Климатске промене: Зашто поларни медведи више нису визуелни симбол климатских промена

Деценијама су измучени поларни медведи на забитим поларним капама били симболи климатских промена - све док експерти нису почели да сумњају у ефикасност тих призора.

Офуцаног, прљавог крзна и кошчат, медвед је вукао шапе, правећи споре, измучене покрете.

У једном тренутку је застао, да би потражио храну у напуштеном бурету - жваћући пенасто седиште снежног возила, које је било спаљено и одбачено.

„Било је срцепарајуће гледати ту животињу у последњим минута његовог живота", рекла је Кристина Митермејер, која је сликала оно што ће касније постати једна од највиралнијих - и најконтроверзнијих - слика поларног медведа.

У децембру 2017. године, њена фотографија, и пратећи Никленов видео снимак, објављени су у часопису Национална географија, са све потписом који је гласио: „Овако изгледају климатске промене."

Сцена са Острва Бафин постала је сензација, брзо стекавши процењених 2,5 милијарди прегледа, и покренувши глобалну расправу о претњи од отапања поларних капа и глобалног загревања.

Слике измучених поларних медведа који се очајнички држе за санте леда у далеким арктичким пределима постали су моментално препознатљиви као симболи климатске кризе.

Међутим, током последње деценије, научници, активисти и новинске редакције почели су све више да одустају од таквих слика преиспитујући се да ли оне приказују реалистичну слику о климатским променама.

Слике које су некада хипнотички привлачиле пажњу критиковане су да су постале сувише удаљене, да човек са њима не може да се поистовети и да су сувише потресне, навевши на позиве за разноврснију заступљеност климатских промена.

Популарни медији су почели да се удаљавају од таквих препознатљивих призора, одлучујући се уместо њих за слике екстремних временских прилика, као што су топлотни таласи, суше и тајфуни, које нагласак стављају на проблеме много ближе свима нама.

Иако се експерти слажу да се поларне капе отапају рекордном брзином, неки од њих упозоравају да слике измучених поларних медведа можда не причају потпуну причу.

Концентрација морског леда опада за 13 одсто сваке деценије од 1979. године због раста глобалне температуре.

Године 2023, морски лед на Антарктику опао је много испод било каквих претходних забележених зимских нивоа - што је била прекретница за коју је Национални центар за податке о снегу и леду недавно рекао да „оставља без даха".

Једна жртва ове промене су поларни медведи, који проводе мање времена на морском леду, што доводи до тога да посте дуже, постају мршавији и имају мање младунчади.

Али Мајкл Причард, фото-историчар у Краљевском фотографском друштву у Великој Британији, упозорава да узимање здраво за готово шокантних фотографија са поларним медведима може бити „проблематично".

„Морамо да размислимо о контексту у којем су оне настале, како су настале и зашто су настале. Кажу да фотографија никад не лаже. Е, па она уме да исприча потпуно другачију причу у односу на стварност", каже он.

Фотографија уме да исприча потпуно другачију причу у односу на стварност - Мичел Причард

У одговору на критике које су пратиле Митермајерину фотографију о изгладнелом поларном медведу, која је сугерисала да су у игри можда били и неки други фактори као што је рак,

Национална географија је издала саопштење у коме каже да је „отишла предалеко" у повезивању поларног медведа на самрти са климатским променама.

У накнадној уредничкој речи за Националну географију, Митермајер је описала како је „изгубила контролу над наративом" кад је слика постала вирална.

Међутим, као суоснивачица СиЛегасија, организације за климатску акцију, она је објаснила да није имала намеру да изнесе било какву научну тврдњу, већ само да покрене на разговор.

„Кад научници кажу да ће поларни медведи умрети од глади на Арктику због губитка леда, тако ће то изгледати", каже она.

„Поларни медведи нису само бројка у табели. Надали смо се да ће то имати утицаја на расправу."

Слично легендарним сликама као што је „Напалм девојчица" из 1972. године, која је постала дефинишући симбол рата у Вијетнаму и преокренула јавно мњење, она каже да упечатљиви призори могу да промене дискурс.

„Заиста сам желела да ова фотографија постане тренутак када смо престали да сматрамо да су климатске промене егзистенцијална претња по човечанство и схватили да она почиње са животињама", додаје она.

Погледајте видео: Живот из перспективе поларног медведа

Парадоксални призори

Иако су поларни медведи можда некада били симбол за климатске промене, експерти тврде да су изгубили своју вредност као климатски симболи - погрешно представивши читаву врсту и удаљивши непосредну претњу климатске катастрофе од људи.

С једне стране, слике поларних медведа могу бити упечатљива алатка да инспиришу на донације од саосећајне публике, каже Причард.

Слично панди, која је постала вољени симбол очувања природе и маскота Светске фондације за природу (WWF) 1961. године, поларни медвед је постао обележје света који људи желе да заштите.

„Доживљавају се као слатки и умиљати, а као последица тога, људи се одмах везују за њих, било из разлога сакупљања средстава или указивања на овај конкретан проблем", каже Причард.

„Да су људи употребили некакву рибу или водоземца, то не би имало толики масовни одјек међу људима."

Сафрон О'Нил, експерткиња за климу и друштво на Универзитету у Егзетеру, у Великој Британији, пратила је засићење сликама поларних медведа у вестима и медијима за популарисање науке.

Њена студија указала је на то да је ово био нарочито изражен тренд у Великој Британији.

Призори поларних медведа чинили су у просеку између 2 и 6 одсто свих климатских визуелних вести у извештавањима током периода од 2000. до 2010. године, са неким листовима који су у каснијим годинама имали више него двоструко више овог квантитета покривања.

О'Нил је такође спровела студију на 30 британских учесника, који су спонтано поменули поларне медведе кад су упитани које им слике прво падну на памет кад размишљају о климатским променама.

Међутим, Кејт Манзо, предавачица комуникације о климатским променама са британског Универзитета у Њукаслу, назива их „парадоксалним призорима" - сликама које шаљу супротстављене поруке.

Манзо каже да је један од проблема са овим кампањама тај да у погрешном светлу представљају поларне медведе, „који нису мале беле плишане лутке".

Она наводи пример кампања борбе против сиромаштва које су користиле неухрањену афричку децу као широко распрострањене призоре у брошурама добротворних организација и телевизијским рекламама.

„Слике изгладнеле деце око којих лете муве емоционално су веома моћне и људи често шаљу новац да би помогли невладиним организацијама, али оне такође потцртавају разну врсту проблематичних колонијалних стереотипа", каже она.

Са сликама поларних медведа, постоји опасност да отуђите јавност сугеришући да је проблем одвојен од стварности.

Стереотипни призори Арктика - које су ледени, празни и толико забити да делују као да нису с овога света - стварају осећај да су климатске промене неки удаљен проблем.

„Нагласак на овим легендарним призорима могу да искључе ширу реалност климатских промена. Он маши кључне перспективе домородачких арктичких заједница, на пример", каже О'Нил.

„Немогуће је ослонити се на један једини симбол да представља глобални проблем са локалним последицама", каже Манзо.

Слике са којом људи могу више да се поистовете су екстремне временске прилике, каже она.

Призори од прошлог лета поплава које харају Великом Британијом, како туристи беже од топлотних таласа у Грчкој и шумских пожара у Канади, показују да је све теже „аутсорсовати" проблем.

„Климатске промене су нам постале много ближе свима. Морамо да пронађемо друге начине да скренемо пажњу људима на климатску кризу", каже Манзо.

Људи, не поларни медведи

Двехиљаде десетих, кампање непрофитних организација Оксфам и Хришћанска помоћ почеле су да се удаљавају од традиционалних слика, стављајући нагласак на „људе, не на поларне медведе".

Касније су редакције почеле да следе овај пример, објављујући уредничке речи у којима су се залагале за удаљавање од слика поларних медведа у њиховим извештавањима о климатским променама.

Године 2019, Фиона Шилдс, фото-уредница у Гардијану, најавила је да ће лист престати да објављује поларне медведе као илустрације за климатску кризу, декларишући их као „очигледни - мада не нужно одговарајући - избор".

Шилдс је наводила тесне рокове, ограничену базу фотографија и проблеме да се опише оно што можда делује као невидљива криза, као разлоге што су се репортаже толико ослањале на традиционалне симболе као што су поларни медведи.

И док су медијске куће почеле да траже алтернативне призоре, многе су се окретале Клајмат вижуалсу, извору климатских фотографија заснованих на научним доказима који је 2017. године основао Клајмат аутрич.

Ова организација обезбеђује архиву фотографија које медији или непрофитне организације могу да користе или бесплатно или за симболичну накнаду.

Оне се придржавају седам начела климатске комуникације, од којих је први „прикажи стварне људе".

У студији коју су спровели Клајмат вижуалс, 17 слика је одабрано и тестирано на шест фокус група у Немачкој, као и преко репрезентативне анкете на узорку опште немачке популације.

Студија је показала да су фотографије поларних медведа препознатљиве, али недовољно упечатљиве.

„Боље ћете проћи ако прикажете људске интеракције са климатским променама, нешто са чим људи могу да се поистовете", каже Алистер Џонстон, саветник за климатске слике у Клајмат аутричу.

У њиховој бази података нема слика поларних медведа, уместо тога, слике са Арктичког круга су слике климатских научника или домородачких народа са детаљним описима, информацијама о ауторима и субјектима, и објашњењима зашто се то уклапа у њихову базу доказа.

Причање нових прича такође је кључни принцип.

„Постоји проблем са засићеношћу сликама. Многим људима ће слике поларних медведа бити већ сувише добро познате", каже Џонстон.

Одустајање од изанђалих призора прилика је да се понуди нова нада.

„Ако спојите емоционално снажне слике са фотографијама заснованим на моћним призорима, људи ће имати детаљнију повезаност са сликом", додаје он.

Ово се уклапа у шири тренд „фотографија конзервације", које представљају истовремено лепоту и, у многим случајевима, претњу нашој животној средини.

Иако је Митермајер изјавила да и данас стоји иза властите легендарне слике изгладнелог поларног медведа, њене нове слике постале су изричито оријентисане на проналажење решења.

Године 2023, њена насловна страна за Тајм магазин славила је опоравак оштећеног коралног гребена у морској зони конзервације у Бахи, у Мексику.

„Ако погледате корпус мог дела уопштено, видећете да је он тежња ка планети на каквој бисмо сви волели да живимо", каже она.

„Подстиче нас да предузмемо нешто, подстиче нас да учествујемо, уместо да нас непрестано суочава са ужасима."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]