њен сингл Down Deep Inside - главна тема катастрофалног филма The Deep коју је написала са Џоном Беријем, композитором серијала о Бонду - стигао до петог места британске топ листе.

Међутим, имала је блиставу каријеру и непотребно бисмо зашли у детаљисање, ако бисмо се запитали шта је све још могла да постигне.

Готово десет година након њене смрти, музика Доне Самер наставља да нагони људе да изађу на плесне подијуме и емотивно их испуњава - често истовремено.

Хауард сматра да је Last Dance „савршени избор за крај вечери" било ког догађаја који организује колектив Horse Meat Disco, али додаје:

„Нисам је дуго слушао, још од 90-их, јер је на сахрани једног мог пријатеља непрестано ишла њена музика кад смо излазили са службе. Након тога, код мене би изазивала узнемиреност."

У извесном смислу, ова узбудљива прича прикладно сажима оно што Дону Самер чини неодољивом - била је краљица диска, али и много више од тога.

Погледајте видео: Балерина оболела од Алцхајмера присетила се покрета кад је чула Лабудово језеро

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]