Музика и реге: „Exodus“ Боба Марлија је албум који је дефинисао 20. век

У лондонској галерији Сачи, у првој просторији нове поставке под називом „Доживљај једне љубави Боба Марлија", напрасно сте суочени са обимним каталогом снимака на којима он свира са својим бендом The Wailers.

Међу гомилом зидних принтова, из једног упадљивог златног омота плоче исијава краљевски статус: кључни албум Exodus (1977), настао у време када су Марли и његови другари из бенда живели у Челсију, недалеко од галерије.

Након 45 година од изласка, Exodus непогрешиво бележи велику промену, устоличивши Марлијев статус истинске глобалне звезде коју ће пригрлити свака наредна генерација слушалаца.

Дух албума је слојевит; насловна тема се ослања на причу из Новог Завета о Мојсију који предводи свој народ на путу из ропства ка слободи, повезујући је са Марлијевом растафаријанском вером.

Такође, она пева о Марлијевом лету за Лондон, током одржавања бурних јамајчанских избора; тада се, у децембру 1976, догодио покушај атентата, када су рањени и Боб и његова жена, певачица Рита Марли.

Реге великан је провео годину дана у британској престоници и у том периоду су настали Exodus и наредно, релативно живље издање из 1978. године Kaya.

Магазин Tајм је Exodus прогласио најважнијим албумом прошлог века, величајући га као „политичкo и културнo жариште које је, надахнуто Трећим светом, том свету дала глас који се свуда пронео".

У 21. веку, термин „Трећи свет" би требало да припада прошлости, али снага самог албума не јењава.

Песме које су се на њему нашле инспиришу поставку „Доживљај једне љубави", а међу њима је и инспиративна химна по којој је она добила име.

Када сам је посетила, Марлијева ћерка, уметница и промотерка Седела, накратко је последњи пут проверавала поставку:

„Џонатан [Шенк, дизајнер поставке] је визионар", каже она.

„У свакој просторији добијате понешто од Боба - и понешто од мамице [Рите Марли], као и од њихових деце и унука."

Осим лондонске поставке, изложба ће бити у сталном покрету - преко Торонта, Ванкувера, Лос Анђелеса, Чикага, Њујорка и Мајамија, накратко ће бити постављена у Амстердаму, Сеулу, Тел Авиву, Токију и Кингстону (Јамајка); Марлија ће моћи да виде људи широм света.

Албум је у неколико наврата био поново објављен.

Између осталог, издање које је објављено уочи четрдесетогодишњице од његовог изласка је миксовао Седелин брат (повремено и њен колега из бенда) Зиги Марли.

Плоча и данас звучи интригантно; песме су груписане у две целине што је још изразитије наглашено на винилу.

На страни А су политичке и духовне песме (од хипнотишућег грува у уводној Natural Mystic до подстрекујуће насловне са рефреном „покрет Џа људи!" - movement of Ja people).

На страни Б су песме о љубави и оптимизму (међу којима је и неколико великих хитова, попут Jamming; Waiting In Vain - наводно посвећеној Синди Брејкспир, Марлијевој девојци; Three Little Birds и општепознатe One Love/People Get Ready, у којој се преплићу стилови Боба Марлија и соул певача Кертиса Мејфилда).

У дигиталном облику, емоције песама покрећу емпатична осећања код слушаоца: стрепњу; пркос; изнад свега - мир и љубав.

Како је приметила Седела Марли:

„Порука је и даље актуелна. Нажалост, није се све променило на боље, и током мог одрастања, као и током одрастања моје деце, често бих помислила: 'Боже драги'".

Јамајка је крајем 70-их била у превирању.

„Тата је могао да снима у било ком крају света, али је, из неког разлога, одабрао Лондон. Музика на тој плочи не одражава његов бес, већ тугу због свих недаћа кроз које је Боб прошао."

Боб Марли је глобално познати музичар када је избегао у Лондон; године 1975. заједно са саставом The Wailers наступио је на групној свирци у дворани Лицеум у том граду, што је забележено на првом живом снимку за кућу Island Records.

До 1977, атмосфера у Лондону је била турбулентна: град је био растрзан између политике, краљевског сјаја, надирућег панк покрета и диско сцене.

На плочу Exodus је забележена и та непрестана креативна енергија, као и Марлијева спремност да из радозналости реагује на ту ситуацију.

Музичка новинарка и списатељица Вивијен Голдмен је присуствовала снимању албума, а атмосферу из студија и оно што се дешавало око њега је забележила у књизи The Book Of Exodus (2006); између осталог, записала је:

„Exodus је био креативни искорак, померање од добро познатог стила и начина свирања ради трагања за непознатом другошћу - иако се држи идиома, музика на Exodus је одсвирана тако да заинтересује ширу публику."

Седела Марли се присећа:

„Када је Боб стигао у Лондон, била сам бесна, оставио нас је на Јамајци... али овде је створио нешто посебно."

„Кадгод чујем песму Punky Reggae Party [оригинално снимљена за потребе Б стране сингла Jamming, уврштена је на све касније верзије албума Exodus], замишљам га у неком стану, овде негде у Лондону, и гомилу људи који код њега свраћају: дување, музика и атмосфера. Експериментисао је са стиловима, није се држао само регеа. Био је храбар."

„Бунтовни дред"

Марлијев боравак у Лондону је снажно утицао на Дона Летса илити „бејби дреда" (у енгл. dread као именица означава „страх", „стрепњу", док у социолошком и урбаном жаргону означава људе који на посебан начин увијају косу у репове.

Припадници бројних античких племена су гајили тај стил, а у овом контексту, појам се посебно односи на припаднике покрета Растафари, чији су проповедници тврдили да је Хајле Селасије „Исус који се вратио на Земљу".

Покрет је био широко прихваћен на Јамајци у првој половини прошлог века и Марли је био његов следбеник.

Летс је диџеј и Марлијев саборац-редитељ који је забележио наступ реге великана у Лицеуму 1975.

„Несумњиво, доживео сам епифанију", каже Летс, кога је наступ опчинио толико да је пратио Марлија и његову екипу назад у хотел, где је упознао јамајчанског уметника.

До 1977. снимци реге извођача су чинили добар део сетова које је пуштао у протопанк клубу „The Roxy".

Када су се упознали на Кингс роуду, његове помодне врећасте трегерице су код Марлија изазвале бес („Личиш на те подле панк рокере").

Тај судар култура је на забаван начин приказан у новом документарцу Бунтовник дред о Летсовом животу и стваралаштву (између осталог, и о одлично прихваћеним филмовима о бендовима и уметницима у распону од састава The Clash до Марлија и Елвиса Костела).

Филм је премијерно приказан у марту ове године.

„Живео је у суседном блоку, посвађали смо се око панка; наредних месеци је ублажио ставове, захваљујући новинарима као што су Вив Голдмен и [Марлијев биограф] Крис Салевиц; затим је, пошто се боље информисао, написао песму Punky Reggae Party", каже Летс за ББЦ Културу.

„Суштина је у томе да сам имао петљу да отворено заузмем став који је супротан његовом. Испрва је потпуно одбацивао панк - а ја сам рекао: 'погрешно си разумео, ортак; дешава се нешто важно.' И онда је и сам то схватио."

„У Лондону је постојала та супкултура која се вртела око моде и мењала на сваке четири године; тако нешто није постојало нигде другде. То је директна последица класног система, али то је нешто позитивно што проистиче из негативног."

На албуму Exodus Марли је побуну исказао помоћу најдивнијих мелодија, што је подстакло обраде и референце исказане помоћу најразличитијих жанрова, од бројних протестних песама.

Ту су били разиграни хит Master Blaster (Jammin') Стивија Вондера из 1980, као и различите интернационалне обраде, међу којима је и ововековна „глобална ајмо сви заједно" обрада One Love, којој су допринос дали, између осталих: алтернативни латино кантаутор Ману Чао, зимбабвеански гитариста Луи Мланга и лосанђелески блузмен Кеб Мо.

Несумњиво шаренолико наслеђе; од изласка албума Exodus до данас, лик реге великана се појављивао посвуда - од фудбалских мајица до логоа за укус сладоледа, а доживљај Једне љубави нуди неколицину прилика да брзо преко Инстаграма поделите своје искуство са изложбе или слогане из песама.

Шенк објашњава:

„Волели су га на различите начине различити људи из различитих генерација, и тако је и данас. Највише ме запањује то што кад одштампате његове текстове, они су актуелнији него икад."

Истовремено, изложба истиче важну позицију албума у оквиру савремених политичких процеса, а то исто важи и за последња издања која је потписао са бендом: Survival (1979), Uprising (1980) и Confrontation (објављеног 1983, две године након што је Марли умро од последица рака).

Песме звуче савремено у тренутку када небројено много људи остаје без домова услед политичког конфликта или неправде, а томе треба придодати и скандал Виндраш (британска влада је 2018. утврдила да је прекршила људских права као и законе о држављанству према делу карипске емиграције које је одлучила да депортује, због чега је 2018. упутила извињење и обавезала се да ће понудити компензацију жртвама - прим. прев.).

Музика и данас дубоко прожима слушаоца јер њену лепоту прожима застрашујући пламен.

Летс је на себи својствен начин директан када говори о томе зашто Exodus увек звучи савремено:

„То највише има везе са тим што и даље постоји огромна диспропорцији броја оних добростојећих и оних који живе у немаштини."

„Број његових обожавалаца ће се увек мерити милионима - не зато што је продао више или мање, већ зато што је проста чињеница да чешће они без кинте бивају преварени. Док год је такво стање ствари - Боб је главни."

Погледјте видео: Јапан и плес: Како је афробит стигао у земљу излазећег Сунца

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]