Тоше Проески и споменик: На кога личи статуа певача на месту његове погибије

Аутор фотографије, Motionplay Agency
- Аутор, Наташа Анђелковић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 3 мин
Споменик Тошету Проеском постављен је за викенд у хрватском месту Нова Градишка, где је македонски певач погинуо пре 14 година у саобраћајној несрећи.
Статуа певача, врло популарног у целом региону, изазвала је бројне коментаре на друштвеним мрежама.
За рад вајара Славка Бунића многи су рекли да не личи на Проеског и да га „ни Македонци не би препознали".
Ово је још један у низу споменика који су подигнути, а да не личе на људе којима су посвећени, оцењује историчар уметности Ненад Макуљевић.
„Споменик као споменик не мора да буде портрет, али ако је портрет у питању, онда би морао да личи на представљену фигуру и то је један аксиом", каже за ББЦ на српском професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.


Идеја и одлука о изради каменог кипа Тошета Проеског, потекла је од компаније „Техникс".
Њихови представници су поручили да су захвални граду што је омогућио да „у градском језгру постави камену статуу која ће све пријатеље Македоније, па и пролазнике, поштоваоце живота уметника и бројне друге, песмом Тошета Проеског чинити срећним и вечним", пренео је РТС.
Откривању споменика присуствовали су бројни званичници.
Градоначелник Нове Градишке Винко Гргић, као ни уметник Бунић до објаве текста нису одговорили на питања ББЦ-ја.
Твитераши су са различитим личностима из света музике поредили новопостављени кип, али не и са Проеским.
Неке је подсетио и на политичаре.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 1
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 2
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 3
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 4
Неки су замерили недостатак детаља.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post, 5
Портрет би требало да има портретске карактеристике, чега овде нема, додаје Макуљевић.
„Раније је било оправдање - не личи, али нико и не зна како тај изгледа, али сада знају, има снимака и фотографија", каже он.
Иако недостатак вештине портретисања неки правдају уметничком слободом, овде није о томе реч, додаје.
„Споменик као такав није успешан.
„Ништа овде није ни прворазредно, ни специјално, ово је пракса која се дешава често и има је, нажалост, колико хоћете", додаје историчар уметности.

Ко је био Тоше Проески?
Тодор Тоше Проески рођен је 25. јануара 1981. у македонском граду Kрушеву.
Дипломирао је на Музичкој академији у Скопљу као један од најбољих студената генерације, а био је један од првих музичара који је после рата имао обожаватеље на простору целе бивше Југославије.
Погинуо је у близини Нове Градишке 16. октобра 2007. када је имао 26 година.

Аутор фотографије, Motionplay Agency

Споменик њему у част тек је један у низу који су се нашли на мети коментара и подсмеха у региону.
Хрватски вајари Дубравко Радман и Ленко Kризманић уз помоћ Елвиса Штифанића из Бадерне први су у белом брачком мрамору исклесали 2,5 метра висок и тону тежак споменик првог хрватског председника Фрање Туђмана.
Због подигнутих руку неке је подсећао на лего фигурицу робота, а добио је и надимак „Фрањо у сукњи", писали су хрватски медији.
У Хрватској су на мети критика били и бројни други споменици Туђману, али и прослављеном кошаркашу Дражену Петровићу у Шибенику, који је погинуо у саобраћајној несрећи 1993. године.
Меланија као Штрумпфета и Гагарин са малом главом
Статуа некадашње прве даме Америке Меланије Трамп постављана је два пута у близини њеног родног места у Словенији.
Првобитну дрвену, која је изазвала бројне коментаре, непознати људи су запалили недуго након што је подигнута 2019. године, а затим ју је заменила бронзана.
Статуу у плавој хаљини неки су описали као „срамотну", или је називали „Штрумфета" и говорили да не изгледа као Меланија Трамп.
Током 2018. је на Новом Београду постављен, али и брзопотезно уклоњен споменик руском космонауту Јурију Гагарину.
Необичан споменик на коме је глава чувеног астронаута несразмерно мала у односу на постамент требало је да буде откривена 12. априла, на 57. годишњицу његовог лета у свемир.
Међутим, и пре званичног откривања, спорна скулптура је уклоњена после жустрих реакција јавности, на друштвеним мрежама, па и у светским медијима.
Због положаја главе био је запажен и споменик деспоту Стефану Лазаревићу у истоименој улици у центру српске престонице.
У Србији је највише коментара изазвао монументални споменик Стефану Немањи.


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














