Јапан и обичаји: Први пут после 1.250 година жене учествовале у фестивалу (скоро) голих

Море појања, готово голи мушкарци се туку и гурају према светилишту, узвикујући „вашои! вашои!" (идемо, идемо).

Ово је сцена која се једва променила за 1.250 година колико се Хадака Мацури, или Фестивал голих, одржава у храму Кономија, у централном Јапану.

Али ове године постоји промена и то велика.

Подаље од окупљених мушкараца, налази се група која ће постати прва женска у историји овог фестивала.

Жене које су дошле да учествују свесне су да исписују историју.

У већем делу света, женама је тешко да пронађу место у областима и обичајима у којима традиционално доминирају мушкарци, али у Јапану - који је прошле године био на 125. месту од 146 на листи индекса родног јаза Светског економског форума - то је посебно тешко.

Није да жене нису одувек биле део овог фестивала, али из сенке.

„Жене су одувек веома напорно радиле да припреме и подрже мушкарце на фестивалу", објашњава Ацуко Тамакоши, чија породица генерацијама ради на фестивалу Кономија.

Али идеја о учешћу на фестивалу - на којем мушкарци покушавају да отерају зле духове, пре него што се помоле за срећу у светилишту - никада раније није изнета.

Према Нарухиту Цуноди, никада није постојала стварна забрана, само што нико никада није питао.

А када су упитали, одговор је био лак.

„Верујем да је најважније да постоји забаван фестивал за све. Мислим да би и Бог био најсрећнији због тога", рекао је он новинској агенцији Ројтерс.

Међутим, нису сви у заједници били тако благонаклони према идеји о учешћу жена.

„Било је много оних који су били забринути (због нашег учешћа) и који су говорили: 'Шта жене раде на мушком фестивалу?', 'Ово је мушки фестивал, ово озбиљна ствар'", каже Тамакоши, 56-годишња бака.

„Али све смо биле уједињене да желимо ово да урадимо. Веровали смо да ће Бог пазити на нас ако будемо искрене."

Погледајте видео: Младен је први српски самурај

Жене које чекају на ред да учествују у фестивалу заиста су искрене. Осим што нису голе.

Уместо тога, многе носе „хапи капуте" - дуге, љубичасте хаљине - и беле шортсеве, за разлику од мушкараца, који су голи до паса, а испод носе нешто налик вешу од бамбуса.

Оне не учествују у борби, гурању и метежу, карактеристичном за мушкарце, који журе да се пробију до светилишта, пењући се један преко другог да би додирнули Шин Отоко, или 'мушко божанство' - човека који је одабран од светилишта.

Традиција каже: ако га додирнете, отераћете зле духове.

Ипак, то што оне не учествују у великој борби до храма, женама не одузима значај тренутка.

„Осећам да су се времена коначно променила", каже Јумико Фуџи за ББЦ.

„Али истовремено имам и осећај одговорности", додаје.

Учешћем у фестивалу, ове жене, међутим, не разбијају само родне препреке, већ и одржавају традицију.

Претходне недеље, одржан је још један фестивал голих, у храму Кокусеки на северу Јапана.

Али, како је саопштено, био је последњи јер једноставно није било довољно младих да би фестивал, односно традиција била одржана.

Јапан има једну од најбржих стопа старења становништва на свету.

Прошле године је први пут забележено да је једна од 10 особа имало 80 или више година.

У међувремену, стопа наталитета је само 1,3 по жени, са само 800.000 рођених беба прошле године.

Дошао је тренутак да жене крену у светилиште.

Стоје у две паралелне линије и носе дугачке бамбусове штапове умотане у испреплетене црвене и беле траке.

Ацуко Тамакоши води колону - дува у пиштаљку да би подстакла ритмичко певање, деценијама и вековима резервисано само за мушкарце.

„Вашои, вашои", узвикују жене.

Жене су усредсређене на покрете и брзину које су вежбале недељама. Оне знају да ово морају да ураде како треба.

Свесни да су очи медија и гледалаца упрте у њих, смеше се док се у ваздуху осећа мешавина нервозе и узбуђења.

Чују се повици подршке из публике, неки вичу „Гамбате" или „настави!", док корачају по врло ниској температури.

Улазе у двориште шинтоистичког светилишта Кономија и, као и мушкарце, и њих прскају хладном водом.

Чини се да им то даје још већу енергију.

Жене завршавају церемонију традиционалним поздравом од два наклона, два пљеска и још једног, последњег наклона.

А онда, наступа еуфорија која доказује колико је овај тренутак био значајан.

Жене кличу, скачу и грле се плачући.

„Аригатогозаимасу! Аригато!" Хвала вам! Хвала вам! ", говоре једна другој док им публика аплаудира.

„Расплакала сам се, сузе су само текле. Нисам била сигурна да ћу моћи да учествујем, али сада осећам радост. Успела сам", каже Мичико Икаи.

Док излазе из светилишта, гледаоци заустављају жене да би се сликали са њима и медији који желе да их интервјуишу.

Оне се радо одазивају.

„Успела сам, ох колико сам срећна", каже Минеко Акахори за ББЦ.

„Заиста сам захвална што сам као жена могла први пут да учествујем".

Минако Андо, њена пријатељица која је такође учествовала, додаје да је „сјајно што је међу првим женама које су ово урадиле".

„Времена се мењају", каже Хиромо Маеда.

Њена породица води локалну гостионицу у којем су се последњих 30 година окрепљивали мушкарци.

„Мислим да су наше молитве и жеље исте. Није важно да ли сте мушкарац или жена. Наша страст је иста."

За Ацуко Тамакоши, који је одиграла кључну улогу у фестивалу, размишља о томе шта су сви заједно постигли.

Она је и емотивна и осећа олакшање.

„Мој муж је увек учествовао на овом фестивалу", каже она за ББЦ.

„А ја сам, све до данас, била само гледатељка. Сада сам испуњена захвалношћу и срећом."

Погледајте и овај видео: Како изгледа традиционално новогодишње купање у Јапану

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]