Загађење: Далекосежни утицај шумских пожара и како да се заштитимо од дима

Ваздух који дишемо има дубинске ефекте на наше физичко и ментално здравље.

Да ли постоји начин да се заштитимо од овог свеобухватног проблема?

Скоро комплетна људска популација, читавих 99 одсто, изложена је нездравом ваздуху који излази из лимита количине загађивача прописаних од Светске здравствене организације.

У неким деловима света је квалитет ваздуха драстично побољшан после увођења политика које су усмерене ка смањивању загађења.

Али на другим местима, у опасности смо да изгубимо све до сада постигнуто на плану квалитета ваздуха.

Више од 25 одсто становништва у Сједињеним америчким државама је изложено ваздуху за који се сматра да је ,,нездрав" према Агенцији за заштиту животне средине (ЕПА) и извештају непрофитне, климатске фондације Фирст Стреет.

До 2050. године, број људи изложен ,,нездравим" данима биће повећан за више од 50 одсто.

Очекује се да ће најгори дани ваздушног загађења (,,опасно" или кестењасто, према индексу ЕПА класификације) порасти за 27 одсто.

Дим настао као последица шумских пожара је један од фактора који је међу главним узрочницима оваквог тренда.

Студија о ПМ2.5 честицама које се ослобађају из дима, открила је да је на западу Сједињених Држава у последњој деценији дошло до повећања од пет микрограма по кубном метру ваздуха - довољно да се преокрену „деценије потрошене на унапређењу квалитета ваздуха", кажу аутори ове студије.

Погледајте видео из Северне Америке: Последице великих шумских пожара

Шта је ПМ2.5?

ПМ2.5 је врста загађивача ваздуха сачињена од ,,честица" величине до 2.5 микрометара - отприлике 30 пута мањих од пречника људске длаке.

Ове сићушне честице могу бити сачињене од чврстих и течних супстанци које се разликују по хемијском саставу у који се убрајају и угљеник, метали и органски састојци.

Ове чађаве мрље, прашина и друге супстанце, у стању су да изазову запаљенске процесе одговорне за могуће оштећење неуронских веза у мозгу.

Ставимо све ово у прави контекст - једна студија је открила да четвртина укупног загађења честицама ПМ2.5 у САД настаје као последица шумских пожара.

У западним деловима земље, готово половина долази као последица ватрене стихије.

Велики делови САД су у 2023. години забележили осетан пад у квалитету ваздуха и видљивости док се дим са севера и из правца канадске границе ширио преко целог континента.

Климатске промене за које се очекује да ће повећати ризик од шумских пожара широм света, угрозиће и квалитет ваздуха.

Људи са постојећим дисајним проблемима и новорођена деца су највише погођени овим димом.

Пошто климатске промене изазивају све интензивније шумске пожаре, наводимо неке темељне и неочекиване начине на које наша тела реагују на загађење ваздуха, као и методе којим можемо да утичемо на што мању изложеност таквом ваздуху.

Шумски пожари нису само локални проблем људи који живе у близини шума, тресетишта и предела прекривених високом травом.

Пожари су у стању да произведу дим који може да иде у стратосферу и до 23 километра у висину, одакле потом може да се прошири по целој планети.

Сибирски пожари су 2023. године, потпомогнути необично топлим временом, произвели дим који је прешао пут преко целог Пацифика и стигао све до Аљаске и Сијетла.

Здравствени ризици које носе шумски пожари и загађење ваздуха зависе и од делова шуме који горе - у Сибиру је 2020. године то био случај са бореалним шумама и тресетиштем који су произвели рекордне количине загађења ваздуха, укључујући и високе количине живе.

Још један од типичних загађивача који се ослобађа током шумских пожара је ПМ2.5, честица пречника око 2.5 микрометра, повезана са обољењима дисајних путева.

Дим од шумских пожара је штетан и за имуне ћелије у плућима пошто је и до четири пута отровнији од честица које су последица других врста загађења.

А ствари временом постају и горе - по једној од студија која се бавила овом темом, токсичност дима се дуплира само неколико сати након његовог настанка, а то може да досегне и четири пута већу количину токсичности.

„Чак и ако се налазите далеко од извора ватре и даље можете да искусите штетне последице удисањем високо засићеног и оксидираног дима", каже Атанасиос Ненес, атмосферски хемичар у Институту за технологију у Лозани за ББЦ Будућност.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Како се заштитити од дима изазваног шумским пожарима

Понекада и не знате да ли се неки од шумских пожара налази у вашој области живљења.

Уколико се у близини одвија неки пожар, Центар за контролу и превенцију болести саветује да предузмете мере којим бисте ограничили ниво изложености диму:

Начин на који ваздушно загађење утиче на мозак

Све је више доказа који говоре да ваздушно загађење не утиче само на наше физичко здравље, већ и на ментално.

Оно се повезује и са нарушеним расуђивањем, слабијим успехом у школи, па чак и повећаном стопом криминала.

Истраживачи издвајају повећану изложеност полутантима какав је и ПМ2.5.

Али оваква слика није једноставна.

Изложеност загађивачима ваздуха је далеко од равномерне - без обзира на привид, не дишемо сви исти ваздух.

Најчешће је најзагађенији ваздух у градовима онај у сиромашнијим насељима.

Постоје и области које су погођене и другим проблемима који утичу на здравље, успех у образовању и стопу криминала.

Збирни фактори попут улагања у образовање, исхрана, пушење, коришћење наркотика и конзумација алкохола такође утичу на здравље.

Без обзира на све, истраживачи су све забринутији због ефеката које загађење ваздуха може да има на наш мозак.

Погледајте видео: Пожари на Родосу 2023.

Загађење ваздуха и гојазност

Иако се о механизму овог процеса и даље воде дебате, сматра се да запаљенски процеси изазвани загађењем ваздуха могу да имају утицај на метаболизам.

Истраживачи су успели да пронађу везу између ваздушних загађивача као што је ПМ 2.5 и гојазности.

Деца која живе у загађеним пределима су суочена са двоструко већим ризиком да постану гојазна.

Све је више доказа да загађење ваздуха може да утиче и на појаву и развој стања попут дијабетеса типа 2.

Једна обимна анализа је проценила да петина глобалног обухвата може да се припише изложености загађењу ПМ2.5 честицама.

Неке друге студије откривају још један тип недовољно истраженог ваздушног загађења, количину микропластике, као елемента који може да утиче на хормоне који регулишу наш метаболизам.

Погледајте видео: Шта је визуелно загађење и како утиче на здравље

Ваздушно загађење утиче и на наше чуло мириса

Изложеност загађеном ваздуху може да утиче и на ерозију нашег осећаја за мирис.

Једно истраживање из 2021. године је открило да су људи који су изгубили осећај за мирис, познат и као анозмија, у Балтимору, савезна држава Мериленд, живели у областима у којим је забележен ,,изразито висок" ниво ПМ2.5 честица.

Једна италијанска студија је открила да су носеви тинејџера и младих људи постали мање осетљиви на мирисе због изложености азот-диоксиду, компоненти која се налази у издувним гасовима.

Научници кажу да честице загађивача подстичу запаљенске процесе и ослабљују нерве у чулним ћелијама које преносе информацију о мирисима од носа до мозга.

Анозмија несразмерно утиче на старије особе.

Једна шведска студија је такође идентификовала и јаку повезаност између повишених нивоа загађења и слабијег осећаја мириса код људи старијих од 60 година.

Чист ваздух није доступан свима

Скоро свако на овом свету удише ваздух који је у извесној мери загађен.

Ваздушним загађењем су највише погођени они који нису у стању да се заштите или склоне од његовог утицаја.

Процењује се да око 716 милиона људи са најнижим примањима живи у областима са небезбедним нивоима ваздушног загађења.

Чак и у релативно богатијим, развијенијим деловима Европе и Северне Америке, од ваздушног загађења највише страдају најсиромашнији становници, као и мањинске заједнице које су суочене са системском дискриминацијом.

Главни узрочник ових сићушних честица је сагоревање фосилних горива, нарочито нафте и дизела из аутомобила.

Оне могу да продру дубоко у плућа и да пређу у крвоток у којем су у стању да подигну ниво запаљенских процеса.

Повезани су и са одређеним бројем хроничних, дуготрајних обољења међу којима су и срчане болести, проблеми са плућима и разни облици рака.

У Сједињеним државама загађење ПМ2.5 честицама представља највећи здравствени ризик, нарочито за црну популацију и мањинске групе које су изложене загађењу у односу на белу популацију.

Најсиромашнији региони у Европи такође су изложени нивоима ПМ2.5 честица у концентрацијама за трећину вишим него у развијенијим областима.

Најчистији ваздух на свету

Мапирањем путева којим се ваздушно загађење шири уз помоћ ваздушних струјања, научници врше уз помоћ станица за мерење загађења које узимају узорке из ваздуха.

Таква је и станица под именом Осматрачница Цепелин која се налази на узвишењу изнад маленог града Нови Олесунд на Свалбарду у Норвешкој.

Ово насеље у којем живи само око 45 људи зими, на 1.230 километара од Северног пола, створено је у околини рудника угља у првој половини 20. века.

Данас је то једно од места са најчистијим ваздухом на планети.

Али сада се и то мења - нивои метана су у порасту у околини насеља, док нивои сулфата, других честица и метала такође расту.

Још један од кандидата за најчистији ваздух на свету може да се пронађе и на северозападном врху Тасманије у Аустралији.

То је Кејп Грим, или Кенаук, у којем неометано дувају ветрови који долазе из предела Јужног океана.

Пошто ови ветрови не прелазе преко копнених предела или насељених крајева, на ваздух не утичу локални извори загађења као што су издувни гасови.

Други удаљени предели са чистим ваздухом, налазе се у близини осматрачке станице Мауна Лоа на Хавајима, као и око станице Кејси на Јужном полу.

Али за оних 99 одсто нас који живимо далеко од чистог ваздуха, нејефикасније промене које могу да помогну у обуздавању загађености ваздуха представљају смањивање емисије издувних гасова у саобраћају у градовима, прелазак на чистије начине кувања, ефикасно смањивање коришћења фосилних горива, али пре свега и широк дијапазон начина за превенцију шумских пожара.

Погледајте видео: Живот поред ТЕ у Тузли

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]