Климатске промене: Свет је пуних годину дана премашивао праг загревања од 1,5 степени

Глобално загревање први пут је премашило 1,5 степени Целзијуса током читаве године, према климатској служби Европске уније.

Светски лидери су 2015. године обећали да ће покушати да ограниче дугорочни раст температуре на 1,5 степени Целзијуса, што се доживљавало као кључно за избегавање најопаснијих последица.

Ово прво премашивање у трајању од годину дана не крши револуционарни „Париски споразум", али приближава свет томе на дуже стазе.

Хитно предузимање мера за смањење емисија угљеника и даље може да успори загревање, тврде научници.

„Премашивање загревања од 1,5 степени Целзијуса на просечном годишњем нивоу је значајно", каже професорка Лиз Бентли, извршна директорка Краљевског метеоролошког друштва.

„То је још један корак у погрешном смеру. Али макар знамо шта треба да радимо."

Ограничавање дугорочног загревања на 1,5 степени Целзијуса изнад „пред-индустријског" нивоа, пре него што су људи почели да сагоревају велике количине фосилних горива, постало је кључни симбол међународних напора у борби против климатских промена.

Револуционарни извештај УН-а из 2018. године саопштио је да су ризици од климатских промена - као што су снажни топлотни таласи, раст нивоа мора и умирање дивљих животиња - много већи на два степена загревања него на 1,5.

Али температура је наставила да расте забрињавајућим темпом, подаци су Службе Европске уније за климатске промене Коперникус.

Период од фебруара 2023. године до јануара 2024. године достигао је загревање од 1,52 степена Целзијуса.

Ово једногодишње премашивање не представља велико изненађење.

Јануар је био осми месец заредом са рекордним врућинама.

Штавише, једна научна група, Беркли Земља, тврди да је календарска година 2023. била више од 1,5 степени Целзијуса изнад пред-индустријског нивоа.

Друга научна тела, као што је НАСА, проценила су да је протеклих 12 месеци било незнатно испод загревања од 1,5 степени Целзијуса.

Ове мале разлике углавном потичу од начина на који су се глобалне температуре процењивале за крај 19. века, кад су мерења била много ређа.

Али сви велики сетови података слажу се око скорашње путање загревања и да је свет у убедљиво најтоплијем периоду од када је почела савремена евиденција - а врло вероватно и много дуже.

А светске површине мора такође су се нашле на до сада највећој забележеној температури - што је још један знак широке распрострањености климатских рекорда.

Као што показује мапа испод, то је посебно изражено имајући у виду да температура океана обично не достиже врхунац још око месец дана.

Зашто је загревање од 1,5 степени Целзијуса премашено током протекле године?

Тренд дугорочног загревања несумњиво покрећу људске активности - углавном од сагоревања фосилних горива, које испушта гасове као што је угљен диоксид који загревају планету.

То је такође заслужно за огромну већину врућина током протекле године.

Последњих месеци, природни феномен климатског загревања познат као Ел Нињо дао је температури ваздуха додатни подстицај, иако би то обично радио за само око 0,2 степена Целзијуса.

Просечна глобална температура ваздуха почела је да премашује загревање од 1,5 степени Целзијуса готово свакодневно у другој половини 2023. године, кад је Ел Нињо почео да се узима маха, а то се наставило и у 2024. години.

Окончање Ел Ниња очекује се за неколико месеци, што би могло да омогући температури да се привремено стабилизује, а потом и незнатно опадне, вероватно назад испод прага од 1,5 степени Целзијуса.

Али због људских активности температура ће на крају наставити да расте у деценијама пред нама, сем уколико се нешто хитно не предузме.

„Рапидно смањење емисија гасова ефекта стаклене баште једини је начин да се смањи раст глобалне температуре", закључује Саманта Барџис, заменица директора Коперникуса.

Постоји ли и даље шанса да се заустави глобално загревање?

Према актуелној стопи емисија, париски циљ ограничавања загревања на 1,5 степени Целзијуса као дугорочног просека - уместо у једној години - могао би да буде прекорачен у наредној деценији.

Била би то изузетно симболична прекретница, али истраживачи кажу да не би представљала ивицу климатске провалије.

„То није праг после ког би се климатске промене отеле контроли", каже професор Мајлс Ален са Универзитета и Оксфорду и колеџа Грешам, и водећи аутор револуционарног извештаја УН-а из 2018. године.

Последице климатских промена би, међутим, наставиле да се убрзавају - на шта су нам већ указали топлотни таласи, суше, шумски пожари и поплаве из протеклих 12 месеци.

„Свака следећа десетина степена загревања изазива више штете него претходна", додаје професор Ален.

Додатних пола степена - разлика између 1,5 степени и 2 степена глобалног загревања - такође умногоме повећава ризик од преласка „тачке без повратка".

То су прагови у оквиру климатског система који, ако се пређу, могу да доведу до рапидних и потенцијално непоправљивих промена.

На пример, ако би ледени покривачи Гренланда и Западног Антарктика прешли тачку без повратка, њихово потенцијално распадање изазвало би „катастрофални" пораст светског нивоа мора у наредним вековима, каже професор Бентли.

Али истраживачи истичу да људи још имају времена да промене путању светског загревања.

Свет је остварио известан напредак, са зеленим технологијама као што су скокови у обновљивој енергији и употреби електричних возила у многим деловима света.

То значи да се неки од најгорих сценарија загревања од четири степена Целзијуса или више у овом веку - за које се пре једне деценије мислило да су могући - сада сматрају много мање вероватним, на основу актуелних политика и обећања.

А можда од свега највише охрабрује то што се и даље верује да ће свет мање или више престати да се загрева једном кад се постигне нето нула емисија угљеника.

Ефикасно преполовљавање емисија ове деценије доживљава се као посебно кључно.

„То значи да на крају можемо да контролишемо колико загревања ће свет осетити, на основу наших властитих избора као друштва, и као планете", каже Зик Хаусфадер, климатски научник у америчкој групи Беркли Земља.

„Пропаст није неизбежна."

Графике: Ерван Риво

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]