Музика: Бијонсе на новом албуму слави запостављене легенде хаус музике

Њен нови албум је преплављен позитивном енергијом, и иако Бијонсе није прва певачица која новим генерацијама открива клупску музику стварану деведесетих година прошлог века, том звуку је утиснула свој краљевски печат.

Renaissance одише духом тог времена, када је плесни подијум представљао оснажујући „сигуран простор" за посетиоце клубова, посебно ЛГБТКју заједницу.

Овај албум садржи најразновсније елементе: високо октански NRG диско, хип-хоп, а посебно хаус музику, јер је главни сингл Break My Soul посвета америчкој певачици Робин Ес и њеном хиту из 1993. Show Me Love (StoneBridge mix).

Идеја овог албума је да скрене пажњу на наслеђе оригиналих певача, чији су гласови били кључни за обликовање овог класичног плесног звука, али чији је допринос често био занемарен.

Хаус музика је осећање (барем тако је звучала мантра која је понављана 1990-их), а ове црне певачице испуниле су електронски звук живом емоцијом.

Крајње је време да им се захвалимо.

„Веома сам поносна на Бијонсе, јер је искористила шансу и ради оно што жели," каже Робин Стоун (право име певачице Робин Ес) сијајући од среће током прекоокеанског разговора преко Зума.

„После свих ових година, људи ће коначно сазнати ко је заправо Робин Ес."

Чути вокал Робин Стоун 1990-их, када сам га ја чула као клаберка пуна ентузијазма, деловало је као откровење; чути га поново у 21. веку представља духовно искуство.

Касне осамдесете и деведесете године 20. века биле су веома узбудљив период за плесну музику којом доминирају вокали; попут многих колегиница, Стоун је објавила много синглова, а најчешће је повезују са песмом Show Me Love (пре него што ју је семпловала Бијонсе, Show Me Love су семпловали разни извођачи, између осталог и Charli XCX).

Ако бисмо се присећали најупечатљивијих гласова из те ере, који долазе из Велике Британије и Сједињених Држава, та листа би обухватала и имена Адиве (Respect, 1988); Марте Волш, диско певачице групе Sylvesterи The Weather Girls, чији глас касније можемо чути у хитовима група Black Boxи C+C Music Factory), који је нису потписали; Кристал Вотерс (Gypsy Woman, 1991); Енџи Браун, певачица коју можемо чути на синглу I'm Gonna Get You који је група Bizarre Inc објавила 1992, Барбара Такер (Beautiful People, 1994); Џенис Робинсон (Livin' Joy's Dreamer, 1995) и Алтра Нејт (Free, 1997).

Ове талентоване жене су пренеле позитиван, продоран и срчани израз са плесних подијума андерграунд клубова на врхове топ листа, а ако сте имали среће да их слушате уживо, то је било откровење.

Никада нећу заборавити како сам слушала америчку певачицу Кети Браун у тренутку када је буквално срушила кров ноћног клуба у лондонском Кемдену, изводећи хаус хит из 1997. Turn Me Out (Turn to Sugar);.

Окупљени су урлали и ударали песницама по зидовима од узбуђења док нису изгубили глас, а руке им биле испечатиране масницама.

„Деведесете су биле време када је индустрија почела да схвата клубове озбиљно, као једну врсту маркетиншког теста за квалитет музике," каже ди-џеј Полет, британска иноваторка из тог периода, захваљујући легендарним вечерима које је организовала, попут Флеша у чувеном манчестерском клубу Хасијенда и хеорина савремене клупске културе.

„Плесне нумере нису се само појављивале на клупским топ листама, оне су забележиле и озбиљну продају.

„Пошто су многе од ових певачица потекле из госпел окружења, донеле су хаус музици гласове из цркве: једну врсту чистоте која вас подиже у ритму четири четвртине.

„Неке од тих певачица су добиле понуду да сниме соло албуме, након чега је, опет, свега њих неколико доживело успех, али не све."

„Ми смо увек биле присутне на сцени; никада нисте срели некога ко толико ради, а да није доживео похвале у јавности. Највећи део певачица уопште није познат. Али наша заједница је заједница љубави", тврди Стоун.

Заслужено признање

И док је статус „суперстар ди-џејева", углавном резервисан за мушкарце, имао све већи престиж у јавности, црне извођачице и кантауторке су често биле занемарене и њихови допринос није био препознат у мејнстриму.

Неретко се догађало да се њихови снимци семплују без дозволе, на пример, вокал Лолете Холовеј у хаус мега-хиту из 1989. Ride on Time.

Иронија је што су и Бијонсе оптуживали да је то урадила на новом албуму - певачица Келис ју је напала на друштвеним медијима кад је сазнала да је у песми Energy семплован део из сингла Get Along with You из 2000, и притом није наведена као ауторка.

У видеу који је објавила на Инстаграму, Келис тврди: „Не ради се о томе да смо певачице, океј, црне ауторке у индустрији у којој нас нема много… Ради се о следећем, сва прича о женском оснаживању има смисла, само ако то радите у пракси."

За њу, али и многе друге вокале у хаус музици, успех у великим издавачким кућама се испоставио као креативно спутавајући, пошто су корпорације од њих очекивале да ће репризирати исту хит формулу.

„Када сам желела да раширим крила, стрпали су ме у кутију", каже Стоун.

Уопштавајући термин „дива" поништавао је индивидуалне карактеристике певачица.

„Никада се нисам идентификовала са називом 'дива'," каже Стоун.

„Код куће сам имала троје мале деце када је објављена песма Show Me Love; после наступа, долазила бих кући да нахраним децу и променим им пелене."

Остала је скромна, додавши да је сада у свом елементу кад поново наступа сама: „Стајати пред публиком у 60. години је потпуни благослов."

И док индустрија и даље ретко признаје ауторство певачицама са клупске сцене, што је озбиљан проблем, дигитална ера олакшава иноваторима да буду препознати, као и корисницима да поделе инспирацију једни са другима.

„То је невероватно позитивна ствар, зато што показује да издавачке куће не морају да користе пиштаве, младе гласове у хаус нумерама," каже Полет.

„Људи треба да буду што отворенији кад је музика у питању".

Гласови клупске културе

Ровета, манчестерска ауторка и певачица фантастичних и разноврсних могућности, употпунила је снажним вокалом пројекте различитих жанрова, између осталих, сарађивала је и са бендом Happy Mondays од 1990.

Она категорички одбија да је неко назове пратећим вокалом.

И даље даје снажан глас клупској култури - верзију сингла Show Me Love певачице Робин Ес из 2008, коју су ремиксовали Стив Анђело и Лејдбек Лук, отварају Роветин глас и стихови из песме Sweet Mercy, Reach Out из 1990.

Она је потписана на том издању, а за коришћење семпла јој је плаћено.

Ровета, која се такође сећа клабинга у Хасијенди, чувеном манчестерском клубу почетком 1990-их, изненадила се кад је чула сопствени глас на два плесна хита (Eterna коју потписује Slam и Baby Can You Reach иза које стоји Limelife).

„У том тренутку нисам знала да је могуће семпловати нечији вокал, као и да постоји a capella верзија песме Reach Out, која циркулише около," каже Ровета.

„Тада нисмо могли да гуглујемо да бисмо сазнали која се песма чује.

„Касније сам због тога критиковала Тода Терија, ди-џеја и продуцента иза пројекта Лајмлајф, али сам после снимила неколико песама с њим.

„Рећи ћу све искрено: можете некоме да се дивите, али немојте да изгубите себе. Волим мој посао, не интересује ме да будем позната, али желим да се мој глас поштује.

„Људи са којима сам одувек желела да радим ми се сада обраћају и предлажу сарадњу."

Ровета је доказала да може да пева најразличитије стилове музике, али она и даље одржава везу с хаус музиком јер је ту „могуће певати као жена са ставом, без обзира на то да ли вичете или певате нежно".

Још једна хероина која је остала посвећена хаус музици и као кантауторка и као ди-џеј несумњиво је Алтра Нејт, која припрема нови албим Ultra.

„Овај жанр ми је понудио веома широку палету за рад", објашњава она.

„Имала сам слободу да користим најразличитије звуке и идеје."

Њен рад каналише необуздану енергију, која потиче из њеног клаберског искуства током тинејџерских дана проведених у Балтимору.

„Одрасла сам у средини где су сви духовно уједињени преко музике и плеса.

„Енергија је била свуда око вас", каже она.

На плесном подијуму је упознала утицајне продуценте Basement Boys, са којима је написала клупски класик It's Over Now.

„Буквално смо седели за трпезаријским столом; студио је био у Џејевом подруму, они су миксали у орману, а у купатилу су се снимали вокали.

„У тренутку када је хаус музика почела транзицију од андерграунд звука у комерцијални жанр, нису постојала правила.

„Та слобода да експериментишем и развијам се кроз уметност изгубила се данашњој музичкој култури зато што велике издавачке куће очекују да им испоручите исполирани пројектил, у тренутку када сте ви небрушени дијамант."

Могуће је да је спонтани дух нестао, али генерације сада могу да чују, виде и славе оригиналне гласове хаус музике и њихово наслеђе се развија.

„Када смо написали Free, нисмо знали да ли ће се било коме допасти ова песма, то је био прави међународни ризик", каже Алтра Нејт с осмехом.

„Да доживим да видим да то мало семе које сам посадила буде изведено уз цео оркестар у Линклон центру, то је моја прича."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]