Израел и Палестинци: „Ко ће ме сад звати 'тата'" - сузе човека из Газе који је у дану изгубио 103 члана породице

Ахмад ал-Гуфери је избегао бомбу која је збрисала целу његову породицу.

Када су 103 члана његове уже и шире породице убијена у нападу на њихову породичну кућу у граду Гази, он је био заглављен 80 километара даље, у окупираном граду Јерихону на Западној обали.

Ахмад је радио на градилишту у Тел Авиву када је Хамас напао Израел 7. октобра - није могао да се врати жени и трима малим ћеркама због рата који је уследио и израелске војне блокаде.

Разговарао је са њима у исто време сваког дана, када су телефонске везе дозвољавале.

Непосредно уочи напада, 8. децембра увече, причао је са супругом Ширин телефоном.

„Знала је да ће умрети", рекао је.

„Рекла ми је да јој опростим за сваку лошу ствар коју ми је урадила. Рекао сам јој да нема потребе да то кажем. Био је то наш последњи разговор."

Велики бомбашки напад на кућу његовог стрица те вечери убио је његову супругу и три мале ћерке - Талу, Лану и Најлу.

Убили су и Ахмадову мајку, четворицу његове браће и њихове породице, као и десетине његових тетака, ујака и рођака.

Укупно, више од 100 мртвих.

После два месеца, нека од њихових тела и даље су испод рушевина.

Прошле недеље је најмлађој ћерки обележио рођендан.

Најла би напунила две године.

Ахмад још покушава да се суочи са огромним губитком.

Без могућности да тела деце у наручју или да им приреди сахрану, он и даље говори о њима у садашњем времену, а лице му је непомично, док му се сузе сливају низ образе.

„Моје ћерке су за мене мале птичице", рекао је.

„Осећам се као у сну. Још не могу да верујем шта нам се догодило."

Уклонио је слике девојчица са екрана телефона и лаптопа, како би му било бар мало лакше, да не мора сваки пут кад погледа у уређаје да га нешто „пресече" у стомаку.

Покушава да састави мозаик шта се догодило из прича неколико преживелих рођака и комшија.

Рекли су му да је пројектил прво погодио улаз у кућу његове породице.

„Пожурили су и отишли ​​до оближње куће мог ујака", рекао је он.

„Петнаест минута касније, и ту кућу је погодила бомба из борбеног авиона".

Четвороспратна зграда у којој је породица убијена била је се иза угла медицинског центра Сахаба у насељу Зејтун у граду Гази.

Сада је то гомила попуцалог бетона, рушевина прожета тек по којом бојома: зелена пластична чаша, комадићи прашњаве одеће.

У близини рушевина, са које висе делови одваљене грађевинске конструкције попут завесе, налази се згужвана шкољка сребрног аутомобила, са ветробранским стаклом искривљеним у гримасу.

Хамид ал-Гуфери, један од Ахмадових преживелих рођака, рекао је за ББЦ да су, када су почели удари, они који су побегли уз брдо преживели, а они који су склониште потражили у кући - убијени.

„Било је попут ватреног појаса", рекао је.

„Погођене су још четири куће поред наше. Гађали су куће на сваких 10 минута."

„Тамо је било 110 људи из породице Гуфери - наше деце и рођака", рекао је он.

„Побијени су сви, осим нас неколицине".

Преживели кажу да је најстарија жртва била 98-годишња бака; најмлађи дечак - рођен само девет дана раније.

Други преживели рођак који се такође зове Ахмад, описао је две велике експлозије после напада из ваздуха.

„Није било упозорења унапред", рекао је он.

„Да [неки] људи већ нису отишли, мислим да би било стотине мртвих.

„Овај крај сада изгледа потпуно другачије. Ту је био паркинг, место за складиштење воде и три куће плус једна велика кућа. Бомбе су уништиле читаву стамбену област".

Хамид је рекао да су преживели до раних јутарњих сати извлачили тела из рушевина.

„Авиони су летели изнад нас, а из хеликоптера су пуцали на нас док смо покушавали да их извучемо", рекао је рођак Ахмад.

„Седели смо у кући и нашли смо се под рушевинама", рекла је Ум Ахмад ал Гуфери за ББЦ.

„Развлачили су ме с једне стране на. Не знам како су ме извукли. Гледали смо смрти у очи."

Два и по месеца касније, још покушавају да дођу до неких тела закопаних испод рушевина.

Породица је прикупила новац да унајми малу машину за копање.

„Извукли смо четири тела [данас]", рекао је Ахмад за ББЦ, „између осталих, супругу мог брата и мог нећака Мухамеда, који су извучени у комадима. Били су под рушевинама 75 дана".

Њихови привремени гробови леже на парчету празне земље у близини, обележени штаповима и пластичним пресвлакама.

Ахмад, који је остао заглављен у Јерихону, није их посетио.

„Шта сам урадио и шта сам крив што сам остао без деце, мајке, жене, и браће?", пита се.

„Сви су били цивили".

Питали смо израелску војску о наводима породице да је била мета ваздушних удара.

Као одговор, војска је саопштила да није упозната са ударом у питању и да су њене снаге предузеле „изводљиве мере предострожности да ублаже штету цивилима" у рату са Хамасом.

Дошло је до интензивних борби израелских снага и наоружаних нападача Хамаса у области Шеџаја, неколико блокова јужно од куће Ал-Гуферија, у данима непосредно пре и након што је Ахмадова породица убијена, навели су.

У дневном објављивању података од 9. децембра, војска је саопштила да је „идентификовала одређени број терориста наоружаних противтенковским пројектилима" који су се приближавали трупама у Шеџаји и затражила хеликоптерску подршку и напад.

Саопштили су да су борбени авиони гађали терористичке циљеве у Појасу Газе, док су копнене операције настављене.

Подручје Зејтуна, где се некада налазила породична кућа, сада је средиште нових операција израелске војске.

Ахмад и даље понекад позове из Јерихона преживеле рођаке у Гази.

Али након што је месецима био заглављен и очајнички је желео да се врати, сада више није сигуран да ли ће се то некада десити.

„Мој сан је уништен у Гази", рекао је.

„По кога да се вратим? Ко ће ме звати 'тата'? Ко ће ме звати 'драги'? Жена ми је говорила да сам био цео њен живот. Ко ће ми то сада рећи?".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]