Израел и Палестинци: Болничар из Газе који је погинуо у његовим амбулантним колима

Вест је стигла око 14:00 сати.

Болничар Махмуд Ал-Масри и остатак његовог тима били су у болници Ал Авда у северној Гази и чекали следећи позив.

Потом је диспечер објавио да су амбулантна кола 5-15 погођена. У њима је био тим Махмудовог оца.

И он је био болничар.

Махмуд и његове колеге су пожуриле да виде шта се догодило.

Кад су стигли на лице места, видели су да су амбулантна кола сведена на масу изувијаног метала крај друма.

Махмуд је појурио ка олупини, али је свако кога је затекао унутра био „потпуно спаљен и раскомадан".

Документарац ББЦ-ја на арапском који је пратио болничаре у првом месецу рата забележио је Махмудову реакцију кад је схватио да су његов отац Јосри и друга двојица чланова екипе мртви.

„Његово лице нема никаквих препознатљивих црта", јецао је Махмуд.

То се десило 11. октобра, пет дана од почетка рата.

Беживотно тело Јосрија Ал Масрија било је умотано у бели покров, заједно са његовим окрвављеним шлемом.

На сахрани је Махмуд је клекао крај њега, бришући сузе и вртећи главом, док су се његове колеге окупиле у близини.

Њихове приче је снимио новинар из Газе Ферас Ал Аџрами за документарац Газа 101: Хитно спасавање.

Погледајте видео:

После смрти оца, 29-годишњи Махмуд, који и сам има троје деце, узео је две недеље одсуства.

Али је рекао да је, упркос дубокој тузи коју је осећао, желео што пре да се врати на посао.

„Мој унутрашњи порив је да служим палестинском народу", рекао је он.

Наместио је екран на телефону да приказује лице његовог оца, „да бих могао да га видим, и дању и ноћу."

Последње заједничке тренутке, њих двојица су провели заједно свега неколико сати пре него што је Јосри погинуо.

Замолио је Махмуда да му скува кафу, коју је попио пре подневних молитви.

Потом су Јосријева амбулантна кола позвана и он је отишао.

Само два дана раније, Махмуд је и сам био повређен, и превезен у болницу на носилима са шрапнелом у врату и леђима.

Његов отац је плакао крај њега.

„Страшно се забринуо", рекао је Махмуд.

Али кад год је у наредним недељама размишљао о оцу, прогањали су га тренуци крај уништеног возила.

„Сваки пут кад седим сам, то поново проживљавам… Журим ка амбулантним колима, журим ка оцу, и шокиран сам кад сам га пронађем раскомаданог и замало губим свест", каже он.

Погледајте видео: Дан у животу једне бабице

Махмуд ради као болничар седам година и у то време је био стациониран у Џабалији у северној Гази, у склопу тима Палестинског удружења Црвеног полумесеца (ПРЦС).

Документарац је пратио екипе амбулантних кола из ове јединице читавих месец дана после 7. октобра, кад је Хамас покренуо нападе на Израел убивши 1.200 људи и узевши око 250 људи за таоце - а Израел је покренуо властити жестоко одговор на то.

У том првом месецу погинуло је више од 10.000 становника Газе, према Министарству здравља које води Хамас, и које тврди да је тај број у међувремену скочио на више од 28.000.

Снимање болничара изблиза, док су се возили мрачним уличицама и држали у наручју рањене бебе, показало је колико су се њихови приватни и пословни живот стопили.

Показало је и трауму са којом су се суочили, нарочито кад су имали посла са телима деце.

У тим првим данима рата, још један болничар, Рами Камис, бризнуо је у плач за воланом властитих амбулантних кола.

Он је испричао како је био позван до куће која се срушила на њене становнике, који су углавном били жене и деца.

Кад је ушао у просторију, затекао је три девојчице мртве, и помислио на властите три ћерке.

„Нисам могао да се контролишем. Расплакао сам се чим сам то видео", каже он.

У оно време је снимак њега како плаче постао виралан.

Пред крај октобра, Ала Ал Халаби, још један члан тима, примио је позив од рођака.

Кућа његовог ујака била је погођена у израелском нападу два дана раније, рекао је Ала, али неки људи који су погинули још су били затрпани под рушевинама.

Тело његовог рођака је било извучено и он се надао да ће моћи да га пребаци у болницу.

Док је улазио у уску уличицу, где је група људи покушавала да помери срушени комад бетона, рођак му је рекао: „Има ту једна девојчица, ту се налази или половина њеног тела или њено читаво тело.

Застао је, дубоко удахнуо, лица делимично прекривеног медицинском маском, и рекао: „Делови девојчице су тамо, ставите их заједно са њим."

Истог дана је Ала стигао до куће испред које су била послагана потпуно спаљена тела петоро деце.

Он је руководио тимом док је троје деце преношено у пластичном покрову до његових амбулантних кола.

„Прва ствар која вам падне на памет кад држите делове тела детета у наручју је да се сетите како у наручју држите властито дете", рекао је он касније.

„То нас тера да…", почео је он да објашњава, али није завршио реченицу јер је био позван на још један хитан случај.

Недељу дана од почетка рата, Израел је наредио цивилима на северу Газе да се преместе на југ ради властите безбедности, тако да је већина породице тима болничара била евакуисана, док су сами болничари остали.

Они су остали у контакту са женама и децом путем кратких разговора на телефону или преко радио мреже ПРЦС-а.

Рами ради као болничар две деценије и каже да кад год је нови талас насиља избијао у Гази, његове ћерке би се залепиле за њега и молиле га да не иде на посао.

Ала је такође рекао да су његова деца плакала кад је отишао и да се редовно молио док се возио унаоколо, молећи Бога „да нас безбедно врати њима".

Ризици којима су особље и добровољци ПРЦС-а изложени су очигледни.

Током једног другог инцидента, кад су неки болничари чекали у возилу испред болнице Ал Авда, експлозија их је натерала да потраже заклон.

Најмање двоја кола хитне помоћи била су оштећена.

Један од болничара је рекао да је у израелском ваздушном нападу била гађана кућа поред болнице.

Израел тврди да није гађао ту локацију, већ да је „погодио војну мету неколико стотина метара даље".

ПЦРС каже да је од 7. октобра погинуло 11 чланова његових тимова у Гази.

„У свакој мисији, постоји опасност и ризик по животе припадника наших тимова", каже Небал Фарсах, портпаролка организације, која све наводи инциденте у којима су страдали чланови особља ПРЦС-а и волонтери.

„Наши тимови се гађају док су на дужности, а услови у којима радимо су опасни и застрашујући", каже она.

ПРЦС је невладина хуманитарна организација и чланица Међународне федерације удружења Црвеног крста и Црвеног полумесеца (ИФРЦ).

Према међународном праву, знакови Црвеног крста и Црвеног полумесеца су признати као ознаке медицинских и хуманитарних радника, који су заштићени Женевском конвенцијом.

Фарсах каже да су амбулантна кола организације обележена одозго и са стране, па тако и амбулантна кола 5-15, у којима је погинуо Махмудов отац.

ПРЦС верује да су их израелске снаге „директно циљале".

„Нема шансе уз сву ову нову технологију коју користи израелска окупација да кажу да то нису видели", каже она.

Израелска војска тврди да „не гађају намерно медицинске раднике, па тако ни особље ПРЦС-а."

У случају амбулантних кола 5-15, оне кажу да су „погодиле војну мету неколико стотина метара даље", а да локација амбулантних кола „није била циљана".

Оне додају да „ваздушни напади обично не изазивају жртве у описаној мери".

Израел каже да се на мети његове операције налазе борци Хамаса, а његова војска „предузима све могуће предострожности да ублажи штету по цивиле".

Израелска војска оптужује Хамас за коришћење цивила као живих штитова и скривање по медицинским установама.

Израел је објавио снимак тунела за које израелске снаге тврде да су их нашле близу болница и испод њих, као и оружје за које тврде да су њихове трупе пронашле у медицинским установама.

Израелска војска је такође оптужила Хамас за коришћење кола хитне помоћи - мада не конкретно возила ПРЦС-а - за превоз бораца и оружја.

ПРЦС каже да је 16 њихових возила онеспособљено у борбама од 7. октобра - и да је, укупно у читавој Гази, уништено 59 амбулантних кола.

Фарсах каже да ПРЦС „никад" није био изложен уплитању палестинских бораца у њихов рад.

„Наш рад на терену је да пружимо здравствене и хуманитарне услуге", каже она.

„Наши принципи су исти као принципи Међународног Црвеног крста и Међународног Црвеног полумесеца, који су, најважније од свега, објективност и независност", каже она.

„На то не утиче ниједан ентитет или било која страна."

Крајем децембра, ПРЦС је смањио обим операција у северној Гази након што су, каже он, израелске снаге напале њихову базу у Џабалији.

Израелска војска негира да је отворила ватру на клинику или у оквиру ње, рекавши да је „лоцирао ћелију бројних терориста Хамаса на клиници Црвеног полумесеца, од којих су неки носили униформе и прслуке Црвеног полумесеца".

Фарсах каже да је та тврдња „апсолутно неистинита" и да је клиника садржала само екипе амбулантних кола, волонтере, рањене људе и расељене породице.

Ала, Рами и Махмуд су се сви преселили на југ, и наставили да раде као болничари у области Кан Јуниса. иако се Рами недавно вратио на север.

Крајем јануара, како су борбе постајале све жешће око Кан Јуниса, Махмуд је преместио жену и децу - Мухамед (6), Лејла (5) и Лајан (3) - да живе у шатору у Ал Мавасију, обалској пустињској области коју је Израел претходно прогласио безбедном зоном.

Четири месеца од смрти оца, он каже да се његова посвећеност помагању болеснима и рањенима наставља: „Била је то порука мог оца и ја морам да наставим то да радим."

Погледајте видео: „Сваки дан пре него што заспимо, опростимо се од наше деце"

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]