Климатске промене: Поларним медведима прети умирање од глади услед отапања леда

- Аутор, Мет Мекграт
- Функција, ББЦ, животна средина
14 фебруар 2024

Неким поларним медведима прети умирање од глади док се отапа лед у Арктичком мору зато што не могу да прилагоде исхрану животу на копну, открили су научници.

Легендарна арктичка врста храни се престенастим фокама које могу да лове на леденим сантама уз обалу.

Али како лед нестаје у свету који се загрева, многи медведи проводе више времена на копну, једући птичја јаја, бобице и траву.

Међутим, ове животиње рапидно губе килограме на копну, што повећава опасност од њихове смрти.

Поларни медведи су постали симболи све веће претње од климатских промена на Арктику, али реалност утицаја на ову врсту је компликована.

Иако је број медведа драстично опадао до 1980-их, то је углавном било због неодрживог лова.

Уз већу правну заштиту, број поларних медведа је почео да расте.

Али раст глобалне температуре сада се доживљава као највећа претња по њих.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

То је зато што су замрзнута арктичка мора кључна за њихов опстанак.

Животиње користе морски лед као платформу за лов на прстенасте фоке, које имају високу концентрацију сала, углавном крајем пролећа и почетком лета.

Али током топлијих месеци, многи делови Арктика сада делују као да имају све мање леда.

Polar bear walking — Потпис испод фотографије, Поларни медведи у студији изгубили су на тежини јер сада проводе више времена на копну како се морски лед топи

У Западној Манитоби, где је извршена ова студија, период без леда продужио се за три недеље између 1979. и 2015. године.

Да би разумели како ове животиње успевају да преживе док лед нестаје, истраживачи су следили активности 20 поларних медведа током летњих месеци у трогодишњем периоду.

Поред узимања узорака крви и мерења тежине медведа, животиње су добиле огрлице са видео камером и ГПС-ом.

То је омогућило научницима да прате кретање животиња, њихове активности и шта једу.

У летњим месецима без леда, медведи су примењивали различите стратегије да би преживели - неки су практично одмарали да би очували енергију.

Већина је покушала да сакупља вегетацију и бобице или је пливала унаоколо да би видела да ли може да пронађе храну.

Оба приступа су оманула - 19 од 20 медведа у студији изгубили су телесну масу, у неким случајевима и до 11 одсто.

У просеку су губили килограм дневно.

„Без обзира коју су стратегију покушали да примене, није било праве користи ни од једног приступа што се тиче продужавања периода преживљавања на копну", објаснио је водећи аутор студије доктор Ентони Пагано, из америчког Геолошког завода на Аљасци.

„Поларни медведи нису гризлији у белим капутима", рекао је коаутор студије Чарлс Робинс из Центра за медведе Вашингтонског универзитета.

„Они су веома, веома другачији."

Два од три медведа који су се удаљили на води пронашли су лешине мртвих животиња, али су провели само кратко време хранећи се, јер су били сувише уморни од напора које је то изискивало.

„Једна неодрасла женка је пронашла мртвог белуга кита, загризла неколико залогаја, али га је углавном користила као бову на којој је одмарала", рекао је доктор Пагано за ББЦ.

„То нам говори да ови медведи не могу истовремено и да једу и да пливају."

Најважније чињенице о поларним медведима

На свету је преостало око 26.000 поларних медведа, а већина се налази у Канади. Има их и у САД, Русији, на Гренланду и Норвешкој.
Међународна унија за очување природе (ИУЦН) истиче да су поларни медведи у опасности од изумирања, а климатске промене су наведене као кључни фактор за њихово пропадање.
Одрасли мужјаци могу да нарасту на висину од 3 метра и да теже близу 600 килограма.
Поларни медведи могу да поједу и до 45 килограма сала кита или фоке у једном оброку.
Ови медведи имају изражено чуло мириса и могу да нањуше плен удаљен и до 16 километара.
Ове животиње су издржљиви пливачи, а примећени су и до 100 километара од обале; могу да пливају брзином од око 10 километара на час, делом због шапа које су делимично премрежене.

Интригантни налаз студије био је да се један медвед угојио 32 килограма.

Истраживачи верују да је тај медвед, који је већи део времена провео одмарајући и чувајући снагу, имао среће да налети на животињску лешину.

Иако су ранија истраживања истакла изазове које клима представља у долазећим деценијама, овај нови рад поставља важна питања о способности врсте да се прилагоди.

Међутим, други истраживачи тврде да ће се утицај климатских промена на поларне медведе разликовати у зависности од локације.

„Вероватно је да ће у будућности поларни медведи нестати из области које ће остати без леда, али је тешко рећи тачно када и где", рекао је Џон Арс, из Норвешког поларног института, који није учествовао у студији.

„Неке области ће имати добре услове за медведе и неколико деценија од сада."

„Област ове студије можда је она у којој су услови веома тешки за медведе у кратком временском периоду, ако морски лед буде наставио да нестаје као што је предвиђено."

Ова студија је објављена у Нејчер комјуникејшнс.