Музика: Завирите у алтернaтивни универзум Кејт Буш

„Због чега људи желе да сазнају нешто о мени кад албуме објављујем спорадично?", упитала је Кејт Буш новинара 1989.

Један од разлога због ког она фасцинира немали број уметника јесте тај што одаје утисак особе којој је дубоко стало до уметности коју ствара, док, с друге стране, не мари за пажњу коју изазива.

У јавности се појављује само када треба да представи сопствено дело.

Будући да је последњи албум 50 Words for Snow објавила 2011. и да је последњи пут наступала 2014. (први пут после 35 година), када је одржала серију концерата у оквиру које су распродате три вечери - то се не дешава пречесто.

„Мислим да мој живот није толико интересантан", рекла је 2016.

„Држим до моје приватности и сматрам да моје дело треба да говори за себе."

Међутим, за Кејт Буш се не може рећи да је особењакиња јер живи обичним, нормалним животом, заједно са мужем Денијем Макинтошем и увек је расположена за разговор кад има нешто да каже.

Недавно је ова 63-годишњакиња саопштила да њен сингл из 1985. Running Up That Hill (A Deal with God) бележи неочекивани вирални успех, након што се песма могла чути у кључним сценама последње сезоне серије Чудније ствари (Stranger Things).

Ушла је међу 10 најбоље пласираних на америчкој и британској топ листи.

После тога, једно време је била најстримованија песма на свету, надмашивши ривале попут песама Херија Стајлса и Бед Банија, и покорила је врх британске топ листе.

Имитације небројених тинејџерки и тинејџера су „искидале" на Тик Току.

„Веома сам узбуђена због свега!", написала је Буш на свом сајту хвалећи серију.

Буш је песму написала у лето 1983. у њеној кући у области селу Кент.

Главна тема је крајње саосећање: јунакиња машта о томе како се договорила са Богом о томе да она и њен љубавник замене места како би најзад у потпуности разумели једно друго.

Нимало изненађујуће, песма је постала химна LGBTQ+ заједнице (такође, могла се чути у серији Поза).

У складу с тим, управо је певачицин дечко и сарадник Дел Палмер програмирао напети ритам на електронским бубњевима који наговештава песму, али и цео албум Hounds of Love.

Издавач EMI је одбио оригинални наслов A Deal with God, страхујући да би могао да увреди побожне слушаоце и радијске диџејеве, а изнуђено решење, како пише Грем Томсон у биографији Under the Ivy, била је „савршена аналогија" за читав албум: „Живот је тежак, али стићи ћемо већ негде".

Поједине загрижене обожаваоце певачице нервира скорија лавина новопридошлих фанова, али макар у Британији нема смисла на тај начин бранити песму која је била велики хит 1985. и која је потом ремиксована за потребе затварања Олимпијских игара 2012.

Дакле, не ради се о закопаном благу, иако је она допринела очувању ауре култне уметнице.

„Била сам изненађена чињеницом да су многе моје песме, које немају изразити мејнстрим карактер, биле једнако успешне", рекла ми је 2011.

Нимало није лако одредити одакле долази Кејт Буш.

Наравно, ако питање не схватимо буквално - ћерка доктора и медицинске сестре, одрастала је безбрижно у окружењу средње класе које је било донекле боемско, на периферији Кента.

Њена демо касета са више од 50 песама кружила је међу породичним пријатељима и члановима шире родбине, док на крају није дошла до Дејвида Гилмура из Пинк Флојд, захваљујући коме је, као шеснаестогодишњакиња, потписала уговор са кућом EMI.

Опште је познато и да је четврти сингл The Man with the Child in His Eyes написала са 13 година.

Каже да је то радила из забаве.

Њени пријатељи су после школе ишли на часове балета или гимнастике; она је писала песме.

Али одакле долазе њене песме? Е, то је већ тешко докучиво.

С песмом Wuthering Heights покорила је топ-листу 1978, у тренутку пробоја панка и диска.

Деветнаестогодишња дебитанткиња, која се нашла испред састава Aба, Блонди и Би Џиз захваљујући песми која представља посвету роману из 1847, сигурно је сматрала да је то био велики успех.

Када неку уметницу поредимо са Џони Мичел и Аретом Френклин, такође призивамо ширу традицију фолк-рок аутора-певача или соул музике, али када излистамо утицаје Кејт Буш, мислимо на нешто несвакидашње.

То што је као млада волела Дејвида Боувија и Елтона Џона не помаже много ако желимо да објаснимо на који начин ће се поигравати речима, сликама, мелодијама и гласом.

У том смислу, важнија је њена љубав према филмовима Пауела и Пресбургера, романима Џона Виндема, усменим предањима и причама о духовима.

Њено дело спаја изразито британски мистицизам и једнако енглески смисао за апсурдни хумор.

Улазак у свет маште

Кејт Буш је као двадесетогодишњакиња донела неуобичајено рискантну одлуку да не наступа уживо, што јој је омогућило да се усредсреди на снимање албума - преузела је улогу копродуценткиње албума Never for Ever из 1980. и почела да експериментише са модерном аудо технологијом.

Запањујућ и уврнут, албум који је уследио - The Dreaming - представљао је радикални нови почетак који јој омогућава да крене у било ком смеру.

„Свакодневно бих ишао с њом у студио и увек сам се осећао као да изнова улазим у свет маште", присећа се техничар Ник Лонеј.

На сличан начин је поступила и кад је реч о снимању спотова.

Аутономија за коју се изборила и данас инспирише многе уметнице у индустрији где жене најчешће равномерно деле ауторство са сарадницима.

„Изузетан албум", каже Сент Винсент о The Dreaming.

„Превазишла је себе."

После The Dreaming, који је шокирао многе, најмање се очекивало да ће Буш снимити велики хит.

Захваљујући сингловима попут Running Up That Hill и Cloudbusting, албум Hounds of Love је постао четврти најпродаванији албум у Британији 1985, нашавши се одмах иза Dire Straits и Фила Колинса.

Плоча је инспирисана мотивом замене тела, хорорима снимљеним средином прошлог века и делима ексцентричног психијатра Вилхелма Рајха, а друга страна представља свиту о жени изгубљеној на мору, при чему се преференце певачице кад је реч о звуку подударају са великом популарношћу синтисајзера „Fairlight" и ритам машине „LinnDrum" на врхунцу осамдесетих година 20. века.

Звук плоче је истовремено интиман и поседује епски замах.

Нимало не изненађује што је снимила два дуета са Питером Гејбријелом.

Бендови и аутори који су снимали током осамдесетих често су прелазили из арт попа у поп (нпр. The Human League и Talk Talk), али је Буш потпуно укинула разлику међу тим жанровима.

Њена визија се некада поклапала са оним што је публика хтела, а када то није био случај, једноставно није марила.

Песма Experiment IV коју је снимила за колекцију састављену од победничког низа синглова под називом The Whole Story представља бизарну причу о тајном војном пројекту за развијање соничног супероружја, а спот је означен као исувише крвав да би био емитован у емисији Топ оф д попс (Top of the Pops).

Без обзира на то, недуго потом је с одушевљењем написала песму за романтичну комедију She's Having a Baby Џона Хјуза.

Популарност изузетно потресне песме This Woman's Work превазишла је успех филма, па је касније снажно одјекнула у серијама попут Слушкињина прича и Extras.

Реч је о особи која је измислила 50 изванредних синонима за снег (блистависјај, планински јецај) и замолила глумца Стивена Фраја да их исприча, или којој су се у истој песми, као гостојући вокали, појавили Принс и Лени Хенри.

У њеној музици једноставно не постоји раздвајање између шоубизниса и авангарде.

Њена музика није била популарна једино током деведесетих година прошлог века - повукла се из породичних разлога после неуспеха албума The Red Shoes из 1993.

Албум је назван по филму о жени коју је посвећеност уметности одвела у смрт.

Повратнички албум Aerial из 2005. је разрешио ту напетост - у песмама се преплићу креативност, породични живот и природа чинећи целину.

Њена музика, каже, „допире из места где је тихо".

Међутим, њен утицај никада није јењавао.

У ученице и ученике се убрајају: Тори Ејмос, Фиона Епл, Лејди Гага, Bat for Lashes, Goldfrapp, Флоренс Велч, Џоана Њусом, Трики и Ауткаст.

Поједини уметници успевају да створе нешто ново у музици; Буш припада тој малобројној групи - реч је о уметницима чија имагинација открива постојање новог хоризонта.

За њу, свака ствар може подстаћи песму (као инспирација за Aerial су, на пример, посложили веш, песма птица и број Pi) и свака перспектива је легитимна: дете, фетус, човек из нижих сталежа у источном Лондону који пљачка банке, истраживач Хималаја, човек који гледа како му се жена порађа, дух.

Она је авантуристкиња и алхемичарка; перфекциониста и сањарка.

За једну генијалку, Буш је необично пријатна, не прати је глас да је хировита или да има тешку нарав.

Најближе што је пришла контроверзи било је 2016, када је подржала Терезу Меј као жену на премијерској позицији.

Од Џони Мичел и Арете до Адел и Мери Џеј Блајџ, велике певачице најчешће повезујемо са изражавањем емотивног бола - главни мотив је сломљено срце - али Буш има редак таленат да са слушаоцем подели уживање, саосећање и чуђење.

У интервјуима шармантно, a заправо вешто се измичући, ставља до знања да не може или није у стању да речима израти како смишља музику која је набијена интензитетом.

Често пориче да уопште постоји мистерија коју треба разоткрити, што појачава осећање да је реч о фасцинантној ауторки.

Рекла ми је да воли када слушаоци погрешно чују или прочитају речи њених песама, све док из њених песама извлаче нешто позитивно.

„У суштини је неважно да ли сте схватили шта је аутор осетио. Важно је који осећај у вама изазива."

У Running Up That Hill се поставља питање „Желиш ли да знаш какав је осећај?" - и десетине милиона људи је одоговорило потврдно.

Недавно сам видела да на музичком сервису Спотифај песма има 188 милиона стримова од настанка платформе; већ крајем јуна их је било 213 милиона.

Буш је поново поп сензација, иако није ни прстом мрднула.

Али када песма толико тога има да каже, шта бисмо уопште и тражили од ње?

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]