Живот поред термоелектране у Тузли: 'Овде је нормално ако дођеш до педесете и онда умреш'

Док хода ослањајући се о штаке ка малом стадиону на којем почиње тренинг петлића, Енвер Милкунић благо ћопајући гледа у сиво небо.

Енвер има 60 година и дневну терапију од 25 таблета. преписану после срчаног и можданог удара.

„До пре 10 година био сам спортиста, био сам добро грађен, спортски сам живео.

„Сад сам инвалид сто одсто", прича док са трибина фудбалског клуба Рудар у Букињу, месној заједници у околини Тузле, гледа дечаке који јуришају за лоптом.

Узаврела је атмосфера на терену с ког се види један од димњака највеће термоелектране у Босни и Херцеговини коју Енвер криви за урушавање његовог здравља.

Осим што је највећа у Босни и Херцеговини, термоелектрана Тузла, чији димњаци су на стотинак метара ваздушном линијом од терена, међу највећим је загађивачима ваздуха у Европи, са још 15 таквих постројења на Балкану.

Око 3.300 људи у Босни и Херцеговини годишње превремено умре од последица загађења ваздуха, процене су Светске банке.

Ова бројка земљу у којој је пре тридесет година буктао рат сврстава у сам светски врх по превременом умирању од последица загађења.

Босна и Херцеговина је на петом месту у свету по стопи смртности од загађења ваздуха, објавила је организација Хјуман Рајтс Воч (Human Rights Watch).

Више од седам милиона људи широм света годишње умре због болести изазваних дугогодишњом изложеношћу загађеном ваздуху, подаци су Светске здравствене организације (СЗО).

Живот уз термоелектрану

Изет је рођен и живи у Букињу.

„Ових пет оџака су у мојим плућима, свако јутро искашљем по један", лупкајући ритмично штапом о асфалт, десном руком Изет показује у правцу огромног сиво-плавог комплекса над којим се вијоре дим и пара.

Проседи пензионер са слушним апаратом у једном уху некада је ритам стварао лупкајући палицама о чинеле бубњева.

„Видиш, ја тешко ходам. Имао сам инфаркт, четири стента имам, све се сабрало, па ево ме, хвала богу.

„Добро видим, слабо чујем, ал' сам жив", каже шушкајући кроз проређене зубе и гласно се смејући.

Идемо ка кући у којој је рођен 1959. године.

Исте године на власт у Куби дошао је Фидел Кастро, снимљена је прва фотографија Земље из свемира, а под обронцима планине Мајевице, у Тузли, граду на североистоку Босне и Херцеговине, почела је изградња данас највеће од пет термоелектрана у овој балканској земљи.

Још четири су у Какњу, Станарима, Гацку и Угљевику.

Осим термоелектране, допринос загађењу у зимским месецима даје и грејање на угаљ, и данас присутно у многим домовима.

На крају Изетове улице у којој је одрастао и данас живи назире се један од димњака фабрике струје.

У њој је прошле године произведено 2.620 гигават часова струје, што је шестина укупно произведене електричне енергије у тој земљи током 2022. године.

Квалитет ваздуха у Босни и Херцеговини током зиме најгори је на свету „због сагоревања угља за производњу електричне енергије и сагоревања угља и дрвета за грејање дома", каже Феликс Хорн, истраживач Хјуман Рајтс Воча, за ББЦ на српском.

Власти се „нису ухватиле у коштац са ужасним загађењем ваздуха у земљи, које сваке године превремено односи животе и нарушава здравље хиљада људи", наведено је у последњем извештају те организације објављеном у августу 2022.

„Загађени ваздух из других делова западног Балкана такође путује у Босну и Херцеговину додајући токсичност ваздуху произведеном у земљи. То постаје свачији проблем", објашњава Хорн.

Струја као главни извозни производ

Осим загађења, ван граница Босне и Херцеговине путује и струја.

Ова земља извози више од четвртине укупно произведене струје. Прошле, 2022. године, електрична енергија је била најизвоженији производ.

Те године је „произведено укупно 15.036 гигават часова електричне енергије" а извезено је близу 4.000, наводи Државне регулаторна комисија за електричну енергију у писаном одговору за ББЦ на српском.

Вредност извезене струје је, према подацима агенције за статистику, први пут у 2022. премашила милијарду конвертибилних марака - пола милијарде евра.

Само за прва четири месеца 2023. извоз електричне енергије донео је Босни пола милијарде конвертибилних марака.

Две трећине ове количине извози се у Србију, Хрватску и Словенију, остатак углавном у друге земље Европске уније.

Скоро две трећине, односно 64 одсто произведене енергије у току 2022. настало је у термоелектранама.

Хидроелектране, којих у Босни и Херцеговини има 15, произвеле су нешто мање од 30 одсто.

Босна би требало више да користи хидропотенцијал који има и то би било једно од решења за смањење загађења ваздуха, сматра Феликс Хорн.

'Овде је нормално ако доживиш 50 и онда умреш'

Енвер Милкунић је рођен и живи у Букињу и за нарушено здравље криви термоелектрану и некадашњи хемијски комбинат у Тузли у коме је и радио.

„То је све утицало на мене да сам овако болестан", каже Енвер.

За тренутак се замисли и загледа у даљину.

„Овде је нормално кад доживиш 50 и - онда умреш".

„Ко доживи мало дуже, изненаде се људи када неко живи 65, 70, то је превише", стеже штаку док говори.

„У мојој генерацији од 55 до 60 година, нико није здрав. Сви су болесни, имају болести срца и мозга или рак", каже Енвер, док из џепа вади бочицу нитроглицерина.

„Ја сам човек од 60 година који користи нитроглицерин. Не смем да изађем ван без њега.

„Морам га, нажалост, данас два или три пута убризгати под језик, не могу да дишем, не могу нормално да живим", каже Енвер.

Осим нитроглицерина, његову обавезну дневну терапију чини још 25 таблета.

Данашња терапија му је и тренинг млађег тима локалног фудбалског клуба Рудар.

„Добра!", гласно узвикује смеђокоси дечак.

Лопта лети високо и пресеца поглед на димњак који се види у даљини.

Чини се да у Букињу нема места са ког бар део термоелектране неће упасти у пејзаж.

На терену је и даље нерешено, 0-0.

Док дечаци покушавају да убаце лопту у противнички гол, жарко као да су на најважнијој утакмици у животу, Енвер прати сваки њихов покрет.

До пре десетак година и он је често био на терену. Играо је фудбал и кошарку, био здрав, радио.

„Човек од сто кила мишића, дизао сам и тегове.

„Био сам снажан човек, а сад не могу два сока и млеко из продавнице да понесем до куће, мора неко уместо мене."

Од када се разболео, време провиди на трибинама.

Тузла - између соли, угаља, хемијске индустрије и 'смртног ваздуха'

Током зиме су градови на Балкану често на листама најзагађенијих у свету.

Многи од њих, баш као и Тузла, имају дугу историју индустријске производње,

Хемијска индустрија, позната у Југославији, доживела је судбину те државе.

У граду се и даље производи угаљ, со, пиво и хемија, додуше знатно мање - али и највећа количина електричне енергије из угља - само прошле године 27 одсто укупне количине добијене из необновљивих извора.

У доба када је индустријска производња развијана и била неопходна, на животну средину нико није помишљао, каже Абдел Ђозић, стручњак за екологију.

Тада постављену технологију у термоелектранама је сада немогуће променити, упозорава Ђозић, професор Технолошког факултета у Тузли .

„Немогуће је и само затворити термоелектране, онда бисмо постали зависни од увоза", каже.

И географски услови доприносе загађењу ваздуха у области Тузле, сматра Ђозић.

„Тузла је у долини, између планина Коњух, Озрен и Мајевица. У зимским месецима када дође до температурне инверзије, имамо доста високе концентрације приземних загађујућих честица које настају из свих ових извора".

На мање од сто километара, раде две термоелектране - у Угљевику и Тузли, а ту су и коксара, цементара и фабрика соде у оближњем Лукавцу.

„Имамо пет великих загађивача, плус линијске изворе попут путева, и доста расутих извора загађивања, попут кућних ложишта", објашњава Ђозић који се у докторској дисертацији бавио утицајем термоелектране Тузла, односно одлагалишта отпада, на околину и здравље мештана..

Пошто термоелектрана ради читаве године, „можемо рећи да су када је реч о емисијама које иду у ваздух, највећи загађивачи ТЕ Тузла и ТЕ Угљевик", додаје.

И докторка Нурка Прањић, професорка на Медицинском факултету у Тузли, бавила се у бројним радовима утицајем загађеног ваздуха на здравље.

Ваздух у граду у коме ради и живи је „пола године смртан", каже.

У Тузли се прати ваздух, објашњава она.

Европска мера лебдећих честица ПМ 2.5 је 25 за угрожене групе - труднице, деца и старији пацијенти, пацијенти компромитованог здравља са хроничним болестима - а 50 микрограма су за све.

Када су изнад 300, оне су смртне.

„Ми те смртне дозе, понекад измеримо 500 и 1.000, и понекад у току једног месеца за 30 дана их имамо 16 пута", каже професорка Прањић која ради у Дому здравља у Тузли.

Једна мерна станица за квалитет ваздуха постављена је у близини центра града, уз главну градску саобраћајницу.

'Загађен ваздух је први разлог због којег бих отишао из ове државе'

Кемал Хукић има 42 године, две кћерке и по један инхалатор и пречишћивач ваздуха.

„Када је загађено, осећам се прилично беспомоћно. Пазим и на себе, али пре свега бринем због деце.

Каже да је главни разлог због којег би отишао из Босне „загађен ваздух".

„Доста људи који су отишли, а били су добро ситуирани, отишли су највише због загађеног ваздуха", прича Хукић за ББЦ на српском.

Дипломирани новинар, који се овим послом никада није бавио, каже да „за сада" не планира да иде, јер није у могућности.

„Али ако нешто искрсне, отићи ћу. Нема пуно ствари које би ме задржале овде.

„Пре десетак година нисам био тог мишљења, волео сам да живим овде, верујем и сада да би ми ово доста фалило када бих отишао", прича окружен књигама у књижари у којој ради,

Током зиме децу ретко изводи напоље, а и сам избегава излазак.

„Када је загађен ваздух, тешко је ходати напољу."

Недавно је сазнао да му отац болује од карцинома плућа.

„Тренутно је на палијативној нези, јер је слаб и не постоји могућност другог вида лечења. Он је пушач, али верујем да је и загађен ваздух делом крив за његово стање", прича Кемал.

Како загађен ваздух утиче на здравље?

Краткорочна и дуготрајна изложеност загађењу ваздуха може довести до широког спектра болести, међу којима су мождани удар, хронична опструктивна болест плућа, карцином трахеје, бронха и плућа, погоршану астму и инфекције доњих дисајних путева, наводи Европска агенција за животну средину.

Главни загађивачи који изазивају забринутост су честице прашине мање од 2,5 микрометра (ПМ 2,5), сумпор-диоксид и азот-оксиди.

Светска здравствена организација понудила је и доказе о повезаности између изложености загађењу ваздуха и дијабетеса типа 2, гојазности, системске упале, Алцхајмерове болести и деменције.

Загађен ваздух је повезан и са повећаним ризиком од штетних исхода трудноће, другим врстама рака, неуролошким обољењима, наводи СЗО.

Међународна агенција за истраживање рака класификовала је загађење ваздуха, посебно честице ПМ2.5, као водећи узрок карцинома.

ББЦ на српском је контактирао заводе за јавно здравље Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, међутим, ни једни ни други немају податке о броју људи који су оболели и умрли услед последица изложености загађеном ваздуху.

'Људи умиру од загађења'

Хронична плућна болест најчешће је респираторно обољење код мештана Тузле и околине, подаци су тамошње Клинике за плућне болести.

„Присутна су и друга хронична плућна обољења, од астме, упале плућа које су више присутне у зимском периоду, те карцином плућа", прича Џенан Халиловић, вршилац дужности начелника Клинике за плућне болести у Тузли, за ББЦ на српском.

До Халиловићеве канцеларије долази се кроз ходник који многе дели од можда најтежег сазнања у животу, дијагнозе рака.

Пред вратима на којима пише „конзилијум" седи брачни пар средњих година.

Листају папире и тихо разговарају.

Жена кратке косе крајичком ока примећује фотоапарат и нагло окреће главу на другу страну.

Пред вратима просторије за примање хемиотерапије, седи жена мараме везане око главе.

У клиници бележе тренд пораста хроничних плућних болести и карцинома плућа, каже Халиловић.

„Годишње имамо око 200 новооткривених карцинома плућа. Прошле године је забележен нижи број јер није рађена дијагностика.

„Нисмо имали апарате, па смо слали пацијенте у друге центре", објашњава доктор.

Нема података о броју преминулих од карцинома плућа, али је „стопа преживљавања у року од пет година мања од 20 одсто", додаје.

Највећи број малигних плућних болести јавља се код пушача, каже Халиловић.

Како би се утврдио утицај загађења ваздуха на здравље и квалитет живота становника у близини термоелектране Тузла, тим докторке Прањић је спровео истраживање анкетирањем мештана пет месних заједница .

„Мештани су се пуно жалили, па смо покушали да проверимо колико загађење утиче на њих", прича Прањић, чији се научни рад бави здравственом екологијом.

Ишли су од куће до куће и људима дали упитнике направљене по светским стандардима за студије таквог типа.

Четири месне заједнице су у близини термоелектране, а пета, у Тузли и далеко од извора загађења, коришћена је као контролна група.

„Сваки отров којем смо ми ближи је најопаснији. И када се удаљимо који центиметар од извора отрова, мање осећамо проблеме", каже докторка.

Одговори добијени током истраживања спроведеног пре неколико година били су поразни.

„У Букињу које је непосредно уз термоелектрану, 59 одсто испитаника сматрало је да аерозагађење утиче на њихово здравље.

„У Солини, која је коришћена као контролна месна заједница, тек три одсто испитаника сматра да је тако", каже Прањић.

Истраживање, у чије резултате је ББЦ имао увид, показало је и да готово половина испитаника у Букињу пати од срчаних болести.

У више од половине испитаних домаћинстава, неко од чланова породице преминуо је од малигне болести.

'Овде карцином влада као грип'

Међу преминулима од рака плућа је и отац Горана Стојака, председника Месне заједнице Букиње, који се више од 15 година бори за чистији ваздух.

До сада, безуспешно.

„Тешка је борба, јер доста људи умре ... Али ти на неки начин да и мотивацију да се што више бориш", прича Стојак.

„На овом подручју карцином влада исто као грип, као вирус. То је застрашујуће.

„Становништво је овде нестало 80, 90 одсто. Већином умру млади, оболевају", каже Стојак.

Мештани му се често обраћају као председнику месне заједнице, а информације које добија су „застрашујуће."

Разговор прекида звоњава. а Стојак подиже и спушта слушалицу црног фиксног телефона, да бисмо наставили.

Неколико тренутака касније, телефон поново звони.

Упорни позивалац овог пута добија сву пажњу председника месне заједнице.

Гласан је, па и ми делимично чујемо о чему је реч.

Помиње шут и камионе.

Стојак записује број телефона саговорника и диктира му његов, обећавајући да ће проверити о чему се ради.

„Ево, зове човек да пријави камионе који одвозе неки отпад горе изнад шљакишта, подижу прашину, а он има мало дете које не може да изведе у шетњу", препричава.

Депонија шљаке и пепела је други проблем са којим су суочени мештани ове месне заједнице.

„Овде ти је живот између два шљакишта, две огромне депоније шљаке и пепела од термоелектране, а са предње стране је сама термоелектрана - све у месној заједници Букиње.

„Кад лишће зазелени, мањи је проблем од термоелектране директно из оџака, али онда почиње већи проблем од депонија шљаке и пепела. Почињу се исушивати", прича Стојак.

Пре неколико година, мештани су организовали протесте које је предводио.

„Покушавамо да организујемо састанке са челницима електропривреде, стално шаљемо дописе, али одговоре не добијамо.

„Неће ни да саслушају."

Последњи састанак одржан је пре неколико година.

„Да су пре 15 година рекли људима да се иселе, да неће ништа урадити... Али они дају лажне наде да ће нешто да ураде, а људи само нестају", каже Стојак.

Податке о тачном броју мештана Букиња нема, али каже да се број становника смањио за 80 одсто у односу на пре неколико деценија.

Мрвицу наде дало му је заустављање пројекта изградње седмог блока термоелектране прошле године,

„Исцрпљен јесам доста, али нећу одустати, јер би то било поразно", прича Стојак док нервозно гледа на сат.

Касни по синове у школу. Обојица имају респираторне проблеме.

„Имам за њих инхалаторе. Овде дете кад се роди, за поклон добије инхалатор, то је већ познато".

Чаробно језеро од шљаке и пепела

На снимку из ваздуха чаробно плаветнило се протеже између зеленила.

У даљини је густа магла, а обала до које досеже задивљујућа тиркизно плава боја није светла пешчана.

Ни ветар који дува не разноси песак, већ чађ и пепео тамно сиве боје.

Овде је једино активно одлагалиште шљаке и пепела из термоелектране Тузла.

Тиркизну боју даје му мешавина хемикалија које се у њему налазе.

Помешана са водом, шљака која настаје у процесу сагоревања угља у термоелектрани цевима се допрема до одлагалишта, такође у Букињу.

„Процесом таложења шљака и пепео падају на дно, а горе остаје бистрији део воде", објашава професор Ђозић.

Проблем је, каже, што шљакишта нису адекватно припремљена пре почетка коришћења.

„Требало би пре него што се почне одлагати, изврши бртвљење или заптивање бочних страна и дна, како би се спречио продор површинских вода чија је пХ вредност заиста висока, у подземне воде.

„Понекад је то технички немогуће урадити", додаје.

Део вода је могуће пречистити и користити у даљој производњи енергије, објашњава Ђозић.

Али, на садашњем нивоу технолошког развоја, немогуће је пречистити све воде, па је зато потребно адекватно их одлагати, као и шљаку и пепео.

Током лета са одлагалишта лети прашина која се подиже и одлази у околна насеља.

„Људи је удишу, а загађује и пољопривредне површине", објашњава Денис Жишко, активиста еколошког Архус центра

„Кроз узгој пољоприврендих култура, односно поврћа, људи кроз храну уносе тешке метале у организам и на тај начин се трују".

У шљаки и пепелу присутни су одређени тешки метали, попут хрома и олова, показало је истраживање професора Ђозића.

Дугогодишња изложеност тешким металима узрокује одређене здравствене проблеме, слажу се стручњаци.

Доказивање директне повезаности повећаног броја оболелих од различитих врста карцинома у овој области са одлагалиштем шљаке и пепела, „захтеван и мукотрпан посао који би захтевао и велика финансијска средства и лабораторије којих у Босни и Херцеговини немамо", објашњава Ђозић.

Истраживање докторке Прањић указало је на повезаност између живота у непосредној близини одлагалишта шљаке и изложености тешким металима.

„Дугорочна, хронична експозиција тешким металима која најчешће и углавном прелазе дозвољене концентрације у различитим медијима животне средине, попут ваздуха, тла, седимента, воде и хране, статистички корелира и удружена је са специфичним здравственим поремећајима које могу узроковати тешки метали, појединачно или у садејству", наводи се у истраживању у које је ББЦ имао увид.

Истраживање је показало и повезаност кардиваскуларних болести са уносом метала путем хране из башта испитаника.

Прашину са шљакишта редовно удише Блашко Иванић.

Једва пристаје да разговарамо, јер каже да су до сада долазиле бројни новинари, а ништа се није променило на боље.

До дворишта куће у којој је одрастао последњих година дошла је вода.

„Ово што је потопљено, ту су биле њиве, шуме, моји преци, отац, деда, сејали су доле и користили ту земљу, одоздо се све доносило овде", прича Иванић.

Сведочи о почетку одлагања шљаке на овом месту, крајем 1980-их.

„Када је почео рат и то је стало, па се активирало негде 2005. Сада је јако близу, за неких годину дана доћи ће до куће", каже.

Он се одселио пар километара даље, али сваког дана обилази имање.

Некада је овде чувао стоку и од тога живео.

Сада су ту само две свиње.

Од стоке су му остале две свиње које држи у штали.

„У башти имам само лук и кромпир, иначе ово се све некада орало и сејало и користило. Сада нећу ни да пробам."

Од његове минималну пензију он и супруга школују дете.

„Нема теорије да купујем лук и кромпир. Ту га убацим, па шта буде."

„У ваздуху не можеш осетити колико је то штетно, али најбољи пример је када пресуши ово сада где је вода, појави се прашина.

„Знали смо овде седети сат, два, причамо и када ја уђем у кућу, уста су ми пуна шљаке. Нормално да сам удисао и да је та шљака и прашина ушла у систем", прича Иванић.

Пре три године, оперисао је срце.

„Брат ми је умро од срца, отац исто, не знам да ли је везано за ово, али ето, тако је било", прича палећи цигарету.

Разговор прекида чамац који плови тиркизно плавом водом.

„Шта је ово, шта раде ови? Ја ово у животу нисам видео", зачуђено пита, ни не очекујући одговор.

„Мора да проверавају дубину", одговара сам.

За време ванредног стања током пандемије ковида, често су га звали да питају како да дођу до чаробног језера.

„Ово се ваљда лепо види са Коњуха, па људи мисле да је нешто лепо. Долазили су, а када им испричам о језеру, враћају се."

Санкције Европске енергетске заједнице

Европска енергетска заједница (ЕЕЗ) годинама упозорава на високе емисије гасова које нису у складу са регулативама Европске уније.

Прошле године је због пролонгирања у искључивању са мреже термоелектрана у Какњу и Тузли, ЕЕЗ покренула спор.

До краја 2023. требало је да буде затворено 10 блокова у термоелектранама на угаљ у БиХ, Црној Гори и Србији, због усаглашавања сектора производње електричне енергије са правилима ЕУ Директиве о великим ложиштима.

'Сви су криви и нико није крив'

Главни узрочници загађеног ваздуха су термоелектране, индивидуална ложишта и саобраћај, сагласни су стручњаци.

Денис Жишко прича да је својевремено било расправа ко је већи загађивач.

„Резултат је да су грађани почели мало озбиљније размишљати о утицају загађења ваздуха на њихово здравље. Схватили су да спаљивање угља или фосилних горива стварно утиче на њихово здравље", каже Жишко.

Са сигурношћу се може тврдити да су болести изазване загађењем, али се не може ни у кога уперити прстом, каже Абдел Ђозић.

„Не можете никога натерати да нешто промени.

„Добро би било да може, међутим не може. Сви су криви и нико није крив, а грађани трпе", закључује Ђозић.

ББЦ је контактирао надлежна министарства у Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској, те електродистрибуције и термоелектране, али до објављивања одговори нису добијени.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]