Немачка: Да ли ће привреди бити потребно више од шоље кафе да би се покренула

Верена Паусдер је успешна немачка предузетница која је сигурна да зна у чему греши привреда.

Ове недеље је потврђено да је прошле године најјача европска привреда опала за 0,3 одсто.

И док је земља успела да избегне рецесију, захваљујући статистичкој зачкољици, већина економиста сматра да ће се Немачка наћи у том положају чим буду објављене бројке за први део ове године.

Раст Немачке заустављен је двојцем шокова - енергетском кризом, коју је изазвао рат у Украјини, и већим каматним стопама.

Постоје и дугорочни структурални проблеми као што су застарела инфраструктура, несташица радне снаге и трошкови борбе против климатских промена.

На јануарском Светском економском форуму у Давосу, немачки министар финансија Кристијан Линднер негирао је да ови проблеми Немачку чине „болесником" Европе.

„После веома успешних периода од 2012. године и ових кризних година, Немачка је уморан човек после кратке ноћи, а очекивања ниског раста вероватно су рани знаци позива на буђење", рекао је он.

„А сада, након што попијемо шољу кафе, што значи структуралне реформе, моћи ће ћемо да остваримо економски успех."

За Паусдер, која је председница Немачког удружења старт-апова и оснивачица творца апликација за децу Фокс енд шип потребна је „промена менталитета".

„Мислим да смо јако добри у навођењу свих негативних ствари и онога у чему смо лоши. А ја мислим да заправо заборављамо све оно што успевамо да постигнемо."

Она истиче да је упркос паду прошле године и даље основано 2.489 старт-апова и да земља остварује добар напредак у пребацивању на зелену енергију.

Млађе генерације су спремније да ризикују, тврди она.

Али како ствари стоје, немачки пензиони фондови - вредни више од 700 милијарди долара - „не смеју да улажу у класе средстава као што су венчер капитал и приватна имовина".

„Навикнути смо на велике робне марке из прошлости и желимо да урадимо све што можемо да их имамо и у будућности. А понекад улажемо превише енергије у очување онога што имамо, уместо да улажемо у нове ствари."

Те велике робне марке традиционалне су продавале огромне количине аутомобила, машинерије и фармацеутских производа у иностранству, покрећући привредни раст и утичући на политику владе.

Међутим, потражња у иностранству је „у опадању много, много месеци", каже доктор Клаус Дојч, главни економиста из Савезног удружења немачке индустрије (БДИ).

Извоз у земље које нису чланице ЕУ опао је за 9,2 одсто у децембру у поређењу са истим периодом годину дана раније.

Доктор Дојч објашњава да опоравак Немачке зависи од две највеће економске силе света, баш као и од проблема код куће.

Што се извоза тиче, он каже: „Питање од највеће важности је да ли америчка привреда може да избегне рецесију", као и да ли Кина може да се избори са многим изазовима са којима се суочава њена привреда.

Око 7,5 милиона људи, или 16 одсто радне снаге, запослено је у производњи, а скоро половина онога што праве продаје се у иностранству.

Та суморна слика у производном сектору, каже он, изазива песимизам међу немачким потрошачима, који је „мало гори него у већини делова света".

Цифре из децембра показују скок инфлације на 3,7 одсто, што је и даље ниже него у многим другим великим европским економијама.

Стопа раста цена значи да људи мање троше на све, од аутомобила до намештаја.

То је сентимент који није тешко пронаћи у гужви и журби канцеларијских радника и туриста у берлинском шопинг центру Фридриштрасе.

Хладног, али сунчаног зимског дана, један човек нам говори како „примећује да су цене порасле свуда, од станарине до рачуна за енергију, као и кад иде у ресторане.

„Берлин је некада био јефтин град. Али то више није тако."

Једна жена нам каже да је за њену петочлану породицу недељна куповина у супермаркету износила добрано испод 100 евра.

„Сада трошим много више од тога", каже она.

Жени која каже да има „добар посао и добру плату", према њеним речима, „не иде лоше".

Она, међутим, додаје: „Мислим да се генерално ствари крећу на горе."

Упркос паду економије, број запослених се постојано повећавао протекле године.

То указује на смањену продуктивност.

Према Морицу Шуларику, председнику Института Кил за светску економију, „незадовољство не подстиче највише актуелна економска ситуација".

„Њу подстиче дубља културолошка нелагода, као и неизвесност и страх. Има много зебње."

Овај осећај негативности о изгледима одсликава се у најновијој анкети ГфК-а о потрошачком сентименту, према ком криза, рат и инфлација наводе Немце пре да штеде него да троше.

Шуларик мисли да је напуштање јефтине руске енергије мањи изазов него дугорочни проблеми и децембарска судска одлука која је натерала владу Олафа Шулца на смањења буџета.

„Једна од лекција коју смо научили од Велике Британије и из тридесетих је да у овим ситуацијама не желите још више да отуђите делове становништва правећи болна смањења буџета зато што то храни екстремисте и популисте."

Економско незадовољство помогло је политичком успону крајње деснице, АфД-а, који се доживљава као противник имиграције.

Усред несташице радне снаге, то је нешто што брине пословне лидере као што је извршни директор софтверског гиганта САП Кристијана Клајна.

„Ми смо у потпуности против било каквог екстремизма сада, зато што ти таленти морају да нам долазе да би иновирали, да би дали подстрек привреди.

„И због тога је било крајње време да се огласим, не само у своје име, већ и у име немачке привреде."

Заменик лидера АфД-а Петер Берингер негира да је његова странка лоша за пословање и каже да су највећи проблем компанија високи енергетски трошкови изазвани лошом политиком владе.

Ако немачка привреда жели да се врати на раст, иновације ће бити кључне, тврди Кристијан Клајн из САП-а.

Највреднија немачка компанија доживела је да новац који је зарадила прошле године порасте за 6 одсто на 33,7 милијарди долара.

„Многе компаније се заправо сада окрећу САП-у, нарочито у макроекономски тешким временима."

Он објашњава да његова компанија помаже муштеријама да се изборе са изазовима који варирају од ланаца снабдевања до климатских промена и проблема са продуктивношћу које је изазвала висока инфлација.

„У Немачкој не видим пад ИТ буџета. Оно што заправо видим је да пословни лидери желе да улажу, зато што технологију виде као прилику да се преброде сви ти изазови."

Додатно извештавање: Демијен Мекгинис, у Берлину

Погледајте видео: Виртуелна реалност за психолошко лечење

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]