Toše Proeski i spomenik: Na koga liči statua pevača na mestu njegove pogibije
Autor fotografije, Motionplay Agency
- Autor, Nataša Anđelković
- Funkcija, BBC novinarka
- Vreme čitanja: 3 min
Spomenik Tošetu Proeskom postavljen je za vikend u hrvatskom mestu Nova Gradiška, gde je makedonski pevač poginuo pre 14 godina u saobraćajnoj nesreći.
Statua pevača, vrlo popularnog u celom regionu, izazvala je brojne komentare na društvenim mrežama.
Za rad vajara Slavka Bunića mnogi su rekli da ne liči na Proeskog i da ga „ni Makedonci ne bi prepoznali".
Ovo je još jedan u nizu spomenika koji su podignuti, a da ne liče na ljude kojima su posvećeni, ocenjuje istoričar umetnosti Nenad Makuljević.
„Spomenik kao spomenik ne mora da bude portret, ali ako je portret u pitanju, onda bi morao da liči na predstavljenu figuru i to je jedan aksiom", kaže za BBC na srpskom profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ideja i odluka o izradi kamenog kipa Tošeta Proeskog, potekla je od kompanije „Tehniks".
Njihovi predstavnici su poručili da su zahvalni gradu što je omogućio da „u gradskom jezgru postavi kamenu statuu koja će sve prijatelje Makedonije, pa i prolaznike, poštovaoce života umetnika i brojne druge, pesmom Tošeta Proeskog činiti srećnim i večnim", preneo je RTS.
Otkrivanju spomenika prisustvovali su brojni zvaničnici.
Gradonačelnik Nove Gradiške Vinko Grgić, kao ni umetnik Bunić do objave teksta nisu odgovorili na pitanja BBC-ja.
Tviteraši su sa različitim ličnostima iz sveta muzike poredili novopostavljeni kip, ali ne i sa Proeskim.
Neke je podsetio i na političare.
U ovom članku se pojavljuje sadržaj X. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate X politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa X, 1
U ovom članku se pojavljuje sadržaj X. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate X politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa X, 2
U ovom članku se pojavljuje sadržaj X. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate X politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa X, 3
U ovom članku se pojavljuje sadržaj X. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate X politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa X, 4
Neki su zamerili nedostatak detalja.
U ovom članku se pojavljuje sadržaj X. Molimo vas da date dozvolu pre nego što se sadržaj učita, pošto može da koristi kolačiće i druge tehnologije. Možda biste želeli da pročitate X politiku kolačića i politiku privatnosti pre nego što date pristanak. Da biste videli ovaj sadržaj, odaberite "Prihvatite i nastavite".
Kraj sadržaja sa X, 5
Portret bi trebalo da ima portretske karakteristike, čega ovde nema, dodaje Makuljević.
„Ranije je bilo opravdanje - ne liči, ali niko i ne zna kako taj izgleda, ali sada znaju, ima snimaka i fotografija", kaže on.
Iako nedostatak veštine portretisanja neki pravdaju umetničkom slobodom, ovde nije o tome reč, dodaje.
„Spomenik kao takav nije uspešan.
„Ništa ovde nije ni prvorazredno, ni specijalno, ovo je praksa koja se dešava često i ima je, nažalost, koliko hoćete", dodaje istoričar umetnosti.
Ko je bio Toše Proeski?
Todor Toše Proeski rođen je 25. januara 1981. u makedonskom gradu Kruševu.
Diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Skoplju kao jedan od najboljih studenata generacije, a bio je jedan od prvih muzičara koji je posle rata imao obožavatelje na prostoru cele bivše Jugoslavije.
Poginuo je u blizini Nove Gradiške 16. oktobra 2007. kada je imao 26 godina.
Autor fotografije, Motionplay Agency
Spomenik njemu u čast tek je jedan u nizu koji su se našli na meti komentara i podsmeha u regionu.
Hrvatski vajari Dubravko Radman i Lenko Krizmanić uz pomoć Elvisa Štifanića iz Baderne prvi su u belom bračkom mramoru isklesali 2,5 metra visok i tonu težak spomenik prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.
Zbog podignutih ruku neke je podsećao na lego figuricu robota, a dobio je i nadimak „Franjo u suknji", pisali su hrvatski mediji.
U Hrvatskoj su na meti kritika bili i brojni drugi spomenici Tuđmanu, ali i proslavljenom košarkašu Draženu Petroviću u Šibeniku, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1993. godine.
Melanija kao Štrumpfeta i Gagarin sa malom glavom
Statua nekadašnje prve dame Amerike Melanije Tramp postavljana je dva puta u blizini njenog rodnog mesta u Sloveniji.
Prvobitnu drvenu, koja je izazvala brojne komentare, nepoznati ljudi su zapalili nedugo nakon što je podignuta 2019. godine, a zatim ju je zamenila bronzana.
Statuu u plavoj haljini neki su opisali kao „sramotnu", ili je nazivali „Štrumfeta" i govorili da ne izgleda kao Melanija Tramp.
Tokom 2018. je na Novom Beogradu postavljen, ali i brzopotezno uklonjen spomenik ruskom kosmonautu Juriju Gagarinu.
Neobičan spomenik na kome je glava čuvenog astronauta nesrazmerno mala u odnosu na postament trebalo je da bude otkrivena 12. aprila, na 57. godišnjicu njegovog leta u svemir.
Međutim, i pre zvaničnog otkrivanja, sporna skulptura je uklonjena posle žustrih reakcija javnosti, na društvenim mrežama, pa i u svetskim medijima.
Zbog položaja glave bio je zapažen i spomenik despotu Stefanu Lazareviću u istoimenoj ulici u centru srpske prestonice.
U Srbiji je najviše komentara izazvao monumentalni spomenik Stefanu Nemanji.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
