Сан Марино: „Имамо сан" - најгора фудбалска репрезентација на свету јури прву победу у последњих 20 година

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Хари Пул
- Функција, ББЦ спорт
Ускоро ће бити пуних 17 година откако је капитен Сан Марина Матео Витајоли, играч са највише наступа у историји земље, први пут играо за фудбалски тим своје земље.
Али он још прославио победу.
Прошле су две две деценије и 136 утакмица испресецаних страшним поразима и чудним промашајима откако је Сан Марино, пета најмања земља на свету, забележио једину победу у историји националног тима.
„Најгоре сећање је био меч на гостовању Холандији 2011. године, који је завршен резултатом 11:0", каже Витајоли за ББЦ Спорт.
„Већ су нам били дали осам или девет голова, а до краја утакмице је остало још много времена и сећам се да су навијачи тражили од Холандије да да још голова".
Окружен Италијом и спектакуларном планином Титано која се над њим надвија, Сан Марино има само 33.000 становника и простире се на само 61 квадратни километар - отприлике упола мање од Манчестера.
Према ранг листи Међународне фудбалске федерације (ФИФА), Сан Марино је најлошија фудбалска репрезентација на свету - изгубила је 192 од 201 меча.
Али Витајоли и његови саиграчи имају прилику да напишу ново поглавље ове недеље у пријатељској утакмици против Сент Китс и Невис, карипске земље која је 63 места изнад 210. Сан Марина.
Искусни Витајоли износи шта би значило да Сан Марино оствари дуго очекивану победу.
„То би значило да бих постао део историје репрезентације моје земље, то ми је највећи сан", каже 34-годишњак.
„Била би то прилика да оставим траг, нешто што не може да се избрише. Та победа би се памтила и 2050. године", додаје.

Аутор фотографије, Getty Images
Једина победа у историји репрезентацији Сан Марина остаје она у пријатељској утакмици против Лихтеншатјна 1:0 у априлу 2004. године, када је раним голом Ендија Селве, најбољег стрелца националног тима свих времена са осам голова.
Тај тренутак остао је урезан у сећању становника сићушне европске земље.
Дуго чекање на нову победу од тада није поколебало генерације играча националног тима Сан Марина, састављеног претежно од аматера.
Они се неизмерно поносе што носе небеско-плави дрес државног тима.
Витајоли, који ради као графички дизајнер, недавно је прославио рођење ћерке и добро је уигран у распоређивању обавеза, обављајући преко дана посао од којег живи, а потом свако вече одлази на тренинге.
„Компликовано је", каже Витајоли.
„Али љубав према репрезентацији ваше земље и прилика коју представља играње међународног фудбала - има много професионалаца који никада не добију прилику и част да играју такве утакмице - то чини жртву вредном труда", додаје.
Иако су прошле деценије без победа, болних двоцифрених пораза - највећи од Немачке 13:0 (2006. године) - и без наде да ће се ускоро квалификовати за неки већи турнир, играчи Сан Марина су пожртвовани и држе се заједно.
Ти наизглед мали, другима безначајни тренуци, као што је кад постигну утешни гол у тешком поразу или чак кад изборе реми без голова, њима су још слађи.
„У националном сам тиму скоро 20 година. Све генерације до сада је красио тимски дух, сви играчи су били подређени тиму и дисали за њега", додаје Витајоли.
„Када играте тешке мечеве, против јаких ривала, а притом немате чврсту екипу иза себе, онда те утакмице могу јако да повреде.
„Ми смо пријатељи који деле исту част, али и исти терет".

Аутор фотографије, Getty Images
Било је знакова напретка.
Сан Марино је две године чекао да постигне гол у некој такмичарској утакмици.
Када су то успели, у мечу против Данске у октобру 2023. године, на терену је настало опште весеље.
Ла Серенисима, како гласи надимак репрезентације Сан Марина, изгубила је од Данске 1:2 у квалификационој утакмици за Европско првенство 2024. године, али резултат је за небеско-плаве био споредан: много важније је било да су дали гол, и то гол за изједначење.
Уследили су и везани голови у наредним утакмицама, што је било први пут у 18 година: у поразу од Казахстана (1:3), а потом и четири дана касније, у поразу од Финске (1:2), стрелац Филипо Берарди из пенала.
„Да ми је пре неколико година неко рекао да ћу постићи неколико голова на међународној сцени у дресу Сан Марина, сматрао бих га будалом, не бих му веровао", каже Берарди.
„Постизање гола у међународној утакмици, са свим проблемима које тим мора да превазиђе, изазива још више осећања...
„Погледајте само мој први гол за национални тим који сам постигао против Казахстана 2019. године. Ближио се крај утакмице и губили смо 3:0, али када сам дао гол сви саиграчи и ја смо просто полудели од среће, иако тај гол није донео ништа у резултатском смислу".

Аутор фотографије, Getty Images
Најсрећније сећање на национални тим, Витајолију сеже до 2014. године и реми без голова са Естонијом.
Али, иако за играче Сан Марина није све у резултатима, међу њима влада осећај да се друга победа ближи.
„Осетио сам да се нешто променило у нашим умовима", каже Берарди.
„Имамо веће самопоуздање и осећам да смо врло близу да поново остваримо позитиван резултат, било да одиграмо нерешено или победимо.
„Највећи сан ми је да будем део тима Сан Марина који ће славити победу.
„Било би то, вероватно, највеће задовољство које бих искусио у животу - и то не само ја, већ и саиграчи, селектор и људи у Сан Марину".
Тај позитиван осећај буди наду селектору Роберту Чеволију, именованог у јануару 2024. године, да ће тим расти и да ће репрезентација Сан Марина променити скор - набоље.
Поносан што води репрезентацију своје земље, Чеволи каже да жели да се одужи Сан Марину у којем је почео играчку, а потом тренерску каријеру.
Не би било бољег начина да то учини од окончања 20-годишњег чекања на победу.
„Желим да сањам без граница", каже Чеволи.
„Потпуно сам свестан невоља које репрезентација мора да превазиђе и које су много другачије од оних које имају друге репрезентације, али се надам да ће тим наставити да напредује.
„Било би велико достигнуће ако почнемо победом. Било би то сјајно и за самопоуздање играча, све у стручном штабу и фудбал у Сан Марину.
„Неће бити лако. Потпуно смо свесни да нас чека хиљаде невоља. Али играчи раде праве ствари, сјајно тренирају и надамо се да ћемо успети да дођемо до победе - зашто не?".

Погледајте и овај видео: Фудбалски клуб без фудбалера

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













