Турска, спорт и обичаји: Пеливани из Једрена - рвање за част и престиж

Киркпинар је традиционално такмичење пеливана, науљених рвача које се сваког лета одржава Једрену, граду на крајњем северозападу Турске. Рвање на овом простору има дугу традицију која по неким мишљењима сеже чак у време доласка Хуна на простор Тракије, док се званични датум успостављања Киркпинара везује за долазак Османлија, односно 1360. годину што га чини једним од најстаријих у контунуитету одржаваних спортских такмичења на свету. Захваљујући томе, као и чињеници да пеливанство у Турској има статус националног спорта, ово такмичење се од 2010. налази на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа. Пеливанство је данас распрострањено широм земље, поготово у западном делу Турске где се се одржавају разни турнири, али Киркпинар у Једрену и даље ужива статус најважнијег турнира када је реч о овом традиционалном спорту. Такмичење се одржава крајем јуна или почетком јула сваке године и траје три дана.

пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Први дан Киркпинара почиње изласком рвача-јуниора на травнати терен. Према легенди, овај турнир у рвању, чије је значење „40 извора“ настао је средином 14. века, у време похода Султана Орхана на Тракију. Његови војници, међу којима је пеливанство тада било обавезни део обуке, проводили су слободно време рвећи се. Једном приликом су двојица из групе од 40 војника који су се рвали били толико упорни да су се борили док нису издахнули, а њихова испреплетана тела сахрањена су следећег јутра крај смоквиног дрвета. Након што су се вратили из похода, војници су на том месту угледали извор па су од тада на оближњој пољани названој по 40 рвача почели да се организују пеливански турнири.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, На такмичењу на стадиону Ер Мејдани на ободу Једрена учествује више категорија пеливана: јуниори, лака категорија, средња категорија, сениори и асови.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Рвање пеливана-јуниора у трави. Назив пеливан потиче из персијске печи пахлеван што значи јунак.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Група младих рвача пре уласка на терен. Десетине тимова из читаве Турске сваке године долазе у Јердене на Киркпинар, најзначајнији пеливански турнир. Ове године ће почетком јула бити одржан 661. по реду Киркпинар.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, У центру града је пеливанско мезарје где су сахрањени знаменити локални рвачи Кара Емин и Адалı Халил, а чији надгробни споменици имају облик киспета, традиционалних пеливанских чакшира. Сваке године пре почетка борби рвачи посећују ово место, а потом се формира колона пеливана која уз звуке тупана и зурли продефилују центром града што је званични почетак Киркпинара.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Саставни део манифестације је колективно кланање џума намаза првог дана такмичења у џамији Селимији којем осим житеља Једрена присуствију рвачи пристигли из свих делова Турске. Молитва почиње речима имама: „Слава теби господе у висинама, благослови такмицаре наше“. Селимија, дело чувеног неимара Мимара Синана из 16. века која се убраја међу најзначајнија остварења османске архитекектуре класичног стила, уписана је на 2011. на листу светске културне баштине Унеска.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, После клањања намаза, пеливани одлазе до стадиона где отпочињу борбе. Киркпинар се на овом месту одржава од 1924. док су се иницијално такмичења пеливана одржавала на другој локацији, која је током Балканских ратова постала део Грчке.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Пеливанствое у Турској има веома дугу традицију. Представља много више од обичног спорта, а за пеливане представља начин живота. Доласком ислама у Анадолију, рвање је добило и спиритуалну димензију која је инкорпорирана у начин живота пеливана и њихове обуке. Оваква веза и данас је у великој мери присутна код иранских кошти пахлевана.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Пеливани током такмичења носе киспет, својеврсне чакшире израђене од коже воденог бивола, животиње која је у прошлости била распрострањена и на Балкану. Просечна тежина киспета је око 13 килограма, а имена као и иницијали талкмичара исписани су низовима нитни.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Поливање рвача маслиновим уљем пред излазак на терен. Турци су наводно употребу маслиновог уља преузели ид Византинаца после освајања Једрена. Током вежбања, као и мањих турнира данас се се користи и сунцокретово уље које је јефтиније.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Звуци традиционалних музичких инструмената, тупана и зурли свеприсутни су током одржавања Киркпинара.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Осим у Турској, пеливанство се до данас задржало и на Балкану, а турнири се редовно одржавају у Грчкој, Бугарској и Северној Македонији и Косову. Пеливана је до пре неколико деценија било и у Београду. Старије генерације још памте борбе пеливана које су се одржавале у Доњем граду Београдске тврђаве.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Типичан положај пеливана током борбе представља рвање у стојећем положају са главама такмичара једне наспрам друге. У прошлости је рвање било саставни део обуке у османлијској војсци и само најбољи рвачи су постајали чланови јањичара.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, За рваче који се читаве године припремају и често долазе из удаљених делова земље, сам чин учешћа на Киркпинару представља велику част. Борбе су од по пола сата, мада током финала могу да потрају и по два сата што је на јаком сунцу и високим температурама изузетно исцрпљујуће.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Напета атмосфера влада међу публиком током поподневних часова када се такмиче најискуснији пеливани. Како је Киркпинар од великог значаја за локалну заједницу, интересовање у граду за овај догађај је велико.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Међу стандардне захвате спада и завлачење руку у киспет супарника. Уколико такмичару киспет спадне током борбе, сматра се да је изгубио.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Сама техника рвања слична је савременом рвању слободним стилом. Циљ је оборити противника тако да му глава буде окренута према доле, или са стомаком и стопалима на горе. Победник турнира ће до следеће године носити назив Шампиона Турске, термин који уведен у време Мустафе Кемала Ататурка. Он је заслужан за измене у правилима овог традиционалног спорта у циљу приближавања сродним дисциплинама у Европи.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, После вишесатних борби по летњој жеги, рвачи се хладе под млазевима чесми поред терена.
пеливани, турска

Аутор фотографије, ББЦ/Константин Новаковић

Потпис испод фотографије, Највећу титулу у прошлости је представљао такозвани Златни појас којег је добијао победник, башпеливан. После измена правила у време Ататурка, Златни појас данас може освојити само победник три узастопна Киркпинар турнира. Стари назив за победника - башпеливан - укинут је као и обичај додељивања награда у виду овнова, коња, говеда или камила, уместо чега су уведене медаље као и новчане награде.