Интер, Милан и Лига шампиона: Фудбалски рат у Милану и фотографија која ће остати за вечност

Били су тамо Руи Коста и Марко Матераци. Лепота и снага. Раме елегантног Португалца је морало да издржи тежину лакта противника.

Мир усред хаоса док су двојица фудбалских ривала застала да размисле о магловитом зиду црвеног дима и ужарених бакљи.

„Сви су били усредсређени на бакље, на дим", каже за ББЦ Спорт фотограф Стефано Реландини, који је снимио ту култну слику пре 18 година.

„Али близу центра терена сам видео одређени тренутак.

„Матераци је добио надимак 'месар', он није баш нежан играч.

„Руи Коста је био сушта супротност - нежнији, имао је нешто уметничко у игри. Матераци је неколико секунди ставио лакат на раме Руија Косте.

„Па када сам то видео, снимио сам. Имам само један кадар у тој секвенци. То је био тренутак."

Та слика има наслеђе, али такође је ухватила и претходни окршај Милана и Интера у Лиги шампиона.

Милански ривали су те 2005. играли четвртфинале елитног европског континенталног такмичења.

Утакмица је прекинута пошто су навијачи Интера убацили велики број бакљи и других предмети на терен стадиона Сан Сиро.

Један предмет погодио је Бразилца Диду, голмана Милана.

После 73 минута одиграног реванша, судија је прекинуо меч, а дуел је касније припао Милану службеним резултатом 3:0.

„Атмосфера те ноћи била је као сваки пут када Милан и Интер играју дерби на Сан Сиру", каже Реландини, који је у то време радио за новинску агенцију Ројтерс.

„Увек је тврдо. Нема ту много сукоба међу навијачима, али кореографија је огромна и одлична, тако да се то заиста осети, чак и ако нисте играч.

„Када изађете на терен, осећате да то није само фудбалска утакмица. То је нешто више.

„Заиста сте блиски са играчима. Била је лепа атмосфера, било је адреналина.

„Све је 'експлодирало' када је поништен гол Естебана Камбијаса. То је потпуно променило ситуацију.

„Навијачи Интера су полудели. Почели су да бацају предмете, ракете и нису стали неких 15-20 минута. Личило је на рат."

Напетост међу клубовима се градила.

Милан је две године раније избацио Интер из такмичења захваљујући голу у гостима, упркос томе што су обе полуфиналне утакмице на Сан Сиру завршене нерешеним резултатом.

Милан је те 2003, у финалу на Олд Трафорду победио Јувентус после пенала.

Милан је у сезону 2004/05 ушао као шампион Италије.

То му је био шести Скудето откако је Интер последњи пут освојио титулу у Серији А у сезони 1988/89.

Власник Силвио Берлускони је градио другу генерацију заиста сјајне екипе Милана.

Бизнисмен који је постао политичар веровао је тренеру Карлу Анћелотију, човеку који је као играч Росонера узастопно освајао титулу европског првака 1989. и 1990.

У реваншу четвртфинала 2005, страшна четворка у саставу Кафу, Јап Стам, Алесандро Неста и Паоло Малдини предводила је одбрану Милана.

У везном реду били су Андреа Пирло, Кларенс Седорф, Масимо Амброзини и Кака.

Напад су предводили су Ернан Креспо - бивши играч Интера и Андреј Шевченко испред.

Руи Коста је био на клупи за резервне играче.

Интер је, у међувремену, потрошио богатство покушавајући да се такмичи са Миланом и Јувентусом.

Председник Неразура Масимо Морати је оборио светски рекорд у трансферима два пута у три године.

Прво је 1997. потписао Роналда из Барселоне, а затим да је 1999. довео Кристијана Вијерија из римског Лација.

Креспо и Седорф су почетком 2000-их стигли у Интер као велика појачања, али нису успели да освоје трофеје пре него што су обукли дрес градског ривала.

Фабио Канаваро је такође дошао у Интер и отишао после две године и то у редове Јувентуса.

До 2005. везни ред Интера је изграђен око аргентинског тандема Камбијасо-Хуан Себастијан Верон.

Испред њих је напад предводио бразилски нападач Адриано којем је сезона 2004/05 била најбоља у Интеру.

Екипа се поправљала, али не и резултати.

Интер је међу навијачима ривала носио надимак „шампион августа" због очекивања насталих после куповина на трансфер пијаци, која су опадала како се приближавало пролеће и борбе за трофеје.

Навијачи Интера осећали су да воде неправедну трку - Милан и Јувентус су освојили 11 од претходних 13 титула.

Међутим, 2006. оба клуба су била умешана у аферу Калчополи.

Због корупције и намештања утакмица, Јувентус је избачен у Серију Б и одузете су му две титуле.

Милан, Фиорентина, Лацио и Ређина су остали у Серији А, али су сезону 2006/07 почели са минус бодовима на табели.

Године 2005. већ су се кружиле гласине на трибинама.

Почеле су истраге у Напуљу и Торину због наводног мита и корупције у фудбалу.

Како је Милан на реванш мечу четвртфинала Лиге шампиона повео, ствари су се окренуле против Интера.

Фрустрације навијача - због резултата и неспособности да смање заостатак за Милана и Јувентуса који су увек били корак испред - прелиле су се са трибина на терен.

Стам и Шевченко су донели Милану два гола предности у првој утакмици.

Али навијачи Интера веровали су да у реваншу, на истом стадиону, сада као домаћини, могу да помогну екипи да направи преокрет и пласира се у полуфинале.

Алесандро Костакурта, легенда Милана, који је у првом мечу ушао у игру са клупе, говорио је о сусретима „Дерби дела Мадонина" као о „најгорим" данима у каријери.

Није могао да спава.

„Било је ту превирања емоција", рекао је он.

„То је била напетост."

Клупски друг Паоло Малдини говорио је о „наелектрисаној" атмосфери широм града.

Шевченко је такође рекао да му је било тешко да заспи и да се сећа да је видео све више клупских обележја по граду како су се утакмице приближавале.

„Било је веома напето, огромна ишчекивања, али изнад свега страст, и увек са цивилизованим ставовима", рекао је недавно бивши украјински нападач за италијански спортски дневник Газета дело Спорт.

Шевченко, Миланова „седмица", после пола сата је савладао Франческа Толда, ударцем левом ногом ван казненог простора.

Интерови навијачи су се додатно разбеснели када је Шевченко избегао казну пошто је главом ударио Матерација.

Али све је дефинитивно прокључало нешто мање од 20 минута до краја утакмице.

Везиста Интера Камбијаса је ударцем главом савладао голмана Милана, али је погодак поништен због прекршаја нападача Хулија Круза над Дидом.

Деловало је да је било мањег контакта између њих двојице.

Припадници Интерови навијачке групе са северне трибине почели су да убацује бакље и предмете на терен.

Деловало је као да са трибина лете стреле у пламену.

Једна је погодила Диду у раме, за длаку му промашивши главу, док је покушавао да уклони пиротехнику и флаше из казненог простора.

Играчи су се окупили на средини терена док су Малдини, Камбијасо и капитен Интера Хавијер Занети приговарали судији Маркусу Мерку.

Затим су Занети и Верон почели да дозивају ватрогасце који су гасили ватру покушавајући да уклоне остатке бакљи са конструкције гола.

На крају, док су предмети и даље падали са трибина, оба тима су добила наређење да напусте терен.

Бежали су трчећи кроз тунел јер се налазио у истом углу стадиону где су били најватренији навијачи.

„После првих неколико бакљи, терен је био потпуно у магли, тако да нисте могли ништа да видите.

„Чак и да сте хтели да сликате некога ко је повређен, нисте могли", објашњава Реландини, иако је успео да створи ремек-дело усред хаоса.

„Прекинули су меч на скоро пола сата, што је било чудно у то време. Почињете да мислите да се нешто лоше догодило јер су стварно све бацили у терен - полудели су."

Када су се играчи вратили, Диду - који је добио лекарску помоћ због опекотина првог степена по рамену - заменио је Кристијан Абијати, али после 30 секунди, „рафал" са трибина се наставио и судија Мерк је био приморан да прекине меч.

„Судија је донео исправну одлуку", рекао је Малдини.

„Био сам изненађен што је покушао да настави утакмицу, али била је то добра одлука јер је много навијача платило карте да гледа".

Анћелоти је, као и тренер Интера Роберто Манћини, осудио инцидент, назвавши га „срамном епизодом".

„Оно што се догодило неће дискредитовати само Интер, већ и цео град", рекао је Анћелоти.

„Реакција навијача Интера била је потпуно неочекивана. Био сам заиста изненађен јер никада нисам видео тако нешто на дербијима у Милану у којима сам учествовао".

Шеф миланске полиције Паоло Скарпи окривио је за то „двеста до три стотине хулигана... уобичајених усијаних глава из Интерове навијачке групе".

Берлускони, тадашњи италијански премијер, као и власник Милана, сугерисао је да су потребне „драстичне мере" да се заустави раст насиља на стадионима.

УЕФА, водећа организација европског фудбала, казнила је Интер са 132.000 фунти и наложила му да игра четири европске утакмице без публике.

„Ово је највећа казна у историји Уефе. Биће људи који мисле да је блага, а неки сматрају да је оштра", рекао је портпарол УЕФА за ББЦ.

Милан је затим у полуфиналу елиминисао ПСВ Ајндховен, а Дида је поставио рекорд Лиге шампиона од седам узастопних мечева без примљеног гола.

Ту серију прекинуо је ПСВ у реваншу у полуфиналу када је победио са 3:1.

Милан би освојио седму титулу првака Европе да није било чуда у Истанбулу у којем је Ливерпул постигао три гола за шест минута у финалу и изједначио на 3:3, а онда победио после пенала.

Милан ће се осветити Ливерпулу две године касније победом у финалу у Атини, иако је на домаћој сцени афера Калчополи отворила врата за период доминације Интера у Серији А.

Интеру је за службеним путем додељена титула 2006, а затим је освојио још четири заредом.

Та серија кулминирала је у сезони 2009/10, када је Интер, поред Серије А, освојио Лигу шампиона и Куп Италије.

Ниједна екипа из Милана од тада није стигла до финала Лиге шампиона, али то ће се ове сезоне свакако променити.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]