Животна средина, загађење и Индија: Како изгледа живот на планини од смећа
Аутор фотографије, AFP
- Аутор, Редакција
- Функција, ББЦ Мундо
Индијске планине смећа ускоро ће бити прошлост, а замениће их фабрике за пречишћавање отпада, обећао је премијер Нарендра Моди.
Саумџа Рој* пише за ББЦ о најстаријој од њих, високој као осамнаестоспратна зграда, која се налази у Мумбају.
Свако јутро, Фара Саик стоји на врху планине смећа старе сто година у Мумбају, чекајући камионе да донесу нови конгингент.
Ова 19-годишњакиња је копала по депонији откад зна за себе.
Она обично сакупља пластичне и стаклене флаше од вискозног отпада, а затим их продаје на пијацама у граду.
Али пре свега, тражи покварене мобилне телефоне.
Сваких неколико недеља Фара у ђубрету проналази неки мобилни телефон и затим га, користећи скромну уштеђевину, поправи.
Kада телефон оживи, Фара проводи поподне гледајући филмове, играјући видео игре, дописујући се и разговарајући са пријатељима.
Kада данима или недељама касније уређај опет престане да ради, Фарина веза са спољним светом бледи.
Затим се враћају дуги дани пуни претурања по смећу, како би пронашла флаше за продају и мобилне телефоне за поправку.
Више од 16 милиона тона отпада се налази на планини Деонар, висока 37 метара, а са врха се чак пружа поглед и на морску пучину.
Аутор фотографије, Saumya Roy
Гасови и загађење
Одлагање отпада ослобађа штетне гасове као што су метан, водоник сулфид и угљен-моноксид.
А 2016. је на депонији избио пожар и дим се месецима надвијао над Мумбајем.
Према студији коју је спровела индијска влада 2011, овај и слични пожари представаљају један од главних извора загађења ваздуха у овом граду.
Становници околних подручја боре се на суду већ 26 година, захтевајући затварање депоније Деонар.
Али та планина од смећа у земљи није изузетак у Индији.
Истраживање које је 2020. године спровео Центар за науку и животну средину (ЦСЕ), независна организација из Њу Делхија, идентификовало је 3.159 таквих планина широм Индије које садрже 800 милиона тона отпада.
Ове планине су годинама доносиле главобољу званичницима и политичарима.
Премијер Моди је 1. октобра најавио „национални програм чишћења" вредан скоро 13 милијарди долара, који ће подразумевати постављање серије постројења за прераду отпадних вода, како би се постепено замениле депоније смећа на отвореном, попут оне у Деонару.
Али стручњаци су скептични.
„Иако је то постигнуто у мањим градовима, тешко је обезбедити решење за овако велике планине", каже Сидарта Ганшјам Синг, заменик програмског директора у ЦСЕ.
Аутор фотографије, Reuters
Од 2000. године, Индија је усвојила прописе који обавезују општине да прерађују отпад.
Међутим, у већини држава још не постоји довољно постројења за пречишћавање отпада.
Мумбај, индијски главни град забаве и финансијски центар, дом за око 20 милиона људи, има само једну такву фабрику.
Сада се планира изградња фабрике која претвара отпад у енергију у Деонару.
Моди је рекао да се нада да ће државни план донети отварања нових, зелених радних места.
Погледајте видео о Индијцу који је уз помоћ крава пронашао решење за отпадне воде
Али то забрињава колекционаре као што је Фара.
Од пожара 2016, приступ Деонарској планини постао све тежи.
Општина је повећала безбедносне мере би спречила сакупљаче да уђу и изазвају пожаре.
Сакупљачи који успеју да се ушуњају често бивају претучени, притворени и протерани, мада неки подмићују чуваре или улазе на депонију пре зоре, пре него што патроле почну обилазак,
Али то није једини разлог због за забринутост људи који су навикли да обилазе ову планину смећа у потрази за предметима који би могли да им користе.
Последњих година, велики део отпада сортира се у граду.
Kао резултат тога, Фара већ месецима нема телефон.
Она је присиљена да подмити чуваре са најмање 50 рупија (око 0,57 евра) сваког дана како би ушла на депонију.
Чак је почела да размишља о прикупљању отпада који се слива из оближњег болничког одвода.
Међутим, њена породица ју је замолила да не скупља толико штетан отпад.
„Ако нас не убије болест, убиће нас глад", каже Фара.
*Саумџа Рој је новинарка из Мумбаја и ауторка књиге Планинске Приче: Љубав и губитак у Општини Kаствеј (Профиле Боокс/Хацхетте Индиа).
Можда ће вас занимати и овај видео: Жене које зарађују од отпада
