Србија и ваздух: Пожар на депонији у Краљеву - да ли сагоревање отпада утиче на здравље

Пожар на депонији у Краљеву ускоро би требало да буде саниран после четири дана.

„Тренутно нема пожара, има дима, наставља се са прекривање земљом.

„Очекујемо да ће до краја дана пожар у потпуности бити саниран", навели су из Јавног предузећа Чистоћа Краљево у писаном одговору за ББЦ на српском.

Пожар је избио на градској депонији у суботу, 22. октобра, а из овог предузећа наводе да су га највероватније изазвали сакупљачи секундарних сировина.

Ваздух је у Краљеву претходних дана био загађен, што није неуобичајено за ово доба године.

Ипак, загађење настало због пожара не показује се стандардним мерењима чији су резултати јавно доступни, али може бити опасно по здравље, како је ББЦ на српском раније извештавао.

Какав је био ваздух у Краљеву

У Краљеву су претходних неколико дана биле повишене вредности ПМ 10 и ПМ 2.5 супстидарних честица, саопштили су из Одсека за заштиту животне средине Одељења за инспекцијске послове краљевачке Градске управе.

Вредности за викенд јесу биле повишене у Краљеву, али то није драстично, каже Владимир Савић из Завода за јавно здравље Краљево.

„Крај и почетак грејне сезоне јесу окидачи за прекомерне количине суспендованих честица у ваздуху", објашњава Савић за ББЦ на српском.

Додаје да на квалитет ваздуха утичу ниске температуре, али и одсуство ветра.

„Уколико има магле у јутарњим часовима, а дан је миран, без ветра, концентрације ових честица су повећане, јер нема струјање ваздуха.

„Са друге стране, могу бити ниске температуре, а да има ветра и да је ниво ових честица у граничним вредностима", појашњава.

Колико је додатно ваздух био загађенији због пожара на депонији, међутим, није познато јер Завод за јавно здравље Краљева не врши овакве врсте мерења.

Краљевчани од избијања пожара на депонији коментаришу квалитет ваздуха на друштвеним мрежама.

Коментарисали су и мирисе који су се ширили градом после избијања пожара на депонији.

Шта се ослобађа у ваздуху када гори депонија?

Владимир Савић из Завода за јавно здравље Краљево каже да се не може са сигурношћу говорити о утицају сагоревања смећа на депонији на здравље људи.

„Само можемо да нагађамо јер се не зна шта је тачно тамо горело", каже он.

Када дође до пожара на депонијама, поред дима, проблем је и сагоревање пластике и гума које доводи до „ослобађања веома токсичних и канцерогених материја као што су диоксини и фурани", рекла је раније пулмолошкиња Татјана Радосављевић, за ББЦ на српском.

„Доказана је њихова канцерогеност, што не значи да ће једно излагање тој материји довести до тога, али је проблем што не знамо колико смо изложени", додала је.

Диоксини и фурани су скраћени називи за групу хемикалија сличног нивоа токсичности, а диоксине се убрајају међу најопасније отрове који повећавају могућност обољевања од рака.

Маске делимично штите од ових отрова, али не у потпуности, па је савет не отварати прозоре и не излазити колико год је могуће.

Шта су ПМ 10 и ПМ 2.5 супстидарне честице?

Како је раније за ББЦ објаснио доктор Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље, ради се о такозваним лебдећим честицама или, како се то често назива - „ситна прашина".

Суспендоване честице могу бити природног и антропогеног порекла.

Антропогене настају као последица човековог деловања.

Пре свега је реч о кућним и индивидуалним ложиштима где се сагоревају чврста горива попут угља и дрва, али и дизел моторима.

ПМ 10 значи да су то честице мање од 10 микрометара, а ПМ 2.5 значи да су мање од 2.5 микрометара, што је 30 пута мање од људске длаке.

Што су честице ситније, то су опасније јер дубље продиру у организам приликом удисаја.

Према директивама ЕУ, да би се ваздух сматрао чистим, концентрација ПМ 10 честица не треба да буде већа од 40 микрограма по метру кубном, а прекорачења не смеју бити дужа од 35 дана годишње.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]