Израел и Палестинци: Дванаестогодишња девојчица из Газе која је преко ноћи остала без целе породице

На снимку палестинског спасиоца, чује се дозивање испод наслага разбијеног бетона.

„Ја сам Алма."

„Немој прво мени да помажеш. Помози мами и тати. И молим те, помози мом брату Таразану. Он је беба, има 18 месеци."

Јутро је 2. децембра 2023. и 12-годишња Алма Јарур је више од три сата закопана испод рушевина петоспратнице у центру града Газе.

„Желим да видим браћу и сестру", виче она.

„Недостајали су ми."

Али спасилац први стиже до Алме и она се испиње - без помоћи - између назубљених бетонских плоча и уврнутих металних шипки.

Прекривена је прашином, али нема већих повреда.

Питају где јој је породица.

Она показује на рушевине са десне и леве стране.

Упозорење: У тексту су детаљи који неким читаоцима могу да буду узнемирујући

Три месеца касније, Алма прича своју причу за ББЦ, опширно и детаљно.

Њен ујак Сами седи у близини.

Она је сада са њим и његовом породицом у шатору у Рафи, у јужној Гази.

Њене речи су бујица ужаса и губитка.

„Сећам се да сам се пробудила испод рушевина. Погледала сам у ајпед и видела да је девет сати. Надала сам се да је мој брат Таразан још жив. Дозивала сам га и надала се да је још неко од њих жив.

„Могло сам да осетим мирис крви. Капала је на мене. Вриштала сам како би нас неко чуо и спасио. Чула сам и друге како дозивају."

Али након што је Алма спашена, видела је Таразаново тело.

„Подигла сам ћебе које га је покривало. Био је у незамисливом стању... одсечене главе."

На то она утихне, прогоњена сликама.

„Када сам видела мог брата таквог, пожелела сам да и мене нема.

„Имао је само 18 месеци. Шта је он урадио у овом рату?".

Таразан није био њен једини губитак.

Цела њена породица је нестала, убијена, једни поред других - њени родитељи Мухамед, 35, и Наема, 38; браћа Ганем, 14, и Кинан, 6; и сестра Рихаб, 11.

Алмини родитељи су се трудили да побегну од израелског бомбардовања и да сачувају своју децу.

Она нам каже да је бомбардовано прво подручје у које је породица побегла бомбардовано, потом и друго, а на трећем месту, бомба је пала на њих.

Родбина кажу да је зграду у којој су живели срушена у израелском ваздушном нападу.

Израелска војска нам је рекла да не може да коментарише ову тврдњу без координата о згради.

„Били смо срећни заједно као породица", каже Алма.

„Грлили бисмо се када смо били уплашени. Волела бих да могу сада све да их загрлим. Нисам имала довољно времена да будем са њима."

А она још чека да их сахрани.

Пронађено је само Таразаново тело.

„У згради је било 140 избеглица [Газана расељених због рата], а пронађена су само нека тела", каже она.

„Тела моје породице се распадају под рушевинама. Чезнем да их видим и да их ваљано сахраним."

Понекад, Алма само на тренутак може да заборави све што је изгубила.

Седи на хладном поду испод шатора са њеним младим рођацима.

Користећи машту, праве змаја од остатака пластике.

Алма им се придружује, ћаска и смеје се.

Више не плаче стално, каже, јер зна да су јој родитељи „срећни на небу".

Нашла је утеху у породици њеног ујака Самија, али не и сигурност.

Као и свако дете у Гази, могла би да буде убијена сваког тренутка.

Посебно су рањиви они у Рафи, на граници са Египтом, где Израел и даље прети копненим нападом.

Рафа је сада дом је за 1,4 милиона Палестинаца, расељених из разних делова Појаса Газе.

Рат у Гази изазван је нападима Хамаса на Израел 7. октобра, у којима је убијено око 1.200 Израелаца, већином цивила.

Од тада су деца Газе платила страшну цену.

Агенција Уједињених нација за децу (УНИЦЕФ) каже да је Израел убио 13.000 деце у Гази од почетка рата, стопа убистава коју она описује као „шокантну".

Званичници Министарства здравља на територији којом управља Хамас кажу да је укупан број погинулих у рату најмање 31.923.

Светска здравствена организација сматра њихове бројке „веродостојним" и каже да би стваран број могао да буде и већи.

Израел каже да чини све што може да смањи цивилне жртве.

Палестинци на то кажу да је много бомби бачено на стамбене зграде које врве расељенима, убијајући породице, попут Алмине.

Њени рођаци нам показују фотографију.

Види се Алма, широког осмеха, окружена групом од шест млађих чланова породице.

Сви су сада мртви, осим ње. Убијени су у нападу 2. децембра, заједно са њеном ужом породицом.

Колико је сада Алми које су остале без мајки и очева?

Рат је до краја фебруара створио најмање 20.000 сирочади, према прелиминарним информацијама које су прикупили истраживачи из Палестинског центра за људска права.

То је независна невладина организација коју подржава Европска унија и која ради на терену у Гази.

Прави број је можда већи, наводи центар, али то се не може потврдити због потешкоћа и опасности приступа информацијама у Гази.

На комаду земље, између редова шатора, Алма се игра 'школице' са децом њеног ујака Самија, скачући са плоче на плочу.

Изгледа срећно и опуштено.

То је још један тренутак када може да заборави на оно што је доживела.

Пре него што је рат однео све, волела је да пева и надала се да ће постати лекар - како је то желео њен отац.

„Имала сам снове које сам желела да остварим", каже Алма, „али сада више немам снове".

„Осећам бол у срцу и то ће остати са мном до краја живота, јер су они били моја породица, моји родитељи, моја сестра и браћа. И сви су отишли, за једну ноћ."

Све што Алма жели је да побегне из Газе и дође до њене баке која живи у иностранству.

„Желим да одем до ње, загрлим је и да се осетим сигурно", каже она.

Додатно извештавање: Виетске Бурема, Гоктај Коралтан и Ханин Абдин

Погледајте видео: Деца умиру од неухрањености у Гази

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]