Фудбал: Мрачна прича о првом освајачу Лиге шампиона - сенке над Марсејом и Бернаром Тапијем

За 30 година, колико постоји фудбалска Лига шампиона, ниједан победник није био толико контроверзан као онај који се први домогао пехара.

Марсеј је и даље једини француски клуб који је освојио Лигу шампиона и то у сезони 1992/93 када је ребрендиран некадашњи Куп европских шампиона.

У финалу 1993, екипа тренера Рајмонда Гуталса победила је италијански Милан за који су играли Франко Барези, Паоло Малдини, Франк Рајкард и Марко ван Бастен.

Једини гол на утакмици на Олимпијском стадиону у Минхену дао је штопер Базил Боли.

Марсеј је постао првак Европе.

Чак ни Пари Сен Жермену са Лионелом Месијем, Килијаном Мбапеом и Нејмаром то није пошло за руком.

Ово достигнуће, међутим, убрзо је прекрила сенка скандала са намештањем утакмица због којег је Марсеју одузета титула првака Француске 1993, а клуб је избачен у другу лигу.

Прво, добре ствари.

Дебитантско издање Лиге шампиона је било потпуно другачије од данашњег облика - учествовало је само осам екипа подељених у две групе по четири.

Победници група квалификовали су се за финале.

Марсеј је остварио импресиван учинак и током целе сезоне није поражен у европском такмичењу.

Председник клуба, Бернар Тапи, запамтите то име, уложио је много новца у екипу која је годину дана раније, после пенала, изгубила у финалу Купа шампиона од београдске Црвене звезде.

На голу је био Фабијан Бартез, а доведени су одбрамбени играч Марсел Десаи и хрватски нападач Алек Бокшић.

Бокшић је те сезоне дао шест голова за Марсеј у ЛШ, колико и француски везиста Франк Созе.

Марсеј је био први у групи са по три победе и ремија, а у финалу га је чекао Милан.

Росонери, до тада четвороструки европски прваци, важили су за фаворите уочи финалне утакмице.

У групној фази, Милан је остварио свих шест победа.

Ипак, тог 26. маја 1993, Росонери нису успели да пронађу пут кроз одбрану Марсеја ни пре, ни после 44. минута када је Базил Боли скочио после корнера Абедија Пелеа, главом савладавши скамењеног голмана Милана Себастијана Росија.

Џак новца закопан у башти

Догађаји због којих ће та сезона Марсеја постати озлоглашена, међутим, одиграли су се неколико дана пре финала у Минхену.

Поред тога што су јурили европски успех, фудбалери Марсеја водили су тесну борбу за титулу у француској Лиги 1 са Пари Сен Жерменом и Монаком.

Све је стало у последње коло, одиграно недељу дана пре сусрета са Миланом.

Марсеју је била потребна победа, а гостовао је код Валенсијена којем је претило испадање.

Гости су победили 1:0 и освојили титулу првака Француске.

Међутим, убрзо су се појавили извештаји да ствари нису чисте.

Фудбалер Валенсијена Жак Гласман рекао је да му је везиста Марсеја Жан Жак Едели, бивши саиграч у Нанту, понудио 250.000 франака - у то време око 30.000 фунти - да „скину ногу са гаса".

Још двојици фудбалера Валенсијена, Хорхеу Буручаги и Кристофу Роберу, такође је понуђен мито.

Робертова супруга је отишла у хотел у којем је била екипа Марсеја да покупи торбу са новчаницама, која је касније пронађена закопана у башти њене мајке.

Почеле су полицијске истраге, као и процеси пред француским фудбалским органима.

Марсеју је одузета титула првака Француске, избачен је у другу лигу и ускраћено му је право да брани титулу освајача Лиге шампиона.

Другопласирани ПСЖ одбио је и титулу Лиге 1 и пласман у Лигу шампиона уместо Марсеја, јер су се власници клуба, ТВ компанија Канал+, забринули због губитка претплатника на југу Француске.

И тако је трећепласирани Монако преузео место Марсеја у Лиги шампиона 1993-94, док је званично сезона 1992/93. у Лиги 1 окончана без првака Француске.

Марсеју је, међутим, било дозвољено да задржи европску, јер није било доказа да је било намештања утакмица на континенталним утакмицама.

Тако они остају први освајачи Лиге шампиона, иако са гигантском моралном звездицом поред властитог имена.

Тапију је изречена двогодишња затворска казна - од чега је служио осам месеци - док је Едели, који је тада имао 27 година и наизглед се приближавао врхунцу каријере, добио условну казну и забрану играња на 18 месеци.

Едели се вратио фудбалу, али никада није досегао висине из времена када је играо у Марсеју.

Променио је доста клубова, а у играчку пензију отишао је 2003.

'Играчи су стално добијали инјекције'

Ипак, Едели није завршио са Марсејом.

У његовој аутобиографији, објављеној 2006, тврди се да су играчи добијали сумњиве инјекције пре утакмице против Милана.

Ове тврдње су потврдили његови некадашњи саиграчи, међу којима Крис Водл и Тони Каскарино.

„Играчи Марсеја су стално добијали инјекције", рекао је Водл 2003. за Сан.

„Клупски лекар је рекао да ће инјекције помоћи наш опоравак после утакмица. Добио сам неколико инјекција, али нисам приметио никакву разлику.

„Не знам шта је то било, али нико никада није пао на антидопинг контролама и није се појавило ништа противзаконито".

Каскарино је, пишући за Тајмс касније те године, додао: „До данас немам појма шта је то било. Доктор би ми само рекао да ће ми то подстаћи адреналин и никад нисам био желео да питам даље".

„Шта год да је било, моји резултати су се побољшали. Држим се трунке наде да је то било легално, иако сам 99 одсто сигуран да није."

Европска фудбалска унија (УЕФА) поново је проверила анти-допинг тестове урађене у то време и потврдила да су негативни, док је Тапи неуспешно тужио Еделија за клевету.

Дао је додатни мрачни тон овој злогласној причи.

Први освајачи Лиге шампиона заувек ће остати у сенци контроверзи.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]