Дина Јашари, музика и Северна Македонија: Скопској кантауторки дом je тамо где пожели, а бивша Југославија јединствена сцена

Док многи музичари размишљају о упуштању у програмерске или дизајнерске воде, Дина Јашари, млада кантауторка из Скопља, жели да живи искључиво од песама које пише.

Њене песме се рађају у топлини дома у скопском насељу Ченто и привукле су пажњу публике широм Балкана, чему сведочи и престижна награда Милан Младеновић која јој је недавно додељена у Београду.

„Нема разлике између приватне Дине Јашари и оне која седи овде", открива осмехујући се 23-годишња музичарка за ББЦ на српском.

На жанровској раскрсници дрим попа, неосоула и џеза, њена музика привлачи публику различитих година и укуса, што је посебно радује.

„Памтим једном кад је дошао неки металац са озбиљном фацом, за кога никад не би рекао да слуша Дину Јашари, и казао ми да је мој велики фан и да у три ноћу слуша песму Бои и плаче", поносно говори.

На разговор, заказан у кафићу њеног брата, стиже бициклом.

Пронашла је угодно место у углу локала на троседу окруженим музичком опремом и инструментима попут акустичне гитаре и тарабуке.

„Има доста ствари од куће, на пример, овај грамофон је мој тата донео са бувљака", показује на велику кутију тик поред главе.

Иако рефрен Динине најпознатије песме Дома говори да је „њен дом је тамо где жели да буде", она каже да се „не везује за конкретна места и локације", већ за људе са којима „гради успомене".

Њена генерација долази до музике преко Јутјуба и стриминг сервиса Спотифај, али Дина планира да први албум објави на винилу.

Музичарка која планинари и решава судоку

Изнад престонице Северне Македоније горостасно се издиже хиљаду метара висока планина Водно, једно од омиљених места за „вежбање и релаксацију" Дине Јашари.

Тамо планинари, али одлази и по дозу инспирације и „тихе звуке природе" који је испуњавају.

„Волим да идем да се пењем и то ме много смирује."

Уместо „козје стазе", сада је жичара доводи до врха планине где је пре две деценије подигнут такозвани Миленијумски крст, нововековни симбол Скопља.

Не скидајући розе наочаре, летимично баца поглед на скопску котлину, преламајући стихове њених песама док у крилу држи укулеле.

На врху планине, поред шездесет метара високог челичног крста, налази се продавница, а ту је планинарски дом и неколико летњиковаца.

Одатле допире модерна балканска фолк и треп музика које пуштају македонски школарци, а Дина застаје близу литице и, не обраћајући пажњу на звуке, почиње да свира њену песму Дома.

„Ово ми је место за одмор, али и за вежбање", открива.

ББЦ не одговара за садржај треће стране

Импровизовани видиковац пружа добар поглед на јутарњом маглом окупану долину реке Вардар која протиче и испод Каменог моста у центру Скопља, покрај кога Дина такође проводи слободно време.

„Kej jе и место на које често долазим да размишљам, место где често плачем.

„Кад гледам у воду како тече, много ме опушта и смирује",каже.

Каже да је кеј покрај Вардара и „добро место када није најинспирисанија".

„Искрено, не верујем у инспирацију, верујем у константно размишљање и константан рад."

Камена обала Вардара понекад постаје и кутак за разбибригу, на пример, за решавање судокуа.

„Опседнута сам њиме и свуда га носим са собом", говори Дина вадећи књигу са овом јапанском логичком игром бројева из торбе.

Њено родно Скопље, град који прожима бројне културе чији су мештани, различитих националности и вероисповести, свако на свој начин, остављали својеврсни печат, непресушно јој је надахнуће.

„Скопље је први дом.

„Ту су направљене све моје песме, ту су први пут изведене и ту проналазим радост, али највише код људи који чине град лепим", додаје.

И сама Дина потиче из мешовитог брака: мајка је Македонка, а покојни отац Албанац.

„То је велики део мог идентитета и онога што сам", истиче.

Зато је, каже, веома срећна што је одрастала у насељу Ченто са људима „различитих националности и животних стилова".

У таквим околностима је схватила да „нема разлога да гледа људе на другачији начин, колико год да се разликују".

Ипак, највећа инспирација младе музичарке је отац.

„То је велики део мог стваралаштва и песма Бои је посвећена њему."

Од малена је била окружена инструментима, посебно акустичним гитарама које је њен отац сакупљао.

„И он је такође свирао, па сам и сама пожелела да научим", објашњава Дина.

Ипак, први инструмент који је научила да свира није била гитара већ мандолина, које се докопала са 11 година.

Од девојачког споменара до професионалног студија

Прве песме је писала крајем основне школе, али „само за себе и никога другог".

Неколико година касније ипак је решила да своје дело подели са другима, те је објавила прву званичну ауторску песму Во тебе се гледам, у сарадњи са ди-џеј Сириликом (Cyrillic) из Прилепа.

„Писање музике и текста ми је било нешто интуитивно и један вид споменара.

„Нисам била мала девојчица која води дневник, писала сам песме и временом схватила да могу да направим да буде профи", присећа се уз осмех.

Све креће, каже, „у њеној глави", а идеје навиру стално - било да се „купа, вози бицикл или кува".

„Ако ми падне неки добар стих или мелодија на памет, снимим их у телефону, а носим и свеску где записујем текстове".

Њена филозофија је да „ако песма звучи добро одсвирана и отпевана само на једном инструменту, онда може да се пређе на продукцију и аранжман".

„Процес стварања песама ми је један вид терапије, да се ослободим свега што ми лежи на души и у мислима."

Сирова верзија песме завршава у студију код продуцента Драгија Иванова са којим сарађује неколико година.

Он „ту направи неку магију и настане 10 пута скупља песма", каже кантауторка.

У студију у скопском насељу Карпош, где се приликом уласка изува обућа, Дина тренутно ради на новим песмама.

Све њене песме су отпеване на матерњем, македонском језику, јер је тако, каже, аутор „најкреативнији и најоригиналнији".

Можда ће се окушати и у писању и на неком другом језику, уколико јој постане „довољно близак као македонски".

Скопски музички храм - МКЦ

У близини обале Вардара је још једно место које је Дину Јашари изградило као личност и уметницу - Младински културен центар (Омладински културни центар).

Популарни МКЦ је већ пола века својеврсни гитарски храм Скопља.

У центру су наступали бројни македонски бендови, од ветерана југословенског рок звука групе Леб и сол, скопских гот рок/пост-панк бендова Падот на Византија и Мизар, до млађих алтернативних и инди састава попут Bernays Propaganda.

МКЦ је и данас стециште алтернативне сцене Скопља чију окосницу, између осталог, чине бендови Палиндром, 21 Век, Funk Shuiи Перија, па и сама Дина Јашари.

Управо је у МКЦ-у први пут изашла пред публику.

„Најсентименталније сам везана за МКЦ. То је место где су ме приметили и звали на концерте", додаје док тихо пролази главним холом центра где се управо одвија снимање турске ТВ серије.

У центру је упознала талентоване људе сличне себи са којима се дружи и сарађује, попут Васка Атанасовског, једног од најактивнијих актера македонске сцене и некадашњег гитаристу и певача хардкор, панк и алтернативних бендова F.P.O, Bernays Propaganda, XAXAXA, 21 век.

„У последње време ме он највише мотивише.

„Са њим и његовим бендом 21 Век сам ишла на мини турнеју где ми је објаснио како то функционише и шта значи када је музичар из Македоније на турнеји, да ли си на правом путу и све остало", ентузијастично објашњава Дина.

Ко је Дина Јашари у ствари?

У Београду као код куће, регион једна сцена

Иако је македонска престоница „први дом", Дина се „као код куће" осећа и у Београду у којем је одржала први наступ ван Северне Македоније.

„Много смо слични, одмах сам осетила повезаност.

„Сваким одласком у Београд градила сам моју заједницу људи и колега које редовно посећујем сада када дођем", објашњава.

У Београду јој је додељена и музичка награда задужбине „Милан Младеновић".

„Било је много смешно, када сам путовала за Београд са Луком (Тошевим, њеним дечком и гитаристом), све време сам му говорила, шта ако случајно добијем награду, шта ћу да кажем, леле српски, леле не", препричава Дина.

За четврту лауреаткињу признања које носи име по легендарном фронтмену југословенске рок групе ЕКВ прогласио је петочлани жири.

„Прелеп је осећај и много сам захвална.

„То је добар знак да сам примећена, да сам на правом путу и да то што радим функционише и вреди, јер када се бавиш музиком, никада ниси сигуран."

Због „музичког заједништва" које влада у региону, Дина Јашари целокупан простор бивше Југославије доживљава као јединствену сцену.

„Сви радимо исту ствар, сви смо из малих земаља са неразвијеним тржиштем и сви се боримо и имамо исту визију, а и језици су ту негде, разумемо се.

„То постоји, постојало је и постојаће, а наша генерација треба то да продужи без обзира на политичке околности", сматра Дина.

'Сви су хтели у иностранство сем мене'

Док шета центром Скопља чијим пејзажом доминирају импозантни споменици и новоизграђени културни и политички објекти у неокласицистичком архитектонском стилу, не обраћа пажњу претерано на околину.

Нови изглед родног града, настао током владиног пројекта „Скопље 2014", јој се, каже, не свиђа, али су јој важни људи који овај град чине „домом".

За разлику од многих вршњака, Дина не планира да иде из земље.

Због тога себе види „као црну овцу".

„Једна професорка је у четвртом средње питала колико нас планира да иде на факултет у иностранство, сви су рекли да, осим мене и још једне девојке".

У Северној Македонији је у првој половини 2022. одржан први попис после 20 година, а број становника, у односу на претходни, мањи је за око 185.000 људи.

Тренд исељавања младих са простора бивше Југославије у богатије земље Запада није заобишао ни Северну Македонију.

Поред економских фактора, један од главних разлога за одлазак из домовине је и „губитак вере у државе и институције", односно „немогућност запослења на легалан начин путем конкурса".

Ситуација је знатно лошија за музичаре у Северној Македонији, јер већина не може да подмири основне животне потребе бавећи се само музиком.

„И не мислим да је то проблем само ове генерације, увек је било тако - да би се бавио уметношћу мораш бити одлучан, храбар и да гинеш за то, што би рекли старији", каже Дина.

Она данас живи од музике, али не само од ауторске, већ ради и за друге, компонујући и снимајући вокале.

Предност је, каже, што макар не мора да брине око крова над главом јер још увек живи у породичној кући, па јој „не треба много пара за живот".

„Знам да ово морам да радим, не могу ништа друго, али се показује да се исплати и да има поенте", чврсто је уверена Дина Јашари.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]