Маршалска Острва: Последња земља на планети без фудбалске репрезентације

Ово је последња земља на планети која нема национални фудбалски тим. Да ли ће се и то променити?

Скуп острва вулканског порекла и коралних спрудова који усред Пацифика чине Маршалска Острва, већ дуже времена се повезује, из даљине, са улогом домаћина америчких нуклеарних проба.

Сада се сви надају да ће постати независна фудбалска сила у оквирима светског фудбала.

Али још увек би требало свашта да се догоди пре него што тај сан постане стварност.

У првом плану оваквих тежњи - не само да се створи национални тим Маршалских Острва, већ и да он буде у стању да се такмичи на глобалном нивоу - је један Енглез, Лојд Оверс.

Оверсу, који долази из Оксфордшира и који има тренерско искуство стицано у Канади, Сједињеним државама и Шведској, дат је задатак да изгради темеље пројекта који ће међународни фудбал довести до последње границе.

Све је почело ,,случајним разговором" са председником фудбалског савеза ове земље, Шемом Ливајем, након текста који је освануо на једној тренерској блог страници и који је написао Оверс.

„Прво је кренуло са имејл преписком, а затим је, због временске разлике, постало једноставније разговарати уз помоћ Воцап апликације", рекао је Оверс за ББЦ Спорт.

„Затим смо дошли до фазе када је од мене затражено да саставим предлог и појасним моју филозофију и виђење развоја игре".

Оверс, технички директор за Маршалска Острва, је овог лета по први пут прешао 13.000 км да би стигао до ове земље.

Тамо је надгледао дечији фудбалски тренинг који од 2020. године организује Фудбалски савез Маршалских Острва (МИСФ), предвођен Ливајем.

Циљ пројекта, ма како он изгледао као да је на дугом штапу, је да нација од 60.000 становника стекне чланство у Фудбалској конфедерацији Океаније (ОФЦ) - пре него што се коначно не прикључи глобалним фудбалским дешавањима.

За 33-годишњег Оверса је шанса да буде предводник амбициозног пројекта још од његовог зачетка била понуда коју није могао да одбије.

„На личном нивоу, то је била могућност да будем део нечега овако крупног; једина нација на свету без дефинисаног фудбалског тима", додаје Оверс.

„Привукла ме је и чиста амбиција. Савез жели да постане део ОФЦ-а, али и да у коначном циљу постане чланица ФИФА-е.

„Они не желе да играју само са суседима, већ и да постану део ширег програма".

„Знамо да желимо да будемо део квалификационог циклуса за пласман на Светско првенство у фудбалу. Желимо да будемо део Шампионата Океаније, желимо да постанемо део фудбалског мејнстрима".

„Мислим да за десет година, уколико наставимо путем којим нас федерација води, неће постојати разлог да се то и не оствари".

Маршалска Острва су Американци окупирали након Другог светског рата и користили га као базу за тестирање нуклеарног оружја, али је ова острвска држава добила суверенитет 1986. године.

Иако је овакво уређење смер у којем је нација намеравала да се креће, Оверс верује да је управо културни утицај Америке утицао на све већу популарност фудбала на Острвима.

„То је нешто што у сваком случају не би требало да се прећуткује јер се ради о делу њихове културе, то је и део њихове историје", рекао је он.

„Овде још увек постоји функционална америчка војна база у Кваџелину. Она је део њиховог идентитета и, пошто је под снажним утицајем америчке културе, постоји велико интересовање за спортове попут бејзбола и кошарке".

„Али сада, са све већом популарношћу фудбала у Америци, овај спорт је постао популаран и на Маршалским Острвима".

И док радиоактивне падавине као последица америчких нуклеарних тестирања и даље утичу на живот на Маршалским Острвима, климатске промене представљају тренутну еколошку претњу - раст нивоа океана изазива свеприсутну бригу.

У Маџуру, главном граду Маршалских Острва, у изградњи је национални стадион, оивичен одбрамбеним бедемима. Светска банка предвиђа да би раст нивоа мора од једног метра потопио 40% зграда на острву.

„У последњих неколико година је масовно превладала отрежњујућа свест да ће Маршалска Острва на жалост изгубити велики број острва и да ће до 2050. године изгубити и највећи део копненог састава територије", каже Оверс.

Постоји нада да ће, кроз фудбал, земља привући већу глобалну пажњу која ће јој помоћи да се на бољи начин суочи са утицајима климатских промена.

Када је МИСФ по први пут на друштвеним мрежама објавио свој сан, мало њих је могло и да замисли, а међу њима је био и Оверс, да ће уследити оволики број позитивних реакција.

„Ми смо последња држава на Земљи без фудбалске репрезентације. Надамо се да ће се то коначно променити.

„Молимо вас да нас запратите и помогнете нам да остваримо сан и да се репрезентативни фудбал заигра на Маршалским острвима", навели су у објави.

Нацији је тада откривен и изглед националног дреса и сви се надају да ће фудбалери Маршалских Острва овај дрес носити на инаугуралном мечу предвиђеном за јул или август 2024. године.

У Фудбалском савезу кажу да су били 'апсолутно засути позитивним реакцијама које су добили од људи широм света' због дреса - а договорено је и да профит од продаје буде наново инвестиран у базичне програме, инфраструктуру и тренинг центар.

„Надали смо се, али нисмо очекивали", каже Оверс за реакцију. ,,Имали смо око 1500 пратилаца само на Твитеру у року од два или три дана, што је невероватно. Заиста, уопште то нисмо очекивали".

„Иницијални процес је требало да помогне да скренемо пажњу на земљу и то смо успели да остваримо. Цело то прихватање фудбала у земљи је било невероватно".

„За нас је примарно било то што смо земљу поставили на светску мапу. То смо урадили јер људи нису ни знали где се она налази".

„Ако погледате Гугл мапе, ми смо једна мала тачка. Када сам ишао тамо пре месец дана, требало ми је 40 сати да стигнем, а тек када стигнете, схватите колико је то у ствари мала земља".

За дизајн дресова је била задужена аргентинска фирма која је победила на конкурсу, а њихове идеје су изабране у конкуренцији од преко 200 учесника конкурса.

Јарко плава и наранџаста представљају боје са заставе, док шара и штрафте на застави имају културолошке конотације и осликавају повезаност Острва са океаном.

Према Оверсу, дрес се већ продаје у преко 30 земаља, од како се појавио на тржишту прошлог септембра.

Следећи - и по свему судећи кључни - изазов за Оверса је успостављање такмичарског састава играча који ће представљати први тим Маршалских Острва оног тренутка када нација буде била спремна да се такмичи у међународној конкуренцији.

У циљу постизања тога, он планира да започне регрутацију фудбалера који тренутно играју на околним острвима у земљама са етаблираним клубовима и репрезентацијама.

Поред свега тога, прогрес подразумева и изградњу одрживе инфраструктуре, као и стварање лиге и регуларних термина коришћења терена за децу и одрасле сваке недеље.

„Постоји велики број играча на околним острвима", додаје Оверс.

„Ту су Соломонска Острва, Папуа Нова Гвинеја - све су то нације у којима се фудбал заиста игра. Сада ти играчи живе на Маршалским Острвима и помажу да се фудбалска игра уздигне на виши ниво".

„Прво ћемо почети са такмичењима са локалним нацијама које имају сличне амбиције - али наши циљеви су на дугачке стазе много већи од тога".

„Ми желимо да нас призна ФИФА и желимо да постанемо део Конфедерацијских игара и квалификационих утакмица за учешће на Олимпијским играма".

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]